Marko Vešović – Ars Poetica





1.

Pred pisanje
dobro je pojesti jabuku

Jabukina svježina
sprečava provale privatnog čemera
i podstrekuje
(dokazano je naučno)
životni elan, optimizam
a njeno biblijsko rumenilo
profiniće ti čulo
za izgnanički miris
ljudske sudbine

Pripališ cigaretu
(istina, možda ne bi trebalo
lovac u zasedi mirisom duvanskim
da se odaje)
Al ipak te povijuše
te omče plavičaste
ti kolobari što sliče trbušnom plesu
te burme od dima
kojima se verava nutrina tvoja sa svetom!

Zirkaš u zidni časovnik
zirkaš u zidni kalendar
setiš se irskog biskupa:
Bog je iz ničeg sazdao svet
23 novembra 4004 godine pre nove ere
u devet sati pre podne!

2.

Pred tobom na stolu su
tipke pisaćeg stroja
poredane u stepenice što vode
u jezičke orgazme
ili do rajskog konopca o kom vise
svilene gaćice Beatričine

Sklapaš oči
kao u zubarskoj stolici
Sebi deliš savete:
Pazi dobro
Svet treba iskosa hvaliti
Ne proslavljaju se stvari kao rođendani
nego kao uspomene
na krvava istorijska zbitija
Pesma je čopor kurjaka a ne litija
I obavezno pucaj u uglić
jer i udarac u stativu
digne na noge gledalište
I ne zapitkuj nikad
čemu nepristrasnost
u svetu sačinjenom od samih navijača

Kao domaćica u rernu
svaki čas virkaš u rečnik
Oh to klijalište munja
O taj krokodil u pet tomova
Taj špil karata sačinjen od samih asova

To leglo basovskih soprana
i sopranskih basova
Taj megafon kojim odvajkada
pesnici opkoljenu suštinu
da se preda
dozivlju.

3.

Prve reči slete na hartiju
u čas kad sve na zemlji
počneš gledati u parovima
Svet biva ogromna plesna dvorana
gde su smrt i rođenje
tek figure u kadrilu
Stvar mužjak oko pojasa ščepao
stvar ženku
i sve pomalo opominje
na sadržaj Nojeva kovčega

Vasiona je velika životinja
s tvojom pisaćom mašinom kao srcem

Vreme mili kao sprovod:
u jednom trenu ruše Troju
a u sledećem se mnozi arheolozi
satiru dokazivanjem
na osnovu iskopina
da je rat zaista bio vođen
Jedno po jedno ljudsko svojstvo s tebe spada
a ono što preostaje
manje je nego da i ne postojiš
I svaka metafora
na obema zemljinim polutkama
uspostavlja dan!

Mak Dizdar – Gorčin

 

Ase ležit

Vojnik Gorčin

U zemlji svojoj

Na baštini

Tuždi

 

Žih

A smrt dozivah

Noć i dan

 

Mrava ne zgazih

U vojnike

Odoh

 

Bil sam

U pet i pet vojni

Bez štita i oklopa

E da ednom

Prestanu

Gorčine

 

Zgiboh od čudne boli

 

Ne probi me kopje

Ne ustreli strijela

Ne posječe

Sablja

 

Zgiboh od boli

Nepreboli

 

Volju

A djevu mi ugrabiše

U robje

 

Ako Kosaru sretnete

Na putevima

Gospodnjim

Molju

Skažite

Za vjernost

Moju














												

Svi negdje žure / Igrokaz na dan 14. Jul / Srpanj

Danas je Petak 14. Jul / Srpanj , 195 dan ove  2023. godine , većini dunjaluka  našteljene po eorgijanskom kalendaru.Onima drugima je još uvijek Julije Cezar glavni lav.

A ima ih koji ne znaju ni koji je dan , ni koja je noć, a godina još manje.Do nekih ni abakus nije stigao, a neki su presaugali do kragne tako da ne mogu neuron sa neuronom povezati.

Opominju nas da je preostalo je  tihih (?)  170 dana i da pazimo šta zborimo. Mogli bi se okliznuti u nekom budućem kliskom danu.

Jer su nečujni. I ne osjetiš , a  nema ih više. Godinama , decenijama , vijekovima ,milenijima je tako.

Ne m're ih  čovjek čestito ni zagrliti ni pomilovati.

Ono , mogao bi da se čojk sjeti.

Ali odakle mu vrijeme?

Svi negdje žure i uglavnom nigdje ne stižu.

Čak naprotiv, najčešće pobjegnu od samih sebe. Pri tom , dani ispadnu samo kao neka kolateralna šteta , a ljudi obvezatna hrana za pržun. Dobro neki odu u đardine u kojima vječno teku rijeke.

