/ Cveće zla XXI /
Stižeš li s nebesa il’ iz večnih tama,
Lepoto? Tvoj pogled, svet i krcat tminom,
izmešano sipa zlo i dobro nama,
pa te zato mogu porediti s vinom.
U tvom oku sunce zalazi i sviće;
Kao burno veče ti odišeš zrakom;
Usne ti amfora, a poljupci piće
što heroje slabi, decu čini jakom.
Iz bezdana kroči, il’ sa zvezda pade?
Uz tvoj skut se udes mota kao pseto;
Nasumce rasipaš radosti i jade,
vladajući nad svim, nehajna za sve to.
Po mrtvima gaziš i rugaš se njima;
Pod nakitom tvojim i groza je ljupka,
a porok, taj dragulj najdraži međ svima,
po stomaku tvome zaljubljeno cupka.
Ozareni smrtnik leti tvojim tragom,
svetiljko, i kliče: Blagoslov tom plamu!
Dahtavi ljubaviik povijen nad dragom
sliči samrtniku što miluje jamu.