Selo sluša rastuženo
Pjesmu ptice na umoru
Ptica je jedina u selu
I mačak je jedan u selu
A on ju je upola pojeo
Kad ptica prestade da pjeva
I mačak prestade da prede
Pa svoju njuškicu umiva
Selo priredi ptičici
Neviđenu do tad sahranu
Tada mačak takođe pozvani
Koračao je iza kovčega
U kome je ptica ležala
Nošena od jedne djevojčice
Koja je stalno plakala
Da sam znao da te žalosti
Veli joj mačak raznežen
Pojeo bih je odmah svu
A zatim bih ti ispričao
Da sam je vidio da je odletela
Daleko na kraj svijeta
Odakle se više ne vraća
Ti bi tada bila manje žalosna
Ne čini nikad ništa upola