Htjela mu Zlata novi ramunjik kupiti ,kaže uštedila.
Zna to Mojsije , kako neće čifut znati uštedjeti. Samo on, jedini od čifuta nikad ništa da uštedi. Kako će ba uštediti.Majka i otac su mu čifuti, on nije. On je mahalaš. Kad si ti ba vidio da je i jedan komunistički mahalaš cvonjka uštedio. Neda ni komunist ni socijalizam, svaki penezi iz usta mahali otima.
Ne mere nova harmonika ni za živu glavu. Grehota lovu bacat. Čim se Deba pojavi na vrata, ja bi se na jedan od ova dva jablana popeo i sa vrha harmoniku hekno.
-Nemoj tako Mojsije,mili moj ,grehota harmonike bacati.
-A nije ti grehota što ja mogu pasti sa jablana, na to ne pomiišljaš.
-Normalno da bi mi bilo žao. Ali gdje ćeš ba harmoniku bacat, a ja se uvalila toliku lovu.
-Šta će ti sto harmonika kad mene nemaš. Nije muzika i sevdah u harmoniki, u meni je bona. I kad te oni jame nema mi pomoći.
-Ma ja nako. ža mi para što sam ih mislila potrošiti.
Deba se presamitio dvije ga brige more. Ditka i centifolija sa jedne bande, Frka sa druge strane. Vidi se da je na mukama ,ko da ga umnjak, koji mu nikad nisu izrasli bole. Frka ga strelja očima,a Dobri onako ko usput:
-Čujem neki problemi sa slovenačkim centifolijama. Nešto ti Frka spočitava.
Deba razgoračio oči, vidi hoće da ga uvale . Naoštrena Frka odmah napada,sva je u pokretu ko da đugum traži.
-Kakve slovenačke centifolije te spopale, o našim se sarajevskim ,bjelavskim centifilijama radi.Ni jedna sto lista nema.
Ustade i i ubra jednu bijelu ružu. Za njom Deba ubra šarenu.Zlata ne mogaše odoljeti pa i ona ubra rubinovu, zna neće joj to dobro kod Mojsija biti primljeno.Već fulila sa penjanjem i njegovim padom sa jablana na jablan . Kod Mojsija tri žuta i kazna.Njene misli ko da podstreknuše Jelu Lelu Jelenu da ubere plavu.Ostale ženske se digoše da i one beru đule.
Odjednom pištolj zapuca: Daga ,daga i daga. Ko da je neko kamene ploče na kaldrmu bacio.To Mojsije red uspostavlja.
-Stoj ,ni makac, što dalje od ruža.
Samo što to reče mrtva vrana na ruže pade. Pala, jal sa trista , jal tri tisuće fita, niko in nije brojo. Kako ćeš brojati kad nisi znao da će pasti.
Lenji progovori
-Nikako nije dobro.Mrtva vrana na ružama na smrt miriše.
Oma ga kori:
-Šta se fačaš u moj pos'o . Ne na smrt, već na mnogo smrti,na pokolj miriše.
Kako god uzmeš pogodila obojica, jal na kratke, jal na duge staze.
Neovisno o incidentu Dobri nije svoju misiju završio. Ali on je Dobri i mora se imiđ održati ,pa brata u pomoć pogledom vabi.
Baška baša se glasa:
-Naj ti je bolje da svi po jednu centifoliju uberemo i brojimo.
Svi ubraše po ružu ,samo Frka našla sto lista ali ne prijavi. Deba izbrojo sto jedan list,konto jedan maknut,ali ga Mojsije strelja pogledom ne može opepeljit.Ostali devedeset osam ili devedeset devet maksimum.
Mojsije i Dobri nisu brali , a ni Ljilja. Ona već imala znanje. A i Dobri je skonto. Nije to Ljilja nego ljubomorna Vesna se preobukla u Ljilju. Nalik joj , ko rahmetli dajđinca ,one Šuhre iz Drine.
Kaže Deba:
-Danas sam se džaba istrošio nekih šezdeset in sto dinarjev, pa sam šenkrat plaho u minusu.Nakupovo se ovih ruža što se oko njih ja i Frka kačimo.
-Biće kačenja još više ako mi ne objasniš zakaj i od kaj ti tovariš po slovenski.
-Ma znaš ti bona Dobrog,čim progovori meni mozak smota. Eto od kada pomenu slovenske centrifolije meni se u mozgu vrti pepel in kri.
-Kakv ti pepo i krv mozak popio, fićfiriću jedan.
-Ma ima tamo jedna Ditka prelijepa i krhka haman ti, i ja sinoć naganjivo čeljade koje se takvo zvalo,i sve tvoje ime pominjao. Ne mogu ja bez tebe ni kad sanjam, ni kad Ditku tabam.
