-Znači sada je slobodna.
-Kako će biti slobodna kad je udata?Joj blesava insana.
-Ti reče da su joj muža potkratili partizani.
-I jesu. Na mrtvo.
-Znači udovica je.
-Kako će biti udovica kad je udata.
-Pa ubiše joj muža. Znači više nije udata nego je udovica, luda glavo.
-E nije vala nego je udata.Kako će žensko biti udovica, a muž joj živ.
-Ja tebe dijete nista ne razabiram. Sada reče da su ga patizani potkratili, a ti jopet muž joj živ. Nije se valjda povampirio.
-Tobe jarabi ,vidi šejtana. Kakvi te vampiri spopali. Ti ko da si neki firaunov rod ili u najmanju ruku jaran.
-Šuti male , nalet te bilo. Mani se tih teških riječi. Nije to za male djevojčice.
-E jesi mi ti velik. Jedva nabro metar i žilet. A ja mala djevojčice. Ma, ja ti za udaju prispjela. Tako mi kažu, jer me prisvrbjelo.
-To kod vas ima šuge?
-Joj blentovije majko moja. Kakva te šuga sada spopala?
-Ne veliš li ti da te svrbi?
-Svrbi.
-I šuga svrbi.
-Normalno da svrbi, jašta će nego svrbjeti.
-Znači šuga.
-Ne znači šuga, šugo jedan ;mene svrbi samo na jednom mjesti. Šuga kad te pričepi na sve strane , pa ne pomaže nikakav češljugar.
-Kakave veze ima ptica sa šugom.
-Joj, vi čife se razumijete u poetiku ko Mara u krive tarabe.
-Kakve veze sada ima Mara sa češanjem i češljugarom.
-Ima kako nema. Kad je nju prisvrbilo, ona ti njakog spotakla i o prve tarabe se natakarila. Kaže joj onaj, nemoj Maro krive su tarabe, slomićemo se.
-Neka su , nemamo se šta slomiti, bitno je da je oni tvoj prav…
I slomiše se , i Mara i onaj i od onoga onaj, a ne počeša se Mara kako treba. Poslije Maru stalno prozivali kako se razumije u neku stvar, ko u krive tarabe.
-Valjda je obrnuto bilo rospijo jedna. I mani me se te nevaljaste priče. Ne merem ja sotobom o tim stvarima beglenisati. Ne priliči.
-Ne mereš pričati, a znao bi ćeifisati, zar ne , mili moj.
-Uh, nalet te bilo pogančerko.Jašta bih nego znao. Ne bi mi bilo prvine, ali djeca se ne smiju dirati.
-Ih , ja ti djete. Čim me zasvrbilo, kažu da više nisam dijete , nego sam za udaju.Evo kad bi me ti kojim slučajem kutariso svrabeža, ja bih se namah udala za tebe. A ako mi naum padne i udaću se, pa si tek onda ograjiso. Moraćeš me svako malo češati i to na sav mah. Toliko će me svrbiti. I više nego sad. Tako kažu. ja se ništa u to ne razumijem..
-Mala , prekini, ni jene ili ću, ili ću…
– Ma šta ćeš ti bolan, počešat me. E ta ti valja, da je hiljadu poslova.
-Baš si nerazumna. Ništa te ja ne anlajišem
-Kako ćeš me bolan razabirat kad si sav prašnjav. Ne moš vidjeti ni gdje me češe, a kamoli da me počešeš. Vidim ja slabe fajde od tebe.
-Kakve veze prašina ima sa anlaisanjem i češanjem.
-Ima i nema,ali više ima nego nema.Evo, napriliku to moje češanje nije se tek tako pristavilo. Ne znam kako , valjda namirisalo da'š mi ti doći i ne mogu lijeka naći. Pomagaj dobri moj Omerane.
-Oklen ti moje ime. Ja ti ga ne rekoh.
-Ih to mi je lako bilo skontat. Rekla mi Semka ; ako ti dođe jedan, jedva nabacio metar i zerdeliju i vas prašnjav, a tebe u tom momentu svrbi, znaj da je to moj Omeran. On će te najbolje počešati. Vraća se iz Jerusalima , a tamo svi pogorjelići. Još od prvog paljenja hrama.
Muči Mojsijev otac u klinku, vidi obro bostan. Ne može je ni za vrat ,ni za rep dohvatiti. A češe joj se, a njemu se svrbi.
-Haj’ ti meni sve fino objasni makar mogu čuti ako ne mogu razumjeti. A češanje ostavimo za kasnije.
-Može priča kasnije, a sada češljanje. Gori bolan, ne mrem disati.
-Ne budalesaj dijete.
-Ih kaki si. Sevape bi zaradio velike. A ne bi ni tebi loše bilo. Omastio bi se. da samp znaš kaka…
-Uduni odmah dijete, ni jene. Reći ću te babi.
-Ih kaki je ovi muški svijet danas. Umjesto da češljugari, ko svaki kuvetli insan, oni bi da tužakaju.
-Ako hoš pričaj, ako neš nemoj. Naći ću ko će mi sve ispričati.
-Vako je to na priliku i ne priliku bilo: Ti se prašine nakupio pa ti ušla u usta ,u nos i uši pa sve naopko razabiraš.A priča jednostavna. Simka se udala ,rekla joj mama mamica da se ti nećeš vrnuti ,a ako se i vrneš bićeš manji od nje barem za po glave.Kad te vako gledam meni se čini da si za glavu manji.
Onako usput ja čula Simka mami rekla; kad je tako ,mene svrbi pa se moram pod hitno pošteno počešat. Ja pitam ; jel to uši ima pa je svrbi.Svi se smiju,ja budala zbog tvoje Simke ispadoh.I još ne skontah šta je to svrbi. Udade se Simka polovinom rata,a njenog jadu na sili mobilisali u domobrane.Simki nije žao bilo.Rekla Semki kakav je kiseo ne bi se ni mlaćenica od njega mogla napraviti.
Još je rekla,sve mi se čini da je grlice ili golubove pogrešno gledo, pa mi ga gura gdje se ženskoj ne tura.Svaki put mu šamarčinu zveknem.Ja mu vičem čing čang; on ništa.Kaže nije kinez pa me ne razumije.Kažem ja njemu nisam ni ja kineskinja ,ali znam da znači rupa niže.Ja to ništa ne razabirem , ali ti prenosim šta sam čula i više ništa ne pitam,da se ne bi sramotila. I jedino sam skontala da me samo muško može dobro posvrbiti, ne bil bar malo prestalo. Kažu kada ženu svrabež uhvati, uprti je do smrti.
-Skrati malo bona,evo akšam će, a ti razvukla ko pretili hodža teraviju.
-Ma sve su ti hodže pretile. narodska nafaka, đabaluuka. A ti ho'š najkraće , jel tako.
-Valjalo bi.
-Jebi se , to bi ti najkraće bilo.