Desanka Maksimović – Bliži se leto

 

 

Bliži se, bliži,leto;
u duši već ga slutim.
Pomalja zlatnu kosu
u zrelim njivama žutim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sretoh:
“Bliži se, bliži leto.”
Bliži se, bliži leto.
Pomalja usne rujne
u bulkama crvenim.
Mirisu livade bujne
i polja i šumarci
koje u putu sretoh:
“Bliži se, bliži leto.”
Bliži se, bliži leto.
Kao sjajna carska kruna,
zlatna mu svjetluca kosa
rumenih svitaca puna.
Svi su mi oni rekli
kad ih u putu sretoh:
“Bliži se, bliži leto.”

 

Hajnrih Hajne – Čemu ta jedina suza?

Čemu ta jedina suza?
Samo mi pogledu smeta.
U mom je ostala oku
Od starijih, proslijih ljeta.

Mnoge joj sestrice sjajne
Tako zginuše redom.
Zginuše u noći i vjetar
S radosti mojom i bijedom.

Zginuše kao i magla
I plave zvijezdice tako,
Uz koje sam radosno pjevo,
Uz koje sam jadovno plako.

I ljubav, ah, tako moju
Vjetar je sobom uzo!
Daj se i ti rasplini,
Stara, samotna suzo!

 

Sjećanja o Oliveru Dragojeviću ( Drugo)

Sjećanje II

 

 

 

Pisanija o Nadalini , Jelenama …

 

 

Oni  smotani  i dragi Oli  i  blintavi ,

uvik zaljubljeni mahalaš Dobri

prokužili da je Nadalina zaprav’ štorija o svim njinim jubavima.

Ja jidva da im virujen.

A jopet , ča mu ga znan, jemadu oni takarli sriću .

Mnogo puta se dušom dilili.

mnogin Nadalinama   su  palil’ in gasil’ sviću.

Priko nekoliko puta!

 

Maksumče muči.Valjda je i njega neka Nadalina očepila.

Znan da su uvik bili u pravu ,ali poneku Nadalinu su drugačije imentovali.

Recimo izbace dva ili četiri   slova,

Pa nešto ubace, jopet ubace i eto magije. Ili naopačke dodaju nekoliko slova

i niko ne zna njine jubavne jade.

 

Oni jedan ,jednu je maksuz  zvao Leda,

ona njega labude moj.

Pravimo se , da pojma nemamo zašto.

I to nema veze sa Magdalenom ili Cesaricom.

Ona je bila Lena.

Virujemo da to ima neke veze sa Tristecom

ili barem sa labudanjem anđela ,ali o tome malo kasnije.

 

Opet neka Magdalena je garant bila Jelena.

A Jelena  je uvijek  postane Lela  ili Lelija.

O Lelkinoj fami lelijanja i potom lelekanja nećemo,

jer unatračke gledanje vremena nije časno.

 

Njih  obojicu , za dušu i lipo titranje,nebo   u đardine  uvalilo.

Valjda zbog tri imena.

Oli Dragi Čovik.

Dobrom se isto tako  posrećilo, ali imena zaboravio.

Ali bili su sebični.  Tajne krili , a  u srcu bol mučili.

A i kako ćeš bolan dati lujkama i neukim  da ti Nadaline grde,

i šta ti ja znam jošten ,

i u tvrdo i umeko i u sridu?

Vala će ovi naš dvojac,  ovo: u sridu na belaj izvući i gore (gluho i ćoravo bilo ) na mezetli takarište.

A  oni,ko  ni bekani nisu krivi ,jer:

 

“Kad Nadalina muti jaja

zamuti pamet svima

i svakim danom sve je slaja

ka gucaj dobrog vina”

 

A ća vi mislite nekud greti.

Nimate se ća crvenit oli stidit,ka Oli.

Jes bija stidan ko frajlica,

al ća mu ga mi znamo.

Jema frajlica koje nisu sramežljive.

Hvala im.

