Jedna se odroni zvezda
sa svoje visine jasne!
Ono je ljubavi zvezda
što tamo pada i gasne.
Sa jabukova stabla
padaju hrpe cveta,
vetri stižu i tim se
igraju, vesela leta.
Labud ribnjakom kruži
i peva, i pesma zvoni,
sve tiše, i pevac beli,
u grob vodeni roni.
Sve je nemo i mračno!
Cvet je razduvan ceo,
zgasla je zvezda i s pesmom
potonu labud beo.