Jedna savim neobična vožnja peticom




Tramvaj petica bješe plava

tramvajska malo duža relacija

i jedna dama sasvim sama

putanja Nedžarići Baščaršija.

 

Da li je mjesto slobodno

nijemo ovaj sa rolkom pita

po volji nek bude ugodno

klimanje glave lagano hita.

 

Imate li možda sat

pogledah nju do sebe

odma šah mat i pat

pazi ova mala grebe.

 

Ne nemam ima na crkvi

Taj  je tako običan i tačan

tako kišni dan nije mrki

već samo ugodan i mračan.

 

Vidi malena ima divne oči

ni moje srce nije slijepo

volio bih bar neke moći

leprša kosa molim lijepo.

 

Brada stara  dan jedan

onako u crnom ona snena

valjda nisam jako bjedan

meni ti ruku daje  žena.

 

Mislim možda smo  par

nedostaje mi samo ruža

baš jedno drugom smo dar

ona osmijeh poklon pruža.

 

Stisak ruke tu na kraju

nježno prijateljski onako

ko prijatelji što srce daju

simpatija ne dođe tek tako.

 

Dok kiša lagano licem pada

srećkoviću jedan noge se hvataj

telefon imaš šta hoćeš sada

sutra nazovi noćas snove sanjaj.

 

Samo pazi pjesniče ko fol

da te slijedeća ne pokupi ko lava

i zada udovici ovoj novu bol

neka šestica  svjetlucava  i  plava.

 









Bookmark the permalink.

Komentariši