Računicu nas učile knjigovođe i prepisivači. Nema da se maši. Ništa drugo i ne znaju.Buljiti u medije i prepisivati šta se tamo zbiva. To im sva pamet i maštovitost.
Mi tako i tako.Nije da se falimo.
Nogatrans od šuplje priče.
Ma, bjaž’ ba od prepisivača i drvenih filozofa , i bijesnih vrtložnih pasa koji ganjaju buvu u svom repu i koji sebe zovu popušlići .
Joj , skoro da smo pametni. Tko da zna?
Šta bi bi, to već znate. A šta će biti – ne pitajte.
Ništa dobro!
Mislimo jednog dana kad dođe vakat.
Nama treba predevarat i ovaj dan , pa noć. I idući i tako redom.
A u tim danima nanijetili puno ljubavi i takara.
Joj , jeste vi naopaki. Svašta vam na um pada.
Mi govorimo o sekiraciji, takav vakat, takarli nekakav došo.
Vi mislili ; mi onako po bosanski , koliko sati toliko … devera po glavi , jednog stanovnika.
Opet, mislimo treba se ponekad malo i odmoriti.
Ma ko frštulji odmor. To je za besposlene i zaposlene.
Odmorićemo se tamo gdje se insan nikad ne umara.
Ovdje se može na čas ohanuti, samo da bi se opet …, zaleglo.
Čuj molim te , odmor. Kaki je to način.
Proljeće cvate. Đardini vabe i mirisom magijaju , a tamo neki bi se odmora faćali.
Idite , boni , pa se liječite.
Hoćete da se čuvarica đardina i srca naših milih razboli od našeg odmora.
A tijelo drhti, pusto se biba i doziva:
-Dođi Dragi uberi me.
Nije da se nema izbora.
Ali budaletinama ne moš dokazat.
Nama je zaroniti u đardin , kao u ocean se baciti i mahnitati, jal slobodno, jal prsno , jal leđno, a mere i baterflaj ako nam neka primadona zapoje – tiho na uho. Nama je uvik tako , k'o budali u bazenu baklavica il’ k'o hudom u ljepoti rajskih đardina.
A oni nama nemojte zgriješiti.
Hadumi i jumferi. Neznalice totalitaris . Kada je ljubav bila grijeh.
Uranjajući u mirise i ljepote đardina ne bojimo se grijeha .
Što bi poete rekle:
Uranjajte , mili ,samo uranjajte.
U uranjanju je spas.
Normalno ko preživi prebibavanje.
Ponekad ne'mre tu milinu srce izdurat.
U prevodu:
Bibaj se , bibaj. Do sudnjeg dana se bibaj .
Milina je , ne da mi se iz miline buditi.