Moj strah nije manji od Evrope.
I vratiju u strahu okrenutim leđima.
I okrenuta stojim u strahu.
I pada nepromočiva kiša.
I tišina stoji među nama
na drugom spratu zgrade.
Po mom licu tvom licu
kiša se preseljava u kapima
s drugog sprata zgrade
noseći i malčice podsmeha.
Tako si noću stajala. I ja sam stajala.
A tišina je stajala među nama.
Sve praznije te čitam.
Neko posebno čeka taj trenutak
kao venčanje ili voz
Sve praznije te vidim.
Sada je sve teže obezbediti komfor:
Imati susede prijatelje porodicu.
Među nama je potpuna tišina
i ne veruje u bilo čiju krivicu.
Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima
daleko od savršenog siromaštva