Ustane
priđe mi
klekne
gleda me molećivo
lijevom rukom prima moju desnu
onu od milosti
prinesi je čelu
pa usnama mekim
poljubi je
pa je opet prinese čelu
prisloni je na obraz
spušta je
usne i poljubac dodir lahora
prislanja je na svoje srce
ono bije
i vrišti
ja ne razumijem što
zatim
desnom rukom krade moju lijevu
onu od srca
nježno
daškom bez dodira ljubi je
prinosi čelu
miluje je obrazom
i opet ljubi
prislanja je na svoje srce.
ono bije
i vrišti
ja se pravim da ne razumijem što
nisam mu ja tamo neka Bjelavska djevojčica
molim te
mila
nemoj mi ubiti tu djevojčicu u sebi
ubij bol
nju pusti da zaleprša
da se raduje
igra i juri
tu zastane
kaže mora nešto završiti
ode
mislim
hoću da vjerujem
da je izašao samo da ne bih vidjela
da plače nad sudbinom
živo zakopane djevojčice u meni
ja zaplačem
ali se brzo smirim
ne ide to
neću da vidi moje suze
hrabra sam ja
uzalud
nije se vratio
kao ni onaj moj
oni koje otjeramo
tragove duboke ostavljaju
posute ljubavlju
vratiću se mila
kad se ljubičice jave
dobri se nikad ne vraćaju
šapće mi zaljubljeno srce moje