Jednu je garant zna, čim je pjesmu o Nadalini sklada.

 

Ne pitan vas o crven feskinu, oliti o anamo onoj ,

i onom krajnjem joj, nono nonice;

već o pismi i hoće li Nadalinina torta ispasti,

ka ona bademli torta Indexa.

Oni uvijek stavljaju dosta jaja.

Vazda ih za petericu , a jendoć i za  šestericu jemalo .

 

Nadaline  neće kazivat ,koliko jajinaca triba turit ,

i kako ih  posprimit u svoju kristalnu zdjelicu ,

kada ih jema mutit.

Njoj neuki ne tribaju. Ili znaš ili ne znaš.

 

A da je znala u butigi rolat jajincadi , jeste.

Ko svaka prava pravcata frajlica iz čaršijskog dućana.

Znate ono mahalsko/kalinsku:

 

Moja roba, moj dućan.

mama mia nostalgia!

Porka tristeca od ljepote. I jajinaca, ak ti gospe.

 

Sad moramo malo olajavati i Jelene.

Nada…li…ne se počele crveniti.

Zbog Jelene Trojanske sve su Jelene,

a posridno i Nadaline na lošem glasu.

Ona je rođaka, u nekom koljenu , našoj Nadalini.

Ne znamo ko je stariji kokoš ili ovo.

Ta Jelena ,čak nije bila ni Trojanska.

Bila je žena spartanskog kralja Menelaja.

I to nije sve. Smatrana najljepšom ženom onog doba.

Moglo joj doći.

Kćerka ono starog pohotnika Zevsa i prelijepe Lede.

Ono Zevs Labud, a leda snena od ljubavi ni osjetila nije,

dok takar ni’ počea.

 

Jelenu je jopet zaveo i otio Paris, sin trojanskog kralja,

i tako započeo Trojanski rat.

Normalno da je trojanski rat,

jer da je Paris bio sin Bosanskog kralja, bio bi to bosanski rat.

A toj prelijepoj , divnoj Bosni , Zemlji Božije milosti ,

ljubomorni  i pogani  hadumi svako malo ratove nose.

Takve nam nesuvisle priče,svako malo historija tandara.

Ne mre to dovijeka tako.Ljubav će jednom pobijediti sve.

 

Kalinaš i Mahalaš o ponoćnoj uri ćesto snili i pivali:

 

“Ma da mi je koji put vidit

kako se ono uvučije u posteju

i kako sva zamiriši

noć zasvitli, cvrčci počnu pismu

Nadalina, Nadalina … ”

 

Eh,Mile moje…

Eh Oli, Oli , znamo se da si koji put svieću tulia,

 

“kraj otvorenih škura

jer lito je i sve je u cviću

a malo noćni ura”.

 

Odakle vam vrime frajeri.

Mnogo kala i mahala,još više lipota kojima sviću triba gasit.

I mnogi budni reflektori svaki pokret snimaju.

Ma,jesmo li gospoda ili nismo?

 

A jel se oni se Zevs pretvorio u labuda da bi takario Ledu!

Jest!

E sada vi nama recite zašto je Leda (ko fol u snu ),

vodila ljubav sa labudom.

Iz pouzdanih izvora saznajemo da je imala boljku:

 

-Lat.dg. svrbitis (anamo onoj ) totalitaris a.t.c.

 

Mahalaš ne bio mahalaš kada ne bi dod'o:

 

-nec ad laevus, nec ad dexteram, die Mercurii pressius.

 

Obično ne šprehamo stranjske,još manje dešifriramo.

Ali , riječ je o Milosnicama . pa se kofrčimo i pravimo pametnim.

Kad taj svrbitis mlatne zensko čeljade u međunožje,

nema joj lijeka ,mozak off , Venera plamtijače od Sirijusa,

samo takarli rađe spašavaju .

Ujedno svrabitis je jako zarazan

i po običaju prenosi se s koljena ,

odnosno od međunožja ,nameđunožje ,

Interesantna stvar isključivo po ženskoj lozi.

