Danas je Ponedeljak 5. Decembar / Prosinac, 339. dan odlazeće 2022. godine. Do kraja godine još samo dvadeset šest dana.
Dan je lijep i vedar.
Prethodnih dana nas je nedostatak najave zime uplašio. Pomišljamo da se nezdravo vrijeme vraća hoće da iskiše svoje . Igleda da se zima pritajila. Možda je svoje odgodila za neki drugi put , kad budemo nespremni. Provešće ona svoje. Kad tad! Na koji način i kada ? Mi to ne znamo. Nismo gatare.
Pitajte one is takozvane islamske zajednice. Oni su tata mata za sve. Tako im na neuki um palo. Sihre i fetve bacaju, bajaju i kiše dozivaju. Ako se neko drzne da mimo njih misli , žigošu i anatemišu. Obzirom da su sa hanefijama u talu, uskoro bi mogli da ubijaju.
No, o tom potom. Ako nam Jedini Bog udjeli Milosti svoje, moraćemo te samozvance i licemjere jopet protabiriti i muhure natakariti na djela bricinog praunuka, njegovog poslužitelja i njihove slugane . Muhur ,sad pa sad. Pa opet muhur .sad pa sad. Svako malo muhur, sad pa sad dok se pljačkaška bagra ne skloni sa grbače.
Ne bojte se , neće nam nestati muhura. Naši su jal od bukovine , jal od tuča. A ti su pojaki i poteški , ne mereš im pera odbiti.
Kažemo dan je lijep. Nećemo žuriti pa reći krasan, jer sve je relativno. Nekome svane, nekom se smrkne.
Eto recimo na priliku , oni zlotvor , ona vukojebinjaška prokletinja, oni počkovički kasapin, oni zlotvrski jado radovan Karadžić se jutros probudio i namjerno ustao na desnu nogu. Džab – džabe mu. Na stolu stoji ferman i tablete za smirivanje. Nisu se od juče makli. I ostaće mu pred nosom dok je vika i pučanstva. A onda će ići dalje . Bolje vam je da ne znate kakvo je to dalje.
Čuli ste za Etnu i Vezuv? Ma sigurno jeste. To su vam europski Popokatapetli. Niste vi tako neuki kako vlast hoće da budete. E , središta tih talijanskih mora su male umiljate mace, naspram onoga što ono đubrište , onu pogan od nečoeka čeka.
Ferman mu kaže kako neljudi i zločinci završavaju.
Ferman mu kaže : vidi ; kako si radio i sijo , tako će ti biti na ovom svijetu. Samovanje u pržunu dok ne dok ne rikneš. Pogrešno smo se izrazili. To je mahalska poetika za čestite insane. Trebali smo reći dok ne crkneš. Tako završavaju sve niškoristi i ljudska bagra.
A na onom svijetu te čeka vječni pržun. Ponesi puno losiona i leda,mada ti neće ni zere pomoći, čak da sve ledenjake dunjaluka uprtiš na kukavička kasapinska leđa.
Tablete su za stišavanje tonusa i za eventualne odluke tipa tvoga bracike Slobodana Miloševića. Pregršt u ruku i prije odeš u pakao. Ljekari ti spase čast i kažu zločinačko srce prepuklo, da nije bilo samoubistvo.
Kad nekom smrkne, nekom svane. Eto gospođa Ljiljanka Zelena dušom dahnula. Molitve su joj uslišene. Više je nikad onaj počković neće pomokriti. Dosta je njegovog bilo.Trideset godina je svakog jutra ustajala počkana, do zavrata.
U stvari nas pogan Radovan Karađić ne insteresuje. I nikad nije. Mi samo sekund lake dišemo. Jedno zlo je je maknuto sa dunjaluka. Jeste da njegova genocidna tvorevina još postoji, ali neka. Neka je. Opomena svijetu na šta je zlo spremno.
Tu genocidnu tvorevinu Republiku Srpsku i zlotvorku joj majku Srbiju , svaka haška osuda žigoše. Toliko je zvaničnih osuda , da cifra dostiže haman šestinu njenog pučanstva. Kada bi se sve osudili broj bi se približio polovini po glavi genocidnog stanovnika .
Rakcije na katilov pržun , kao i sve reakcije na osude ostalih zločinaca genocidne tvorevine i šire.
Ne znamo zašto ljudi uopšte dižu džefu i reaguju.
Presuda je presuda i samo je druga sudska presuda može promjeniti , dok ona ne postane konačna.
A normalno da postane konačna.
Svi reaguju onako kako se to od njih očekuje. I svi misle da elokventni, da pamet prosipaju i da su patrioti.
Ne, oni samo pokazuju da su glupi nacionalisti. I ovi i oni. Zamazuju oči i kupuju poene kod gladnog naroda kojeg terorišu i pljačkaju.
Pučke krvopije.
A obično pučanstvo, obično onaj dio od papanluka , nije bitno, gornjeg ili donjeg, kliče :
– Tako je.
Vjerujte nam , dan je i dalje lijep i vedar .
U dilemi smo, možda se do kraja dana odlučimo i kažemo:
-Oh, kakav krasan dan.
Što bi poete rekle :
A život teče dalje.
U prevodu:
Eh, kad bi život bio tako sunčan.