Čarl Bukovski – Čudo najkaće traje

 

 

Znaš

bilo je mnogo dobro

bilo je

bolje od

bilo čega.

 

Bilo je kao

nešto

što možemo da

podignemo

držimo

gledamo

i onda se smijemo

zbog toga.

 

Bili smo na

Mesecu

bili smo u

jebenom Mesecu

imali smo ga.

 

Bili smo u vrtu

bili smo u

beskrajnom ponoru.

 

Nigdje nema takvog

mesta.

 

Primaklo se tako blizu

ludilu

smijali smo se

bezumno

tvoj smeh

i

moj.

 

Pamtim kada su

tvoje oči

glasno rekle

volim

 

Sada

dok se ovi zidovi

tako nečujno

ljuljaju.

 










											
Bookmark the permalink.

Komentariši