Podigoh spomenik što nije rukom tvoren,
neće mu prilaze zaboraviti puk.
Celom se ponosnim uzneo nepokoren
nad Aleksandrov ratni luk.
Ne, smrti nisam plen; moj duh sa lirom svetom
van sudbe sveg što mre, nadživeće mi prah.
slavan ću ostati dok traje sa planetom
bar jednog pesnika dah.
O meni, Rusijom živ glas proneće ljudi,
pomenuće me svud naroda njenih krug –
slovena gordi sin, i Tunguz divlje ćudi,
finac i Kalmik, stepa drug.
Dugo ću biti drag i mio svome rodu:
lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas,
u veku okrutnom opevao slobodu,
za sužnje uvek zvao spas.
Najvišu zapovest o, muzo, verno sledi –
hvala i kletva spokojno slušaj zbor,
ne traži lovore, pred uvredom ne bledi,
i sa glupakom mani spor.