Mali princ i strana srca

 


Djetinje srce

Nježnija strana srca

Rajsko drvo

Ljubavi  moje u noćima dugim

Krhka ruža

Mnoge stvari su jako smješne , a to inasan ne primjećuje.

Evo,Malom Princu je ,na priliku i nepriliku,bilo smiješno  to lijevo i

desno, pa čak i sredina.

Nije on pravio test,samo je želio da mu neko objasni neke dunjalučke

stvari.

Zaustavio  bi čovjeka.

Ne,nikad ženu.Njih mu je bilo žao.One tegare cegere i nemaju vremena za njegovo  pametovanje.

Muškarci samo hode i češkaju se.Kako koji i kako gdje.Neki prst u nos ili u  uho zavlače, neki straga  ,misleći da ih niko ne vidi.Rade još groznije stvari,ali Princ ih ne zna imenovati.On zna njihova značenja,ali ga sramota da ih izgovara.

Zaustavljenog bi pitao:

-Izvinite, nismo odavde.Možete li nam reći , gdje je ovdje desno?

Drugog bi pitao:

-Izvinjavamo se ,mogo se izvinjavamo ,nismo odavde i možete li nam reći , gdje je ovdje lijevo?

Trećeg bi pitao:

-Izvinite , mi nismo sa ovog dunjaluka ,pa ne znamo gdje je ovdje sredina.Možete li nas uputiti u sridu?

Muškinje  bi se našli zatečene.

Svi do jednoga bi postavljali kontra pitanja.Onako ljudski, bez ustručavanja, persiranja i ljubaznosti:

Koje desno,moje ili tvoje? Ili od one okuke?

Kakvo lijevo te spopalo,moje, tvoje ili onako levatsko?

Koja sredina: moja,tvoja ili njena?

Aa, ono tamo?

To je nečija druga sredina koja nas ne interesuju.

Neki su se trudili da budu smiješni pa bi konstatovali:

-Toga ovdje nema,bolan,bolje briši pa pitaj  na drugom mjestu.

Tako je Mali Princ za vrlo malo vremena doznao nekoliko bitnih stvari:

-Ljudi su uglavnom neuki,nervozni i ne vole da im se postavljaju pitanja,  koja svaki normalan čovjek ne postavlja. A onda postanu agresivni ,zato što im se neki neznanac tek tako,nepozvan obraća i remeti njihovo znanje.Valjda su zbog nedoumice,nervoze i agresivnosti zaboravili da kod kuće imaju riječnik u kome je zaokružena jedna riječ: bonton, po mahalski odgoj i pristojnost.

Sa tugom se pitao se gdje su nestale riječi prlijepe : izvini, molim ,oprosti i adio .

Tako je Mali Princ morao , kao i uvijek , sam  rješiti enigmu.

Kako nešto može biti lijevo,a kada se okreneš ono bude desno?

Kako nešto može biti desno, pratiš li grlicu u letu pa te ispravljaju i kažu da je to lijevo.

Kažu ti sredina je i ova granica između nas.

Ako smo baobab,ruža i ja poređani u trougao, ko  je od nas,lijevo,ko je  desno ,a ko je u sredini.

Tako  zaključuje  da je mjerilo i za lijevo i za desno i za sredinu on oduvijek znao. To   je jedan ,jedini i pravilni pokazatelj – srce i samo srce.

Baobab mu je je uvijek govorio:

-Strana srca je nepogrešiva. Kud god se okreneš vidiš svu ljepotu i ona je na strani srca. Ili ti se na lice  navuče sjena i odmahneš glavom i kažeš: ono je na onoj drugoij strani gdje nije srce.Tamo je vrijeme tužno. Tako se nikako ne mogu pomiješati stvari. I ko će pamtiti koja je koja ruka.Svaka ruka ima pet prstiju.Znači ima još minimum pet strana na svakoj strani.

