Kao brodolomac rađam se pri tvojoj svetlosti,
večeri bistrih voda.
Od spokojnog lišća
izgara utešeni zrak.
Od živih iskorenjen,
srce privremeno,
varljiva sam međa.
Tvoj strahoviti dar reči,
Gospode,
istrajno otplaćujem.
Preni me od mrtvih:
svako je uzeo svoju zemlju
i svoju ženu.
Ti si me pogledao do dna
u tamu utrobe:
niko kao ja nije očajan
u svome srcu.
Samo sam jedan čovjek,
samo jedan pakao.