a opet i ponovo
kada se vratiš
zagrli me
stegni jako
a nekako hudo
i pomalo ludo
i ne plaši se
moja si i ti to znaš
opet i ponovo
volio bih
da te volim i ne volim
da skinem okove
a mi srce stišću
damare u led pretvaraju
ne krvare suze
od kristala jantara i žada
a opet i ponovo
a nekako hudo
moja mila ludo
volio bih da dotaknem
volim i ne volim
sjenu tvoje
što iz tame
ružičastom ljepotom miluje
moje buduće seni