Po obalama Jordana kamile Araba blude,
na bregu Siona žreci lažnoga boga služe.
Pod stenam’ Sinaja Vaalove sluge hude
ti gledaš, o, Jehova, kako ti ime ruže,
Pa zašto spavaju gromovi večne slave tvoje?
Tamo gde je prst tvoj ispisao tablice svete
i stopa osveštala pute narodu dobrom tvome;
Tamo gde su slave plamene siluete
pisane munjom tvojom, nijednom samrtnome
nije moguće prići po cenu života svoga.
Nek’ oko tvoje blesne munjinim silnim sjajem
i nek’ padne koplje iz poraženih ruku tiranina
O, da l’ će dugo tiran puniti zemlju vajem
i da li će narod jošte gledati mnogo dana
ostavljen od teb’ hram naš tužan, napušteni?