Joj nono mila, di se dade taj premilostivi matrijarhat.

 

Šta ćemo, Oli i mi ista škola!

On rođen u kali na skalinama ,mi u mahali na basamcima,

pa ispali skockani i skliski.

A to vam je  isti ,đardinski univerzitet,

bome skoro pa mentalno zapušteni,

jer se u njima samo  žena ,ljubav,ljepota,milost i dobrota sniva ,

boji i pjeva, živi i boluje.

 

Kažu , gore jema još lipših  đardina i bisernijih Nadalina.

E pa sritno Oli.

Zavidimo ti.

Ali ipak , neka nas još malo vođe,

ima još Nadalina kojima triba šterike gasit.

 

 

Sjećanja o Oliveru Dragojeviću ( Prvo )


*

Svi će van prićat’ – Premino legendarni pivač Oliver Dragojević.I ,otom potom ,nabrajat’ puke činjenice.Te Oliver ovo ,te Oliver ono.

Šturo i nemušto.Ćlančić, u par riči strpati jedno bogato življernje,jedno poetsko – muzičko vrelo i fertik.

Aha,kako ne.

E. pa mi nećemo greti tim putem,jer ne mere to tako.

Srećom , i Božijom milošću imamo i vremena i jubavi da pišemo sićanja.

Usnia je veliki čovik ,koji je jubio život,i pretoči ga u stihove,koji su plijenili jubavlju,plemenitim porukama , bolom i tugom,jer eto takva vam je svaka prava jubav.Stihove zavio u nježnu muziku. plemenitošću prijemčivu svim onom lijepim bićima , koje ljubav,bol i tugu, ali i sreću i radost prelipog života u svojim krhkim srcima nose.

Mi ,mahalaši smrt ne prihvatamo,mi život slavimo,jer voljeni i dalje žive , u jednom lipšem svitu, gdje nema boli tuge,gdje jubav,dobrota i milost vično sjaje.

**

Sjećanje Prvo

 

Sve san i’ zva Mila Nadalina

 

 

Jema je'na lipa

i još je'na mila

pa još je'na draža

bezbroj njih

prelipih bambina

i poneka raskošna šjora

Bog da mi duši prosti

sve san i’ zva Mila Nadalina

blesan nisan ih znan razlikovat

torte su znale od jajinca mišat

podobro i raznoliko

a za mene jenu milosnu

od badema slatku tortu

*

ljepote mile

što su znale mišati

jajinca ko vjetar lišće

ništa mikser

sve zavisi od damara

i pokreta

i u kakvu si formu

jjubav meto

*

Eh,Princeze moje,

gdje ste sad…

a srcem djetinjim

miris jasmina

ne prestaje da titra

i boli

 

 

 

Oprostajno pismo G.G.Markesa – Zaljubljen u ljubav

 

 

Oprostajno pismo G.G.Markesa

Zaljubljen u ljubav

 

Kad bih imao jedan komadic zivota,

dokazivao bih ljudima koliko grese

kad misle da prestaju da se zaljubljuju kad ostare

a ne znaju da su ostarili kad prestaju da se

zaljubljuju.

 

Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja

samo krpena marioneta,

i podario mi komadic zivota,

moguce je da ja ne bih kazivao sve sta mislim,

ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem.

 

Stvari bih cenio ne po onome sto vrede,

vec po onome sto znace,

spavao bih manje, sanjao vise,

shvatio sam da svaki minut koji provedemo

zatvrenih ociju,

gubimo sezdeset sekundi svetlosti.

 

Hodao bih kad drugi zastanu,

budio se dok ostali spavaju.

Slusao bih druge kad govore,

i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

 

Kad bi mi Bog poklonio komadic zivota,

oblacio bih se jednostavno,

izlagao potrbuske suncu,

ostavljajuci otkrivenim ne samo telo,

vec i dusu.

 

Boze moj, kad bih imao srce,

ispisivao bih svoju mrznju na ledu

i cekao da izgreje sunce.

