Naša mati Hadžera
S br'jega na br'jeg hitila,
kano lasta zivkala,
povojče pogledala,
naša mati Hadžera.
Vidje l’ iko muka tih,
i halova majčinih,
i damara dušinih,
gdjeno nikog ne ima?!
Allah, Allah, ya Allah,
na Te se ja oslanjam!
»Ibrahimov Rahmane,
Koji slušaš uzdahe,
ko god muka dopane,
spasi moje dijete!«
Bož'ji rob kad smalaksa,
tiho voda zatapka,
a Ismail proplaka –
Allah joj se odazva!
Ko Allaha zavoli,
šta mu rekne učini,
kapije mu otvori
odakle se ne nada.
Junus Džemal rek'o je:
spasio se svako je
svom Rabbu ko hit'o je.
Mesela k'o Hadžera.