Valerij Jakovljevič Brjusov – South Cross

Dugo sam hodao, i odlučio sam da prenoćim

Brdo je zaleđeno, stavite savitljiv stup.

U polarnoj tami, ne Sirijus, ne Vega, –

U znak ljubavi blista Južni krst.

Ovdje je duvao vjetar, dizao vihore snijega;

Pevala se tužna himna pustih mesta…

Ali za san ima blaženstva u žalosnoj pesmi,

A sjene su bijele – kao mnoštvo nevjesta.

Da, sam sam, izgubljen u praznom ledu,

Moj put u snegu je varljiv i neveran,

Duhovi mi ponovo proriču smrt.

Ali južni krst, koji svetluca u magli,

Zavetujem se da nisam završio svoja lutanja,

šta je pred nama – poslednja ljubav!

Bookmark the permalink.

Komentariši