-E sam mi je lakše.Ih, ti si mi muštra za neke Ditke ,da se insan zavali od šege.
-Jes vala dobro kažeš,ne daš čovjeku ni da slaže, i ja sam se zavaljivo.
Lenji:
-Ih , ti i ruže.Kome si to matereti pojklanjo ruže .Nisi valjda Ditki.
Dobri je mirotvorac:
-Ma ohanite sa tom Ditkom dobri ljudi ,još će Frka pomisliti da je nešto stvarno bilo.
-Nisam bolan nikom,nisam frajer bacat pare.Nego hoću Frki da dokažen da san u pravu ,a skoro nikad nisan.Kupovo i provjeravo ,list po list,cvijet po cvijet,za šest in pedest kinti , šest in pedeset ruža i ni je'na nema sto lati. Jedna ba ima osam in devedeset ,jedna jedni in sto ,mnogo njih manje od devet in devedeset ,ostale in mnogo manje.
Jedna imala sedam in pedeset lista.Ta najtanja ko neki levat ispala.Nju sam više puta obrnu nekako mi najlakša bila,prava Ditka in mi na Frku ličil.Više ne kupih ni jedne,pa nek bude kako treba biti, nek je Frka u pravu.Ali neće proći,ove noći , nikako.
-Šta bi sa ružama?
-Kako šta bi,ništa ,eto šta bi .Kako će šta biti, kad sam ih list po list očerupo, ko Herco čurku za Božić ili Jelu Lelu Jelenu, kad mislimo da o poeziji piše i sa konzilija odsustvuje..
-Joj majko moja levata.On pare bacio , a nije pokupio listove i majci odnio da opravi jal slatko,jal hošaf neki ili parfem ako je vičnija.A i bašte u Nećka pune ruža i kadifica.Sve džabaluk.Od Mojsija posudiš bateriju,jer se to noću bez svjedoka radi i trgaš u brojiš dok ne nađeš stotku ili hiljadarku.
-Što jel’ to ima i neka ruža sa milju listova.
-Nema,ja to onako radi poetike.
-E , jebala te poetika.
-A šta znaš možda neko izgubio lovu.Čuo ja neko izgubio nekoliko milja dinara dok je takario onu novu starku. Nije ovu najnoviju,nego onu prije nje.Ne mre ih čovjek pobrojati.
-Nataslačila te poetika blesavog kad Baška bašu pred novom ofajlom prodaješ.A i jesam hablečina,pored tolikih džab džabe kadifica i đula ja gengu zalud baco.Nećemo više tako,smisliću nešto.Samo mi nije jasno kakve sad veze imaju centifolije i kadunice.
I smislio je Deba. Ali prije toga se moro Mojsije pokazati.
-Imaju, kako nemaju i nemaju.Eno Nećkova ti bašta primjer,dobro zapazio Lenji.
-Ne anlaišem te ništa i zašto i tebe ta Nećkova bašta spopal.
-Nikakve blento,samo kažem kod Nećka ima kadunica.Ništa više, samo to kažem
-Nemoj me zajebavati k'o harmoniku ili Zlatu,reci mi molim te.
Lenji se cereka,sve je loj. Dobri će po običaju miroljubivo,kompromisno:
-Mojsije slaži mu nešto,povjerovat će.Ovako neće prestati kumiti cijelu noć.
-Čuj laži mu;nisam ja vesla siso.Mojsije hajd'reci mi molim te.
-Dobro,evo ovako:kod Nećka ima kadifica,kod mene đula ima,a kod Živanovića bulbul pjeva.
-Kakve sad bulbul veze sa centifolijama ima.
-Nikakve. Ja te samo obavještavam da kod Nećka kadifica ima,kod mene ruža,a kod Živanovića slavuj pjeva.
-Ja mislim da ti mene taslačiš.Za kadifice i centifolije mogu ti vjerovati,ali za bulbula nikako.
-Kako hoćeš,ja bih provjerio. O'šo bih kod Živana da ti pokaže slavuja.Ne da će zapjevati ,nego će živahno zacvrkutati
Živan do nas živio,šeret bio,ženskast smijeh imo, iako peder bio nije,sve cvrkuto.Dan dva poslije komšiluk pričo, kako se Živan po sata grohotom smijo ,crvkučući.
Ono što je bitnije uslijedilo je slijedeću veče.Neko Nečku,Živanoviću i i Mojsiju sve đule i kadifice počupao.I to lat po lat.U svakoj bašti lati na hrpu skupio i dobro uvaljao.Mora da se radilo cijelu noć i to najmanje dva insana. I neka cika , ko pjev bulbula se čula.
Ljutnje nije bilo. Ono ko fol.