U kolenima još me preseče svaki put
tvoj dah u kosi, onaj muk kad odlaziš
Po zidovima, k'o dobar grafit mokar trag
prstima pisala je strast kroz mrak
Al’ opet je zabolelo,
a kao već sam navikla
da čovek sto me voleo
sad je u koži ljubavnika
Hajde da glumimo
dodire kao da su samo to
i dok cigarete palimo,
svako gleda u svoj zid
jer kad zažmurimo
na sve što jedno drugom bili smo
lepša je laž do koje stigli smo
i manje nas je stid ove jeftine sobe,
ljubavi koja nas zove da joj se vratimo
Izmedju nas rasute slike, datumi,
a mi smo sada novi mi i sta bi s tim?
Zaboravimo da to je pravi lek za sve
od straha dizem zidove, da ne pamtim
Al’ opet je zabolelo,
a kao vec sam navikla
da covek sto me voleo
sad je u kozi ljubavnika
Hajde da glumimo
dodire kao da su samo to
i dok cigarete palimo,
svako gleda u svoj zid
jer kad zazmurimo
na sve sto jedno drugom bili smo
lepsa je laz do koje stigli smo
i manje nas je stid ove jeftine sobe