Ja sam kao carstvo, kasno, blizu kraja,
što barbare bijele kako idu gleda,
Akrostihe kujuć lijene stihe reda,
Sloga zlatna, bolna od sunčeva sjaja.
U osami duša od dosade pati.
Krvave su bitke, kažu tamo dolje,
O, nemoćni što smo, slabi i bez volje,
Bez želje da radost života se vrati!
O, ne moći htjeti, o, čak niti htjeti!
Oh, ispili sve smo! Bathil, smij se tiše!
Oh, ispili sve smo, riječi nema više!
Samo pjesma jedna vatri namijenjena,
Jedan rob nehajni, što sveđ nekud leti,
I dosada neka, bol nepreboljena.
Category Archives: Nekategorisano
Fati se ti il’ ne fato ode glava / Igrokaz na dan 24. Avgust
Danas je Četvrtak 24. Avgust / Kolovoz. 2023. potrebite godine.
Zapisničari su skontali da je ovo napriliku, a bome i mnogima na nepriliku , 235 dan kakve takve nasušne godine.
Ovo napriliku je relativna stvar. Kom si kom sa, ili ke sera sera.Ova stranjska šicanja meru se u nekom dalekom smislu prevesti na mahalsku neopamet:
-Ko kevari taj i dalje kevari.Ko ne kevari taj je svoje iskrevario , ilii dalje ima ima debelih stomačnih, bolje reči crijevnih problema.
Čistom astrologijom , moramo prizanti da je preostalo otprilike krhkih 130 dana.I u njima će biti kom si, ke sera i kevaranja. Naročito od strane dežurnih vladajućih pogana, koji pojedu sve što istovare. Tako im halni bazd iz usta nanijetio.
Ko juče bila Nova godina , a danas ostalo , sada već samo toliko dana do kraja godine , koliko je ostalo. A to je zera. Dok pokažeš nekom prst , bilo koji , nema viđe 2023-će.
I taman insan pomisli baš ovi dani brzo lete, kad ono nije tako. Oni pošteno odrade svoja 24 sata ,ni sekund gore ili dole, i sklone se. To što ljudi ne znaju da ih optimalno iskoriste, to je njihov problam.
Ljudi zauzeti trkom za nešto prefirno; kao što je lova i status ili uvlačenje u sjedalice pagana , oliti garantovanih putnika za pržun. Za djecu u ljubav nemaju vremena.
I zamislite glupaka , kada ih nešto poklopi , onda se za glavu fataju.
Što bi poete rekle:
-Fato se ti ne fato , glava će biti na ramenu sve do jednom. A onda kasno za bilo šta,pa čak i za Mujinu Fatu.
U prevodu:
Izvucite glave , smanjite brzinu ili sve ode gdje ne treba.
U prevodu:
Izvuci glavu , smanjite brzinu ili sve ode gdje ne treba.
Zapisničari su skontali da je ovo napriliku, a bome i mnogima na nepriliku , 236 dan jajve takve nasušne godine.
Ovo napriliku je relativna stvar. Kom si kom sa, ili ke sera sera.Ova stranjska šicanja meru se u nekom dalekom smislu prevesti na mahalsku neopamet:
-Ko kevari taj i dalje kevari.Ko ne kevari taj je svoje iskrevario , ili ima debelih stomačnih, bolje reči crijevnih problema.
Čistom astrologijom , moramo prizanti da je preostalo otprilike krhkih 130 dana.I u njima će biti kom si, ke sera i kevaranja. Naročito od strane dežurnih vladajućih pogana, koji pojedu sve što istovare. Tako im halni bazd iz usta nanijetio.
Ko juče bila Nova godina , a danas ostalo , sada već samo 129 dana do kraja godine.
I taman insan pomisli baš ovi dani brzo lete, kad ono nije tako. Oni pošteno odrade svoja 24 sata ,ni sekund gore ili dole, i sklone se. To što ljudi ne znaju da ih optimalno iskoriste, to je njihov problam.
Ljudi zauzeti trkom za nešto prefirno. Kao što je lova i status ili uvlačenje u sjedalice pahana ,
oliti garantovanih putnika za pržun. Za djecu u ljubav nemaju vremena.
I zamislite glupaka , kada ih nešto poklopi , onda se za glavu fataju.
Što bi poete rekle:
Fato se ti il’ ne fato , glava će biti na ramenu sve do jednom. A onda kasno za bilo šta,pa čak i za Mujinu Fatu.
