Pozdravljam tebe i tvoju samoću,
Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda!
Ko tice kad ih gone iz gnijezda,
Ja bježim tebi, jer pokoja hoću.
Jedva sam čeko na ove trenutke
S nemirom srca i sa bolom grudi;
Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi
I prazna doba što nam rađa lutke.
Oživi mene, noći bogom dana!
Stupi, i tiho preko mojih rana
Položi tvoje meko, toplo krilo!
Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi
Negdje daleko, neznanoj slobodi,
Gdje nigda nije ovih ljudi bilo!
Ja znam pa zato to i kazem
da moji prohtevi imaju razloga
ja necu da mi prelazimo
preko blata
ja hocu da sunce utice
na nase bolove
da nas odusevi vrtoglavo
ja hocu da nase ruke i nase oci
od uzasa se povrate rasirene ciste
Ja znam pa zato to i kazem
da moje ogorcenje ima razloga
nebo je bilo ukaljano
ljudsko meso mrcvareno
ledeno podjarmljivano razbacivano
ja hocu da mi se povrati pravda
pravda bez milosti
i da se tresnu posred lica dzelati
gospodari bez korena izmedju nas
Ja znam pa zato to i kazem
da moje ocajanje nema razloga
svuda ima neznih trbuha
da izmisle ljude
istovetne meni
Moja gordost ne gresi
stari svet me ne moze tronuti
ja sam slobodan
ja nisam kraljevski sin ja sam covek
uspravan koga su hteli da obore.
Večernji Pan je pun mira,
Neće zvati, neće moliti.
Zamišljen, na šumskoj čistini,
Slijedi kao veče iz kaleža
Proliva živu krv po nebu,
Kako obale ponovo pobele
U mlečno plavoj izmaglici
I čekajući zrak Altaira
Blista u izblijedjelom plavetnilu.
Večernji Pan zadire u zvukove,
Diže se u mraku svuda okolo:
U dalekoj škripi praznih kolica,
U žuboru rijeke na okuci
I u kreketanju noćnih bara.
Sam, u samoći svete,
On, u slatkoj obamrlosti,
Shaggy podiže ruke,
Blagoslovi carstvo snova.
Pozdrav, djevojko, ne baš malog nosa , ne lijepih nogu, bez očiju crnih,
bez vitkih prsta i bez plemenitih usta,
a ni govor ti nije mnogo otmjen, ti, ljubavnice propalog Forminca.
O tebi cjela provincija priča kako si lijepa i kako si zgodna? Lezbosku moju oni s tobom porede?
O kakvo glupo, bezkusno doba!
Prevod Bleki
Danas je Petak 28. August / Kolovoz ove , nazočne i ibretli 2023. Godine.
Ko na priliku nam habere , da je prošlo ciglih i okruglih 239. Ovo ciglih je sasvim postojano u svemiskoj konstelaciji vremena i prostora. A i ovo je okriglo je sasvim relevatno u toj istoj postavci.
U Univerzum sve pliva, ali najbolji plivači su okrugle sferične pojavnosti.
Čak i crne rupe pripadaju tom nesagledivom konglomeratu sferičnih i okruglastih oblika koji su stvoreni i persistiraju po strogo određenim zakonima.
Većina tih pojavnosti djeluje po poznatim procesima i strogo utvđenim zakonitostima.
Jedino crne rupe imaju zagonetni smisao za bitak i dejstvo. Iako gutaju sve što im se primakne, nije jasno na kom principu djeluju i zbog čega su tako alave.
Baš čudno. Bez obzira na veličinu, bliskost ili udaljenost , sve crne rupe, velike i male se ponašju isto. Nezasito.
Što bi poete rekle:
– Nikad nadolmiti.
U prevodu:
-Nikad se ne zna zašto je to dobro.Jer ne samo da su dobre , crne rupe su nezamjenjive i nosioci života , svugdje gdje obituju.
Valjda će nam preostali 126 dana biti dostatno, a možda i neće.
Tko zna šta je zapisano u zvijezdama.