Što bi poete rekle:

Ne čuli dane , ili ih ne grlili  isto vam se piše. Jednom će vas pokupiti a nećete ni čuti  ni osjetiti da vas miluju i grabe.

A nekako nam žao nam  tih   dana jer će i nas , čini se nepotrebno , pokupiti.

U pevodu:

Bilo bi dobro ne misliti o nadolazećim danima. Usporiti i cijeniti život i svaki poklonjeni dan. Jer jednom nam zasigurno  neće osvanuti sutrašnji dan.

 

Vilijam Batler Jejts – Žalost ljubavi





Cvrkut vrapca koji pod strehom odzvanja,

svetlucavi Mesec, nebo boje mleka,

skladni šumor lišća, šaputanje granja

sasvim su potrli lik i krik čoveka.





Sa usnama tužno-rujnim tad izađe

ona, slična svetu bolnom, plemenitom,

ukleta ko Ulis i sustale lađe,

gorda kao Prijam, pogubljen sa svitom.





Dođe i tog časa cvrkut što odzvanja,

Mesec u nebesa uronjen daleka,

šum lišća i duga tugovanka granja

pretvoriše se u lik i krik čoveka.

Jesenjin – Ne Dolazi Meni Pod Prozore

 

Pod prozor mi više ne dolazi,

prestala sam davno da te volim.

Zalud travu zelenu ne gazi

i ne plači iako te boli.

 

Tvoja patnja kao nož me seče,

do lepote moje što ti stalo?

Što me mirnu ostaviti nećeš,

zašto ti je srce uzdrhtalo?

 

Zalud patiš, tvoja biti neću,

ne ljubim te, nit volim ikoga.

Žalim tvoju izgubljenu sreću,

odlazi mi od prozora moga.

 

Zaboravi da sam bila tvoja

i da sam te volela bezumno.

Idi, umrla je ljubav moja.

Zašto mučiš sebe nerazumno?

 






												

Tisuću ena biser Bjelavskih mahala 847 * – 852*

847 *Kako pomoći onome koji to ne želi prihvatiti ? Dobronamjerni ljudi često bivaju natakarteni od onih kojima se pomaže .

848* Ženu ne boje kist i riječi . Žena je onakva kakva joj boja srcem umjetnika suđena.

849* Današnji vakat je veoma siromašan bićima dostojinim da im se pjeva , pjesme i snovi poklanjaju.

850* U svakom zlu nekom hrli sreća. Al taj neko nije od pučanstva ; garant.

851* Prvi miris u životu koji čovjek udahne je miris majčinog đardina, I taj ga opijum za života prati. Nema veze što je majčin. I onda se čude oklen Edipov kompleks.

852* Milina je živjeti, samo pažljivo, nemojte presaugati.

Antun Branko Šimić – Marija odlazi na ljetovanje





Između mene i mora, znadoh koga će izabrati.

Ni jednu riječ odvraćanja nisam izustio, i samo je gledah u ove posljednje dane. More bivaše sve bliže, ona sve nestrpljivija i radosnija.

Na postaji, u zagrljaju, njeno mi tijelo bješe tuđe, jer osjećah da su sve njezine misli na moru; kao da ogrlih stablo, čije se rascvjetane grane raširile visoko nada mnom u svjetlosti. I kad je pustih iz svojih ruku, zamahnu sobom onako kako se običava bacati u valove.

U kriku vlaka pri rastanku kriknu moje srce. Ostah opet sam.

Dvoje se nađe , pa se poslije ne nađe / Igrokaz na dan 13. Jul / Srpanj

Danas je  Četvrtak 13. Jul / Srpanj 194 dan ove 2023. godine  a  preostalo je  krhkih 171 dana.

Baš su dani  krhki.

Samo trepneš i nema ih .

Godinama , milenijima tako.

Ne mre ih  se čovjek ni nauživati.

Kao da se prelijepi dani boje bliskosti?

Kao da su nauk primili od ljuskog bitisanja.

Dvoje se  vide i svide, vole i sudbinom  budu par.

A onda su  vidjeli da su se prerano svidjeli i nisu više par.

I uvijek barem jedno bude natakareno. Ponekad i oboje boluju.

Tuga golema, suza do koljena, uživanju je došao kraj , nisu više par.

Što bi poete rekle:

Uživali ne uživali i vi ćete sa danima , bili par ili nepar.

A žao nam . Ne  toliko  dana , ne  što štp prolaze i što će nas jednom pokupiti,  već zbog  onoga – dvoje se nađe , pa se poslije ne nađe.

U prevodu:

Bilo bi dobro da se opustite, usporite i svoj život i svaki poklonjeni dan živite, i da ne date da vas razdvoje.