U prevodu:
Izvuci glavu , smanjite brzinu ili sve ode gdje ne treba.
Pol Verlen – Iz tamnice
Nebo je evo, tu, nad krovom,
plavo i sve tiše.
A stablo jedno tu, nad krovom,
granama njiše.
I zvono evo, na nebu ovom,
tihano zvoni.
I ptica neka na stablu ovom
tugu romoni.
O moj Bože, životom tamo
sklad i mir vlada.
A ta smirena buka tamo
stiže iz grada.
Što li učini, ti, kome samo
suze se roje,
što li učini, reci samo,
od mladosti svoje?
Stephen Spender – Odsutnost
Nitko nije savrsen, ipak
Kada sam bez tebe, tjesim se
Razmisljajuci o nekoj mani
Koja jednom otkrivena, moze sve pokvariti,
Govorec mi da tvoja odsutnost moze moja zelja postati,
Oh, zatim, ta prepreka sto postavih je
Izmedju nas, nestaje.
I vidim tvoju cistocu u tvojim ocima.
Daljine koje leze izmedju mene i tebe
Kao neke dveri otvorene
Kroz koje nase zajednicke uspomene nalaze
Zelje zdruzene.
Karl Krolow – Čitanje
Sve sam ostavio
neka leži.
Moja sjena iza mene
polako putuje
od sjevera na istok.
Sjećanje mi dopire
do ruba knjige.
Polako se pokraj mene
u čaši suši
voda.
Vrijeme prolazi
bez predbacivanja.
Ono je savršena
priča bez
nedogleda,
kojem bi se moglo prići,
da bi se nešto našlo.
Širaz – Gazela 326
Očekujem spajanje s tobom,
da se života odreknem,
ptica sam rajska,
da iz zamke svijeta izletim.
Zaklinjem,
ko roba me svoga primi,
pa da se vlasti zemaljske
odreknem.
O Bože,
od oblaka vodilja kišu pošalji,
prije no što poput prašine
nestanem.
Na mom grobu
s vinom i sviračem sjedi,
da za mirisom tvojim
iz groba plešući ustanem.
Ustani i pokaži se,
o ljepoto krasna stasa da se života i svijeta odreknem,
plešući ustanem.
I ako sam ostario,
čvrsto me zagrli,
da kraj tebe zorom
pomlađen ustanem.
Na dan smrti, daj mi
da se časkom s tobom sretnem,
da ko Hafiz, od života se,
i svijeta okrenem.
Jutro sa Blekijem – Grudi balkanske
Nije mi ža što su me rodile skuti balkanske
Nije mi ža što su me dojile grudi jugoslovenske
Nije mi ža što dišem Modre rijeke ozon životni
Nije mi ža što volio sam žene ko đardin cvijetni
Žao meni što mi nedostaje vremena i sati
Žao meni što odlazim i neću ih više brati
Žao meni što sporije nisam milovao i volio
Žao meni što im sebe nisam zauvijek poklonio
Zbog toga se mlađan srcem a sjedinama razbolio
Utjeha je svim djevama sam sebe cijelog poklonio
Bleki – Poezija to je Žena
Što bi vrli poeta rekao
Svih ovih godina smo ih sve ljubili
A Bogami i one su ljubile nas
Ili nešto o sasvim lično
Dobrom Serjoži sasvim slično
U prevodu
Poezija to je Žena
Naomi Long Medžet – Ne dođeš li mi u ljeto
Ne dođeš li mi u ljeto, uopšte nećeš doći.
Bolje da svoju žudnju urežem u zlu kob
No da ikad poželim da meit napusti grob
Pa opet danju da diše i krvari u noći.
Ako pod zvezdama nećeš me ti
U noći srebrenije od ove nikad nećeš zagrliti
U mrak će da otplove
Pre no što uzdahneš ime moje .
Zar te ne zove cveće?
Ni titraj sveće?
Ni zora, ni letnje veče?
Tad, znači, ništa neće.
pB
Konstantin Kavafi – Naslikano
Svoj rad pazim i volim.
Ali me sporost izrade danas obeshrabruje.
Dan mi je teško pao. Izgled mu je
sve mračniji. Stalno duva vetar i pada kiša.
Više želim da gledam nego da govorim.
Na ovoj slici vidim sada
divnoga dečaka koji pored česme
leži, biće da je umoran od trčanja.
Kakvo divno dete; kakvo divno podne ga je
smirilo da se već preda snu. –
Sedim i gledam tako jako dugo.
I ponovo se u umetnosti odmaram od nje.