Ruža bi sneno dobacila:

Šta su to strane!?Meni treba samo jedno nježno srce koje će da me voli i jedna snena duša da me miluje i mazi.

Tako je Mali princ zaključio  da  bi trebala postojati samo jedna strana.Ona prema kojoj je okrenuto srce njegovo. Jer nad njom bdije i svijetli duša tvoja, Krhka ružo , čedo moje , jedina moja.

Misterija čuvenih građevina: Piramide su izgradili vanzemaljci i Atlantiđani?

Rezultat slika za Misterije piramida izgradili je vanzemaljci

Egipatske piramide već milenijumima ponosno prkose zubu vremena, a ništa manje grandiozne i izdržljive nisu ni mlađe piramide sagrađene u Srednjoj Americi ili one iz drugih delova sveta. Zato i nije čudno što ove strukture dugo zbunjuju ljude, te smišljaju najneverovatnije teorije o njihovom nastanku.

Tako je u poslednjih vek i po nastalo pravo brdo neverovatnih teza – od toga da je piramide gradio Noje i da su Egipćani imali tehnologiju koja je omogućavala levitaciju kamenih blokova, do toga da su ih sagradili vanzemaljci ili pripadnici civilizacije Atlantide.

Što se istorije tiče, nije mnogo toga nejasno kad je o izgradnji piramida reč. Egipatske piramide nastale su uglavnom u vreme Starog i Srednjeg kraljevstva, između 27. i 17. veka stare ere, i bile su grobnice faraona.

Kako su naučnici više puta objasnili, gradile su ih desetine hiljada radnika, a za prebacivanje teških kamenih blokova korišćene su prilično napredne, ali ne i neverovatne tehnike.

Srednjeameričke piramide nastajale su u različitim periodima. Neke u vreme Maja, druge u doba Teotihuakana, treće u vreme Asteka. Zato su pojedine građevine stare oko 3.000 godina, a druge svega pet vekova. Za razliku od egipatskih, one nisu bile nekropole, već hramovi i skoro sve su na vrhu imale platformu s manjim hramom.

Uprkos brojnim izvorima o izgradnji, već dugo cvetaju najrazličitije teorije o nastanku piramida. Iako je pojedinih pogrešnih teorija bilo i u srednjem veku, kad su verovali da su piramide skladišta žita opisana u Bibliji, piramidologija kao pseudonauka rođena je 1859, kad je Džon Tejlor objavio knjigu “Velika piramida: Ko ju je sagradio i zašto”. On je zaključio da su graditelji piramida znali vrednost broja pi i da je to dokaz da je iza svega stajao bog. Zato je izašao s tezom da je spomenik napravio Noje.

“Onaj koji je sagradio barku bio je najkompetentniji da osmisli i sagradi Veliku piramidu”, tvrdio je Tejlor. Njegove teorije su naučnici odmah ismejali.

Američki kongresmen Ignacije Lojola Doneli 1882. godine objavio je knjigu “Atlantida: Prepotopski svet”, u kojoj je tvrdio da postojanje Atlantide nije samo priča, već istina.

“Stanovnici Atlantide prvi su stvorili civilizaciju pre velikog potopa. Taj moćni narod imao je kolonije po celom svetu, a piramide koje su sagradili u tim kolonijama su najvidljiviji primer njihovog uticaja”, napisao je on.

Iako su naučnici poput Keneta Federa objasnili da su egipatske i srednjoameričke piramide različite i po nameni i po stilu gradnje da nije moguće da ih je gradila ista civilizacija, teorija o Atlantiđanima je nastavila da cveta.

Ova teorija otvorila je vrata još smelijim tvrdnjama, da piramide nisu gradili pripadnici izgubljene civilizacije, već neko mnogo napredniji od njih – vanzemaljci.

