Najsmrtonosnija stvorenja Amazona

Kad god pričamo o životinjama koje mogu da  usmrte čovjeka, mnogi pomisle na Afriku ili Australiju kao staništa gdje one žive.

Međutim zaboravljaju na pluća planete Amazon. U njegovom velikom i veoma dugačkom slivu žive neka stvorenja koja izgledaju kao iz noćnih mora!

Ovo su samo 10 najopasnijih stvorenja pronađenih u čudesnim vodama Amazona.

Video nije za one mekog srca.

**

Jedna zmija rogutala jednog čovjeka.

Jedan aligator može usmrtiti dva glupaka , ako mu se posreći.

Lavovi ne biraju , ali ponekad se počaste mesom koje im nije po volji….

Vrlo rijetko , se proždiru pripadnici iste vrste.

Ali uzroci su sasvim  opravdani – borba za opstanak , glad i prvenstveno ljudska glupost i nemar.

Jedan nečovjk, ili grupa monstruma pobiju, nestanu  milioni milione  i skoro niko se ne zgražava.

Stvar milenijskih navika.

O onda  nas ti isti ljudi plaše zvjerinjem.

Ma hajte, idite boni pa se lečite.

Joj , skoro da smo pametni / Igrokaz na dan 7. Avgust/Kolovoz

Danas je  Utorak  8.Avgust/Kolovoz, 2023. godine  Gospodnje, nove ere.

219 dana je  daun. Ne sumnjajući da će se vratiti ,gluho bilo da se ne vrate , predviđamo da do kraja godine ima joj 146  berićetli dana.

Računicu nas učile knjigovođe i prešpisivači. Nema da se maši. Ništa drugo i ne zmaju.

Mi tako i tako.Nije da se falimo.

Joj , skoro da smo pametni. Tko da zna?  Šta bi bi, a šta će biti i ne pitajte. Nije dobro.

Mislimo jednog dana kad dođe vakat.

Nama treba predevarat i ovaj dan , pa noć. I idući i tako redom.

A u tim danima nanijetili puno ljubavi i takara.

Joj jeste vi, svašta vam na um pada.

Mi govorimo o sekiraciji, takav vakat, takarli nekakav došo.

Vi mislili ,  mi   onako po bosanski , koliko sati toliko … devera po glavi , jednog stanovnika, odnosno stanovnikuše..

Opet, mislimo treba se ponekad malo i odmoriti.

Ma ko frštulji odmor.  To je za besposlene.

Odmorićemo se tamo gdje se  insan nikad ne umara. Ovdje se može na čas odmoriti , samo da bi se opet …, zaleglo.

Čuj molim te , odmor. Kaki je to način? Đardini vabe i mirisom magijaju ,  a tamo neki bi se odmora faćali. Idite ,  boni ,  pa se liječite.

Hoćete da se čuvarica đardina i srca naših milih  razboli od našeg odmora.

A tijelo drhti, pusto se biba i doziva:

-Dođi mili uberi me.

Nije da se nema izbora.

Ali budaletinama ne moš dokazat.

Nama je  zaroniti u đardin ,  kao u ocean i mahnitati,  ko budali u bazenu baklavica , to hudom  u ljepoti  rajskih đardina.

A oni nama nemojte zgriješiti. Hadumi! Kada je ljubav bila grijeh?

Uranjajući ne bojimo se grijeha .

Što bi poete rekle:

-Uranjajte , mili ,samo uranjajte.

U uranjanju je spas. Normalno ko preživi prebibavanje.

U prevodu:

-Bibaj se , bibaj. Do sudnjeg dana se bibaj , jer milina je. , ne da nam se  buditi.

Bleki – Plavetna duša

 

kad smo veseli a duša plavetna

da se to ne mere metrima mjeriti

 

rastuže nas nova znanja

uče nas nema nesretne ljubavi

 

povjerujemo im

znamo to

 

reču nam nema sretne ljubavi

i to im vjerujemo

 

istina je

ljubav je jedinstvena

 

čedna

čista od svih dodataka

 

nedostataka

od ljubavi bježe bića

 

nezrela za branje

sasvim pogodna za odumiranje

 

svaki bijeg

od ljepote je tužan

 

jedna zvijezda umire

kada žena zbog ljubavi zaplače










												

Phil Bosmans – Jednostavno, volim te

Niko drugi nije kao ti.
Ti si svojevrstan, jednostavan,
posve orginalan i neponovljiv.
Ne verujes to,
ali niko drugi nije kao ti –
odveka doveka.
I svaki covek koga volis
nije nikakav obican covek.
Iz njega zraci
neobicna privlacna snaga.
I ti po njemu postajes
na neki nacin drugciji.
Mozes mu cak reci :
Sto se mene tice,
ne moras biti nepogresiv,
bez gresaka i savrsen, jer:
ja te jednostavno volim.

Aleksandar Blok – