Ja sam stranica tvoga pera.
Bijeela stranica. Ja sve primam.
Ja sam čuvar tvoga dobra.
Ja uvijek stostruko vraćam.
Ja sam selo i crna zemlja.
Ti si moje sunce i moja kiša.
Ti si Bog i Gospodin, a ja
Crna zemlja i bijela hartija.
No comments
Category Archives: Magazin
Pablo Neruda – Ne zaboravi biti sretan
Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji je pretvoren u roba navika
postavljajući vaki dan ista ograničenja.
Onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usudjuje obući novu boju,
i ne priča s'onima koje ne poznaje.
Lagano umire
onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija
onih koje daju sjaj u očima
ili naputenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja život
kada nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti
radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima,
onaj koji neće dozvoliti
ni jednom u svom zivotu
da pobegne od smislenih saveta…
Živi danas, učini danas, reskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti sretan!
Desanka Maksimovic – Strepnja
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra’.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek’ mi ne pridju oka tvoja dva.
Oktobar ili u prevodu osmi mjesec / Igrokaz na dan 1.Oktobar/Listopad
Danas je nedelja 1.Oktobar/Listopad 2021.godine računajući po Kršćanima.
Ispratili smo 273 dana. Još nedostaje 92 dana da se slika ove tekuće godine uokviri. Mnoge sa zlaćanim ramovima, ali i dosta onih sa crnim florom.
Listopad (po latinima october) deseti je mjesec godine po gregorijanskom kalendaru. On ima 31 dan.
U slavenskim je jezicima listopad dobio ime po tome što u tom mjesecu najviše opada lišće .
Latinsko ime mjeseca October dolazi od riječi “octo“ (osmi mjesec) u Rimskom kalendaru.
Baš su ovi stari Rimljani pogani. Čuj molim te deseti mjesec nazvati osmim. Ili su ovi Kršćani osmi mjesec nazvati desetim. Neko nije u pravu garant.
Osnu njesec a deseti . Podvala Vatikana , kao i sav njegov nauk
I eto Rimljani imaju hejbet bogova da im se mole. Hrišćanima se to dopalo , pa su od Jedinom Stvoritelju dodali još dva tri. Plus hejbet svetaca. Pandan rimskim larima.I sada se mole i bogovima i svecima.Baš kao rimljani. I sada se bune da nisu pogan.
Pogan je balkanska verzija riječi paganin.O to mu opet znači neznabožac. Ova riječ nam pomalo dvilična .Isto kao i pagani oliti pogani. Ne znamo da li je to od ne znaju za Boga Jedinog ili ne znaju kome će se moliti od mnoštva bogova.
A opet, molitva je najkorisnija i najplemenitija stvar u čovječijem životu.
Danas vam ne odasmo tajnu kako i zašto to? Neki drugi put. Ako budemo imali vremena.
Što bi poete ( sanjari ) rekle :
Odakle ti vrijeme , frajeru.ba.
U prevodu:
Imamo preča posla. Đardine mazit i milovati. Koliko ljepota i rajskih milina u njemu ima.
A onako iskreno, odaćemo vam jednu tajnu. Nama je đardin sinonim za Ženu. To prelijepo uzvišeno anđeosko biće.
Herman Hesse – Usamljenje
Volim da slušam vjetar i kišu i da sam
Lutam unaokolo kroz šumske ugrijane tmine.
Kad oblaci nebom zaplove, ja sve njine
Nade bih htio i sve ciljeve da znam.
Mirim se kad kao putnik u neki strani stan
Kroz prozor gledam: tiho sav taj svijet nepoznati
Posmatram kako živi i sretan je a i pati,
Pa, negledavši se, sve to nosim u svoj dan.
Al`noću, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bića i posmatram sa stravom
Tuđinu silnu i pustoš usred samog srca mog.
pB
Fridrih Šiler – Poklonik
Jos u rano prolece mladosti,
ja ko mladic putnik posta;
zivot igre i radosti
u ocevoj kuci osta.
Sa nasledjem i imanjem
vesela se rastah lika
pa, s decijim osecanjem,
uzeh staku poklonika.
Mocnom nadom put mi stvoren-
pouzdanje vera salje:
“Put je tebi vec otvoren, putuj”
veli, “samo dalje.”
Sve ka jutru… a gde stoje
zlatna vrata, tu se svraca
udji – tu sve zemno sto je
u vecno se preobraca.
Tu od tame svetlost biva,
sve se menja dabju nocu –
ali vecno tu se skriva
to sto trazim i sto hocu.
Na mom putu stoje gore,
i bujica sve prepreke;
grede mecem na ponore,
a most preko divlje reke.
