Stine, potrošilo je more
ja sam potroši dušu
bez suza, bez smija.
Stine, potrošilo je more
ja sam potroši ljubav
bez bola, bez grija.
Ne ostavljaj me sad,
u ponoru bez dna
budi sa mnom
još mi triba svitlost tvoja.
Ne ostavljaj me sad,
dok preklinjem te ja
budi sa mnom
mir da nađe duša moja.
Ne ostavljaj me sad,
ne ostavljaj me sad
bez nade…
Stine, potrošilo je more
ja sam potroši dušu
bez suza, bez smija.
Ka’ stine
potrošilo se vrime,
umirilo se more
a nov, sviće dan.