Krećemo na put. U susret Jeseni.
Krešteći, plačući, zaneseni.
Dva jastreba posustalih krila.
A Leto već rađa nove pirate,
novih jastreba krila već se zlate.
Nebom već pustoše strasni sudari.
Letimo iz Leta, strašću zaneseni,
staćemo s Jeseni, kad nebo zaseni,
nakostrešeni i zaljubljeni.
Poslednji je to dan naših bračnih noći:
jedno drugom ćemo iskljuvati oči
i pašćemo mrtvi u ševar jesenji.