“Da li je slučajno to što kad se visina Keopsove piramide pomnoži s milion dobijamo približno rastojanje između Zemlje i Sunca? Da li je slučajno što meridijan koji prolazi kroz piramidu deli kontinente i okeane na dva jednaka dela? Teško. S brojem ljudi koji je živeo u Egiptu bilo bi potrebno najmanje 600 godina da se od dva i po miliona kamenih blokova napravi Keopsova piramida. Ova piramida je dokaz tehnike koju ne možemo da razumemo jer ni danas nijedan arhitekta ne bi mogao da napravi njenu kopiju”, piše Erik von Daniken u knjizi “Kočije bogova” i dodaje da su piramide, ali i Stounhendž ili glave s Uskršnjih ostrva stvorili antički astronauti, posetioci s drugih planeta.

Teorije Džona Tejlora inspirisale su škotskog astronoma Čarlsa Pjazija Smita da proučava Keopsovu piramidu. On je zaključio da kad se premere otvori i prolazi, može se videti hronologija istorije Zemlje, i prošle i buduće. Tako je tvrdio da je našao prolaz koji predstavlja raspeće Isusa Hrista, pa je proračunao da će se Isus vratiti na zemlju i da će Apokalipsa početi između 1881. i 1911. godine. Naravno, kako se to nije dogodilo, Smitove teorije su ismejane i zaboravljene.

Iako tragovi velikih piramida u Evropi ne postoje, samoproklamovani bosanski istraživač Semir Osmanagić u oktobru 2005. izašao je s tvrdnjom da je brdo Visočica (213 m) kraj mesta Visoko u BiH zapravo drevna piramida, najstarija i najveća na svetu. On je Visočicu nazvao Piramida Sunca, a tvrdi da su ih sagradili Iliri pre oko 7.000 godina. Iako je Evropsko udruženje arheologa u decembru 2006. izdalo saopštenje da je “ova prevara surova obmana neobaveštene javnosti i da joj nema mesta u svetu nauke”, vlasti BiH su pomogle Osmanagiću u propagiranju teorije o bosanskim piramidama.

Posle pojave teze o piramidama iz BiH, i u Srbiji su se pojavile teorije o ovim građevinama. Pojedinci su tako Rtanj (1.565 m) proglasili drevnom piramidom. Koliko to deluje neverovatno najbolje govori podatak da je ta planina skoro duplo viša od Burdž Kalife, najviše građevine na svetu.

Džozef T. Raderford, vođa ranog pokreta Jehovinih svedoka, 1928. godine napisao je članak “Oltar u Egiptu”, u kojem je zabeležio: “Jedno je sigurno, piramidu u Gizi nije sagradio bog, niti je to učinjeno po njegovoj zapovesti. Razumnije je zaključiti da je ta piramida, kao i sve druge, ali i Sfinga, sagrađena po uputstvima Satane. On je stavio svoja znanja u kamen, te je to satanska biblija.”

(Izvor  Plus Svet)

****

Piramide su izgradili vanzemaljci i Atlantiđani?

Vanzemljaci , jes kako ne.

Putovati hiljadama godina i neukim Zemljanima praviti kamene i  glupave građevine bez smisla , samo da bi neuki rekli:

E baš su pametni ovi vanzemaljci. Hvala im đe čuli i ne čuli.

Atlantiđani?

Mere bit da bidne, ako se dokaže da su postojali.

Vjerovanje  Đozefa T. Raderforda je samo još jedan  u nizu bisera koji portkijepljuju d asu Jehovini samo paganska sekta,

osnovana radi brzuog sticanja bogatstva , na naivnim ljudima.

Ima svakakvih ljudi , pa i mišljenja.

Mi opet mislimo da su ljudi , nakad davno bili  mnogo kompleksniji i civilizovaniji bili  nego što su danas.

Imamo dokaza da je promjena polova izazvala  ogromne klimatske  promjene i prouzrokovala  nestanak mnogih civilizacija.

Danas je nedelja , ali… / Igrokaz na dan 26. Februar / Veljača

Danas je nedelja 26.Februar / Veljača 2023. godine . Omjer dana 57 / 308.