Proglašavao je da je država
marš Boga u svetu
Prema tome mesto jutarnje molitve
zauzima čitanje novina
a pojam sudbine biva istisnut
od politike
Mnogo pažnje posvetio je policiji
čiji zadaci imaju prolazni karakter
i prestaju da budu potrebni pri
višem stepenu etičkom razvitka društva
Još jedna opaska:
tiranija smešta zakone tako visoko
da nijedan građanin nije kadar
da ih pročita
Slušajući to zamišljamo nekog
ko se uzalud diže na prste
pokušavajući da dešifruje svoju sudbinu
i baš taj pravac percepcije je pogrešan
Slično je tretiranje Hegelove filozofije
kao skladišta metafora i aluzija
s fašizmom pravim draguljem te zbirke
Treba se pomiriti s tim
da su njegove izvanredne anegdote koje
prevazilaze sve
što je Gete rekao Ekermanu
zamenile poeziju
Proglašavao je da je država
marš Boga u svetu
Prema tome mesto jutarnje molitve
zauzima čitanje novina
a pojam sudbine biva istisnut
od politike
Mnogo pažnje posvetio je policiji
čiji zadaci imaju prolazni karakter
i prestaju da budu potrebni pri
višem stepenu etičkom razvitka društva
Još jedna opaska:
tiranija smešta zakone tako visoko
da nijedan građanin nije kadar
da ih pročita
Slušajući to zamišljamo nekog
ko se uzalud diže na prste
pokušavajući da dešifruje svoju sudbinu
i baš taj pravac percepcije je pogrešan
Slično je tretiranje Hegelove filozofije
kao skladišta metafora i aluzija
s fašizmom pravim draguljem te zbirke
Treba se pomiriti s tim
da su njegove izvanredne anegdote koje
prevazilaze sve
što je Gete rekao Ekermanu
zamenile poeziju
Proglašavao je da je država
marš Boga u svetu
Prema tome mesto jutarnje molitve
zauzima čitanje novina
a pojam sudbine biva istisnut
od politike
Mnogo pažnje posvetio je policiji
čiji zadaci imaju prolazni karakter
i prestaju da budu potrebni pri
višem stepenu etičkom razvitka društva
Još jedna opaska:
tiranija smešta zakone tako visoko
da nijedan građanin nije kadar
da ih pročita
Slušajući to zamišljamo nekog
ko se uzalud diže na prste
pokušavajući da dešifruje svoju sudbinu
i baš taj pravac percepcije je pogrešan
Slično je tretiranje Hegelove filozofije
kao skladišta metafora i aluzija
s fašizmom pravim draguljem te zbirke
Treba se pomiriti s tim
da su njegove izvanredne anegdote koje
prevazilaze sve
što je Gete rekao Ekermanu
zamenile poeziju
Proglašavao je da je država
marš Boga u svetu
Prema tome mesto jutarnje molitve
zauzima čitanje novina
a pojam sudbine biva istisnut
od politike
Mnogo pažnje posvetio je policiji
čiji zadaci imaju prolazni karakter
i prestaju da budu potrebni pri
višem stepenu etičkom razvitka društva
Još jedna opaska:
tiranija smešta zakone tako visoko
da nijedan građanin nije kadar
da ih pročita
Slušajući to zamišljamo nekog
ko se uzalud diže na prste
pokušavajući da dešifruje svoju sudbinu
i baš taj pravac percepcije je pogrešan
Slično je tretiranje Hegelove filozofije
kao skladišta metafora i aluzija
s fašizmom pravim draguljem te zbirke
Treba se pomiriti s tim
da su njegove izvanredne anegdote koje
prevazilaze sve
što je Gete rekao Ekermanu
zamenile poeziju
Bilo nas je strah dok smo pod vatrom
gradili barikade.
Čuvar gostione, ljubavnica draguljara, brijač,
svi mi kukavice.
Sluškinja je polegla po zemlji
Izvlačeći kamen iz pločnika,
bili smo strašno uplašeni svi mi kukavice
– domar , prodavačica, penzioner.
Apotekar je pao na zemlju
dok je dovlačiozahodska vrata
bili smo još više uplašeni, krijumčarka, krojačica, vozač tramvaja,
svi mi kukavice.
Dječak iz popravnog pao je
dodajući vreću s pijeskom,
vidite, bili smo stvarno
uplašeni.
Iako nas niko nije silio,
mi smo gradili barikade pod
vatrom.
prevod Bleki
nešto tamo
gde
negde tamo
gde to tamo
van
čega
glave čega drugog
nešto tamo negde tamo van
glave
na zvuk jedva čujan u trenu
nestaje a sa njim i kugla
ne baš gola
oko
otvara se beči
i na kraju
više ničeg
opet se zatvara
i tako to malo vremena
negde tamo
negde tamo van
nešto kao
kao
život
ne baš
Visoka nebesa kroz prozor mi zrače,
Večernja nebesa tiha su i jasna.
Od sreće, samotno srce moje plače,
Milo mu što tako nebesa su krasna.
Prednoćno svjetlo tiho sije,
Od svjetla radost moja klija.
Sad u svijetu nikog nije.
U njem tek Bog je, nebo i ja.
Zaplačimo, prijatelju:
Jedna suza nek bude za list žuti,
Jedna za precvalu ružu,
Jedna za mrtvu djevojku,
Jedna za svakog čovjeka bol.
Jedna suza za svaki kamen,
Za svako drvo,
Za svaku zvijezdu
I za Ideal.
Beskrajne su duše, kamenje.
Strah me je da hodam: da ih ne zgazim.