Bleki – Bila su to tako beterna vremena

Bila su to teška vremena

bila su to neka vremena beterna i podmukla

bila su takva kakva se ne mogu zamisliti

on neće on ne može on ne želi da misli

 

bilo je to tako kao da mu neko srce namah sa džigericom iščupa

još živ gleda kako mu srce u mašinu za mljevenje mesa stavljaju

okreću ručku krvavu i melju ga melju brzo najbrže

ono izlazi na drugu stranu

polagano  vrlo bolno crvči

krvavo samljeveno visi ko ja'ko skuvani rezanci

posuti paprenim kečepom

 

čudi se njega ništa ne boli nada se

smilovaće se sada i tijelo i kosti samljeti

ne ništa ništa osim boli koja počinje da jača

jok bolan ne da bol dušman lakoće

samljevenu masu poli sa litar tečnog azota

u potrgani torzo sve to vrnu

 

bilo je to tako kao da mu dušu onaj balonćić mali

katil kliještima iz grla čupa pa na fakirski ležaj baca

balonćić padne i puf prospe se po asvaltu

svaki dan komunalci je spiraju auta gaze

nikako da nestane samo urliče

dok nebo ne spusti tišinu

dok ptice ne odustanu od safirli neba

dok cvijeće ne prestane da miriše

dok ezani ne preskoče sabah i ponoćku

 

da bila su to taka vremena

ne smiruju se i ne jenjavaju

ali život je prelijep

i on samo nastavlja da živi

čekajući da mu se vrate

nestala svitanja i ponoćke