Duso moja, ja ne znam vise
koliko dugo ovdje stojim
dok slusam kako liju kise
pod mracnim prozorima tvojim
Duso moja i kada krenem
tako bih rado da se vratim
ti ne znas da je pola mene
ostalo s’ tobom da te prati
Ostalo s’ tobom da te ljubi
kad budes sama i bude zima
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego ista ima
Duso moja, k'o kaplja vode
i ti se topis na mom dlanu
jer s’ tobom dodje i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu
Duso moja, ti umorna si
i bez tebe ti lezaj spremam
na nekoj zvijezdi sto se gasi
ja trazim svijetlo koje nemam
Pod hladnim nebom ispod granja
stavices glavu na moje grudi
jer ja sam onaj koji sanja
i zato necu da te budim