Konstantin Kavafi – Zidovi

 

Bez sažaljenja, obzira il’ stida
sagradiše oko mene debele zidove.

Sada beznadan sedim ovde.
Ne mogu misliti o drugom; izjeda ovaj me udes,

toliko poslova napolju čeka.
(Kako ih, dok zidahu, ne spazih?)

Ali od tih graditelja ne čuh nikakav zvuk.
Neprimetno, od spoljašnjeg me odvojiše sveta.

 






											
Bookmark the permalink.

Komentariši