Dani  furaju. Nova samo što ne kuca. Za sada ima namjeru  i ako Bog da stići će  na vrijeme . Kao i obočno u ponoć, na isteku  24 00 oliti  početku 00.00. Zavisno od toga koliko ste popili i koliko ste optimisti.

Merete misliti danas je opet Nedelja.. I ne samo to. Svakih sedam dana se desi ta nedelja . Ne mere se je čovjek nikako kutarisati. Nama to baš i nema nekog smisla.

Mi bi voljeli da je svaki dan petak , ono radi rime sa metak. Ili barem da je surbota.

Što bi to bilo ljepota.Rahatluku nigdje kraja nema  ,nebitno je ko mezetluke  , a bome i šiltete sprema..

Al’ mora se i arbajtovati; ko ima posao.

Znamo ,država zahtjeva red i rad, po principima/ tabijatu neradničke vlastele. Njima, njihovom potomstvu i uvlakačima se svaki radni a neradnički dan debelo plaća.

Ali?

Ima to čuveno i famozno ALI.

Ali se zaplaćuje   vječnim pržunom.

Ali…

Nije pogan zaslužila  da kvarimo ovaj prelijepi dan, ovu Boguugodnu Nedelju.

A Vi?

Ruku od srca pod ruku drugom rukom od ljubavi i lagana šetnja ovim lijepim danima,

u susret dobrim ljudima ,ma gdje god se oni nalazili  .

Kad se vratite doma ne zaboravite da je nedelja , a ona pada na kraju nedelje

Vrlo logično.

Ali…

Možda se odlučite i vi zakucate nedeljom u sridu.

Nikad se ne zna!

Kad je srce pune ljepote i Božijih darova, sve sluti da će biti dobro.

Što bi poete rekle:

-Život je prelijep.

U prevodu:

Bog je Jedan i svojom ljubavlju nas uvijek miluje.

Dobrica Cesaric – Proljece koje nije moje

 

Ja ne vidim od svoje sjene
Ni sunca, ni te mlade boje.
Proljeće svuda sja i cvate,
Al ono nigdje nije moje.

Ne živim u njem, već sa strane.
I kuda god mi noga krene
Na svim je putevima radost,
A sva je radost izvan mene.

Bez pokoja sam. Kakvom tugom
Kažnjava život svog bjegunca!
Nijedna zraka nije moja
Od ovog svima danog sunca.










												

Hajam – Rubaije 106. i 112.

106.

Niko nije zavirio, otkad ovaj svijet posta,

Za sudbine zastor, mada kušalo je ljudi dosta.

Sedamdeset i dva ljeta ja danju i noću razmišljah.

Ali ništa ne doznadoh, neriješena tajna osta!

112.

Kakve nosi događaje ova noć – ne pitaj,

Za sve ono što dolazi pa će proć – ne ptaj.

Ti ovaj čas upotrijebi kao dobru zgodu:

Što je prošlo ne spominji, što će doć – ne pitaj!

Desanka Maksimović – Ozdravljenje

 

Dugo sam bolovala od ljubavi…
i činilo mi se važno vrlo,
da li ima negde ili ne,
nečega čega nema.

A od jutros sve razumem čudesno
i mislim da je udesila priroda umesno
ili slučaj naneo,
te nisam uvek draga bivala čoveku
koji bi mi čežnje zaneo,
za nečim čega nema.

U zamišljene sreće maženju
istrošilo bi mi se srca pola,
utopila bi mi se duša u traženju
nečega čega nema.

Sad jedino, kao nad srećom strepim:
da li će ovaj dan svanuti
oblačnim ili lepim, jer znam,
ništa mi ne može doneti nečega čega nema.