 

Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama

jednu Beneditijevu poemu,

a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu

u casu svitanja.

 

Zalivao bih ruze suzama,

da bih osetio bol od njihovih bodlji

i strastveni poljubac njihovih latica.

 

Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota…

Ne bih pustio da prode nijedan jedini dan

a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.

 

Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca

da su mi najblizi

i ziveo bih zaljubljen u ljubav.

 

Dokazivao bih ljudima koliko grese kad misle

da prestaju da se zaljubljuju kad ostare,

a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se

zaljubljuju.

 

Deci bih darovao krila,

ali bih im prepustio da sama nauce da lete.

Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa

staroscu

vec sa zaboravom.

 

Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi…

Naucio sam da citav svet zeli da zivi

na vrhu planine,

a da ne zna da je istinska sreca u nacinu

savladavanja litica.

 

Shvatio sam da kad tek rodeno dete

stegne svojom malom sakom,

po prvi put, prst svog oca,

da ga je uhvatilo zauvek.

 

Naucio sam da covek ima pravo

da gleda drugog odozgo

jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.

 

Toliko sam toga mogao da naucim od vas,

premda mi to nece biti od vece koristi,

jer kad me budu spakovali u onaj sanduk,

ja cu na zalost poceti da umirem.

hvalan!

 

Hajam – Rubajie 54 i 55

54

Na vatrenom ždrepcu* ovom, sred nebeske tmuše,

Plejade** se Jupiteru po pleći rasuše.

Mada beše određeno da sâm budem tamo,

uđoše u moj perivoj od praha i duše.

55

U vinu je odgovor gde istina niče.

Sufija se tome ruga – koga se to tiče.

Od kovine moje duše biće skovan ključ

što otvara vrata pred kojim on urliče.

Hajam – Rubaije 52. – 53.

 

 

52

Izvrnutu kupu što nad nama sja

zovemo Nebo. To je mudrost sva.

U smrtnome času tu pomoć ne traži:

ono je nemoćno, kao ti il’ ja.

53

Ljudski lik je stvoren od praha zemljana,

kad su zadnje žetve zrna posejana.

Šta je prvo jutro Postanja pisalo

znaće zadnja zora Sudbinskoga dana.

54

Na vatrenom ždrepcu* ovom, sred nebeske tmuše,

Plejade** se Jupiteru po pleći rasuše.

Mada beše određeno da sâm budem tamo,

uđoše u moj perivoj od praha i duše.

55

U vinu je odgovor gde istina niče.

Sufija se tome ruga – koga se to tiče.

Od kovine moje duše biće skovan ključ

što otvara vrata pred kojim on urliče.

Hajam – Rubaije 42 i 43,

42

Odškrinuvši tiho na kafani vrata

Kroz sumrak Anđeo ruke mi se hvata.

Nosio je pehar na ramenu svome:

„Okusi“ – reče – „to je sok od zlata“.

43

Voljom prirode to je grožđu dato

da sto sekti* zbuni i mudraca jato.

Alhemičar to je koji za tren oka

i sivo olovo pretvara u zlato.

Hajam – Rubaije 44. – 46.

44

Taj moćni Mahmud*, gospodar ljudi,

svakog kod kog se sumnja probudi

u crnu hordu nevernih stavlja

i britkim mačem seče i sudi.

45

Ostavi mudre neka se bave sobom,

ciljevima sveta i opštom teskobom.

Dođi sad sa mnom, daleko od buke, i

igraj se s’ onim ko se igra sa tobom.

 

Hajam – Rubaije 34 -35

 

 

34

Primakav’ krčag usnama dvema

pitah se šta mi sudbina sprema.

Čuh: usna usni šaptaše tiho –

„Pij, jer kad umreš – povratka nema!“

35

Za trenutak tom peharu uzdah se iskrao

pa spomenu uživanja koje je spoznao.

Dok mu hladne usne ljubim,

ja se pitam sada:

Koliko je poljubaca uzeo i dao?