58
Ti što čoveka stvori od zemne grude,
zmiju Raju zavešta i kazni ljude,
za sve grehove što nas zajedno kriviš
– oprosti, da Tebi oprošteno bude.
59
Čuj me. Jedne noći, krajem Ramazana
Kad mlad mesec beše samo javka rana
Kod starog grnčara stajah sam u radnji
Sred ljudi od gline, kao senka strana.