Danas mi ništa ne ide od ruke

 

Danas mi ništa ne ide od ruke

pero moje se sakrilo

ispod crnog jastuka

tuguje

njegovi drugari su tužni

njih nema ko da drži

u meni bol

duša plače okačena

na raspeću

u ovom snenom  proljeću

praznog hoda

muha bez glave

bez suza kam kamena

svake sekunde reže

ko mengela se steže

oko dana smrtnijeh

mnogo su blaženih

grlica mojijeh

zli ljudi nestali

ja bih samo

da ih dotaknem

Oče moj

oprosti meni neutješnom










											
Bookmark the permalink.

Komentariši