Ako možes da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i optužuju te za to;
Ako možeš da vjeruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam dopunjuješ njihove sumnje :
Ako možeš da čekaš a da ti ne dosadi čekanje,
ili,ako si prevaren – da sam ne prevariš
ili,ako si omrznut – da sam ne zamrziš,
a da uz to ne izgledaš predobar ili premudar;
Ako možeš da sanjariš a da sni ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti iluzije ne budu cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspjehom i porazom
i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za neuke,
ili da posmtraš propast onoga čemu si namjenio sav život
i da,pogrbljen,s dotrajalom opremom opet novu stvaraš;
Ako možeš da natjeraš svoje srce,nerve i tetive
da te služe dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:”Istraj!”
Ako mošeš da zborišsa manjima od sebe
i ne istakneš svoju superiornost,
ili da u društvu sa jačima a od tebe-
sačuvaš svoju dostojanstvost;
Ako možeš da ispuniš jedan neizbrisivi tren
sadržajem koji traje šezdeset sekundi –
tvoja su zemlja i sve što je na njoj,
i,iznad svega,ostaćeš čovjek,sine moj!