Crveni trg beše tih
Kad stigoh tu sa Natali.
Kad dovede me tu moj vodić, Natali.
Bio je sneg, svuda sneg,
I tad se razbudi trg.
Oživeo kroz mog vodića, Natali.
Ratnici su prošli tu,
I poeta čitav svet,
Karenjine sne,
Kutuzova krije dim,
Lenjinov oktobar vri,
Dok mi sad pijemo čaj.
Crveni trg beše živ,
Preko njega prođe mnogi vek.
Oživeo kroz mog vodića, Natali. Natali
Noći te reših čvrsto
Sutradan da kažem Natali:
“Ja ljublju, ja vas ljublju”
Sutradan dok šetasmo kroz grad,
Ja rekoh samo to: “Natali, a gde smo sad?”
Moskva, sa tornjevima drevnim,
I ulicama belim
Metroom koji juri
Moskva, sa rekom koja peva,
Sa pesmom koja igra,
Sa igrom koja pali krv.
La la la…
Vratih se u rodni grad
Tu su mi prijatelji svi,
Al’ nema više mog vodića, Natali.
Priče njene žive tu,
čujem još u svakom snu,
Karenjine sne.
Moje cigarete dim,
K'o da crta voljen lik
Dok ja sad sam pijem čaj.
U noći spi moj grad,
Pusti su trgovi svi,
Na njima nema mog vodića, Natali.
Natali…
La la la…