												

Pero Zubac – Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu

Jedne jeseni

Jao kad bih znao sa kim sada spava

Ne bi joj glava, ne bi joj glava

Jao kad bih znao ko je sada ljubi

Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi

Jao kad bih znao ko to u meni bere

Kajsije još nedozrele

Govorio sam joj ti si derište ti si

Balavica

Sve sam joj govorio

I plakala je na moje ruke, na moje reči

Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo

Telo ti zrelo, šta se praviš svetica

A padale su svu noć neke modre kiše

Nad Mostarom

Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg

Nije bilo

Pitala me je imam li brata, šta studiram

Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me

Je pitala

Pitala me je da li bih mogao sa svakom

Tako sačuvaj bože

Da li je volim tiho je pitala

A padale su nad Mostarom neke modre

Kiše

Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini

Ali nije htela to da čini, nije htela

Il nije smela, vrag bi joj znao

Jesen je, ta mrtva jesen na oknima

Njene oči ptica, njena bedra srna

Imala je mladež, mladež je imala

Ne smem da kažem

Imala je mladež mali ljubičasti ili mi

Se čini

Pitala me je da li sam Hrvat imam li

Devojku

Volim li Rilkea, sve me je pitala

A na oknu su ko božićni zvončići moga

Detinjstva zvonile kapi

A noćna pesma tekla tihano niz donju

Mahalu

Ej Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu

Njene su oči bile pune kao zrele breskve

Njene su dojke bile tople ko mali psići

Govorio sam joj da je glupava, da se pravi

Važna

Svetlana Svetlana znaš li da je

Atomski vek

De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam

Joj govorio

Ona je plakala, ona je plakala

Vodio sam je po kujundžiluku po

Aščinicama

Svuda sam je vodio

U pećine je skrivao, na čardak nosio

Pod mostovima se igrali žmurke Neretva

Ždrebica

Pod Starim mostom Crnjanskog joj

Govorio

Što je divan, šaputala je, što je divan

Kolena joj crtao u vlažnom pesku

Smejala se tako vedro, tako nevino ko

Prvi ljiljani

U džamije je vodio Karađoz beg mrtav

Premrtav

Pod teškim turbetom

Na grob Šantićev cveće je odnela malo

Plakala kao i sve žene

Svuda sam je vodio

Sada je ovo leto

Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme

U jednom listu pola stupca za Peru Zupca

I ništa više

A padale su svu noć nad Mostarom neke

Modre kiše

Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini

Al nije htela to da čini, nije htela

Il nije smela, vrag bi joj znao

Ni ono nebo ni ono oblačje ni one

Krovove

Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka

Nad Mostarom

Ne umem zaboraviti

Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu

Njen smeh što je umeo zaboleti kao

Kletva

Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu

Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša

Ni one teške modre kiše

O jesen besplodna njena jesen

Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu

Sve je govorila malo tužno malo

Plačljivo o Karenjini

Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo

Ni mrava zgaziti

Smejao sam se, ti si glupa on je ubica

Ti si dete

Ni one ulice one prodavnice poslednjeg

Izdanja Oslobođenja

Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne

Umem zaboraviti

Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom

One kiše

Ljubila me je po cele noći, grlila me i

Ništa više

Majke mi ništa drugo nismo

Posle su opet bila leta posle su opet

Bile kiše

Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane

Otkud tamo

Ni ono lišće po trotoarima ni one dane

Ja više ne mogu, ja više ne umem

Izbrisati

Piše mi pita me šta radim, kako živim

Imam li devojku

Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen

Na one kiše

Ona je i sad kaže ista kune se Bogom

Potpuno ista

Da joj verujem da se smejem davno sam

Davno prokleo Hrista

A i do nje mi baš nije stalo klela se

Ne klela

Mora se tako ne vrede laži

Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu

Sve sam joj govorio

Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu

Knjigu čitala popodne

U kosi joj bilo zapretano leto žutilo

Sunca malo mora

Prve joj noći i koža bila pomalo slana

Ribe zaspale u njenoj krvi

Smejali smo se dečacima što su skakali

Sa mostova za cigarete

Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš

Su deca

Govorila je mogu umreti mogu dobiti

Upalu pluća

Onda su dolazile njene ćutnje duge

Preduge

Mogao sam slobodno misliti o svemu

Razbistrit Spinozu

Sate i sate mogao sam komotno gledati

Druge, bacati oblutke

Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići

Nekud otić daleko

Mogao sam umreti onako sam u njenom

Krilu, samlji od sviju

Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu

U stenu, sve sam mogao

Prste je imala dugačke krhke beskrvne

A hitre

Igrali smo se buba-mara i skrivalice

Svetlana izađi eto te pod stenom nisam

Valjda ćorav

Nisam ja blesav hajde šta se kaniš

Dobićeš batine

Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u

U samu reku našla bi me

Namiriše me kaže odmah pozna me dobro

Nisam joj nikad verovao valjda je stalno

Curila kroz prste

Volela je kestenje kupili smo ga po

Rondou

Nosila ga je u sobu vešala o končiće

Volela je ruže one jesenje ja sam joj

Donosio

Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju

Pitao sam je šta misli o ovom svetu

Veruje li u komunizam

Da li bi se menjala za Natašu Rostovu

Svašta sam je pitao

Ponekad glupo znam ja to i te kako

Pitao sam je da li bi volela malog sina

Recimo plavog

Skakala je od ushićenja hoće hoće

A onda odjednom padala je u neke tuge

Ko mrtvo voće

Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za

Živu glavu

Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona

Pala s Jupitera

Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a

Ne neko drugi

Taman posla, kao da je on u najmanju ruku

Brando ili takvi

Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna

Ti si đavo

Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi

Nije verovala

Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje

Svašta je govorila

A padale su nad Mostarom neke modre kiše

Stvarno sam voleo tu Svetlanu

jedne jeseni

Kad bi’ znao sa kim sada spava

ne bi mu glava

Ne bi mu glava jao kad bi’ znao

ko je sada ljubi

Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao

kad bi’ znao ko to

U meni bere kajsije još nedozrele.

Prever – Dok ti spavaš

 

Ti spavaš noću

a ja nemam sna

i dok ti spavaš

mnogo patim ja

 

Zatvorene ti oči tijelo ti opruženo

i mada je smiješno sve to meni se plače

Odjednom eto ti sesmiješ

grohotom se smiješ dok spavaš

gdje li si ovog trena

gdje si to zaista otišao

možda i sa nekom drugom ženom

veoma daleko i u drugu zemlju

i sa njom smiješ se meni

 

Ti spavaš noću

a ja nemam sna

i dok ti spavaš

mnogo patim ja

 

Dok spavaš ne znam da li me voliš

kraj mene si a ipak daleko

savim sam naga i priljubljena uz tebe

ali kao da nisam sasvim tu

ipak čujem kako ti srce kuca

i ne znam da li kuca za mene

i ne znam ništa i ne znam više

htjela bih da tvoje srce ne kuca više

ako bi me ikad prestao voljeti

 

Ti sanjaš noću

a ja nemam sna

i dok ti sanjaš

mnogo patim ja

 

Po čitavu beskrajnu noć plačem

a ti sanjaš i samo se smješkaš

ali to ne može trajati više

jedne noći sigurno ću te ubiti ja

i tvoji snovi prestaće zauvijek

a kako ću zatim i debe ubiti ja

i moja nesanica prestaće sva

i naša dva sjedinjena leša

spavaće zauvijek od tada spojena

 

Ti sanjaš noću

a ja nemam sna

i dok ti sanjaš

mnogo patim ja

 

Ali evo dana i ti se budiš naglo

i na mene se osmjehuješ prvo

osmjehuješ se zajedno sa suncem

i ne misliš više na prohujalu noć

i tada govoriš uvijek iste riječi

“jesi li provela dobro noć”

a ja odgovaram baš kao i uvijek

“Da dragi dobro sam spavala

i sanjala tebe kao i uvijek.”