Arthur Jean Rimbaud – Njoj

 

U ružicasti vagon sa plavim jastucima
Sešćemo, zimi, pa na put!
Biće nam dobro. Gnijezdo sa ludim cjelovima
Skrivaće svaki sanjivi kut.

Sklopiceš tada oči, da  kroz prozor ne vidiš
Sav cudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, ispunjava te da se groziš
Crn demon ceri, crni vuk.

Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sićušni poljubac vratom će tvojim vješto
Potrčati, ko pauk hud.

Rekavši: “Traži”, ti ceš pognuti glavu k meni;
I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni,
– A ona će da  luta svud…

 

pB


											
Bookmark the permalink.

Komentariši