Stigoh tako jednom zalu:
reka tece ka istoku,
ja se dadoh njenom valu,
predadoh se njenom toku.
Moru grdnom na pucinu
talasa me igra vodi,
odnosi me u prazninu
al’ me cilju ne privodi.
Ah, tu nema vise staze!
Tajne koje nebo krije
na svet zemni ne silaze-
onog tamo ovde nije!
Verlen – Green
Evo lišće i cvijeće, grane, plodovi zreli,
evo i moga srca što samo za vas bije.
Nemojte ga raniti rukama svojim bijelim,
i ovaj skromni darak neka vam mrzak nije.
Dolazim prepun rose, po meni kapi mnoge,
od vjetra na mom čelu hvata se inje lako.
Pustite da moj umor, smiren uz vaše noge,
sanja časove sretne i da se odmori tako.
I po gradima vašim nek moja glava pliva,
koja od poljubaca sva šumori i pada.
Od te oluje krasne nek tako otpočiva,
i da trenutak zaspim kad i vas umor svlada.
Vesna Parun – Zagraljaj
Što šapću tvoje oči brzim
pticama s dalekih obala?
Nevidljiva u djetelini
na tvojim usnama treperi večer zvjezdana.
Pitaš me zašto rukom pokazujem na zapad.
Ja drhtim prozirna u ljepoti sumraka
i samo jasnim odronom koraka na nizbrdici
prikrivam tjeskobu golog cvijeta.
Ti me tješiš osmjehom
što blješteći baca tamnozelenu sjenku
na ostavljeno jezero.
Večer je crvenozlatna
i tako bliska javi.
Ptice prelijeću nad nama zamišljeno.
Dan se blagim žalima produljuje u nepoznato.
Crne rupe / Igrokaz na dan 30.Septembar / Rujan
Danas je Subota 30.Septembar / Rujan 2023. Ako smo pravilno prepisali.
Kažu , prenesite dunjalučanima da je 272 dana odletjelo na zasluženi odmor. u hladovinu .
93 dana će sasvim lagano , postrojeni ko po kanafi pohrliti nama u zagrljaj.Mnoge neće ispuštati iz zagrljaja dok ne odu i povedu ga sa sobom.Nekog u hladovinu , nekog na usijano mjesto.
Dani zaista vrlo ozbiljno i bez imalo popustljivosti obavljaju sve naloge koji su im zapisani.
I a sa ovim današnjim blagim danom ode prelijepi, raskošne ,sneni i plodni Septembar.
Vrati će se , ako Bog da , još mlađi, ljepši , raskošniji i nadasve bogatiji. Normalno , ako je i njemu zapisano da se vrati.
Valjaće nam svaka Njegova blagodat.I obdan i obnoć. Obdan za radi i šupljanje,obnoć za odmor i…,jasno malo drugašije šupljanje.
A sve što je šuplje treba povremeno napuniti i kako je određeno polako , natenane i na obostrano zadovoljstvo konzumirati.
Baš je ova priroda čudesna. Skontala sve što je šuplje treba se popuniti kako to priliči, konkretnom i potrebnom mjerom.Ni više ni manje nego što treba. Ako je manje neko zapomaže , daj još malo . A ako je previše, nije baš higijenski, ali to i nije neki problem. Nikad nije previše šupljine puniti.
Eno pogledajte one Crne rupe. Od kada je vijeka , pune se i pune, reko bi čojk pretpavaju se , a ono nikada ih napuniti.I tako će kažu navijek biti , do onog momenta kad se odluči , da se ovaj navijek preokrene u neki drugi navijek. E tada ne znamo šta će biti. I hoće li se Crna rupa i dalje puniti.
I nemojte da bi se igrali sinonima,inačica, varijanti sa Crnom rupom ; nemate pravo izbora.Šta vam se ponudi uzmite.Ako vam se uskrati plačite ko godina. Ko vam kriv šo niste skontali razliku između crnih rupa i ostališ šupljina?
Što bi poete rekle:
-Šuplji kazan se da zakalajisati , a crna rupa oblajhati.
U prevodu:
-Skrpljeno i oblajhano nije isto što i novo.
Federik Garsija Lorka – ŽELJA
Samo tvoje toplo srce,
i ništa više.
Moj raj je polje
bez slavuja
i lire,
s jednom skromnom rekom
i malenim jezerom.
Bez ostruge vetra
u granama,
bez zvezde što bi htela
lišće biti.
Golema svetlost
koja bi bila
varnica
druge svetlosti,
u nekom polju
skrušenih pogleda.
Čisti počinak
i tamo poljubi naši,
zvonki mladeži jeke
rastvorili bi se
u daljini.
I tvoje toplo srce,
i ništa više.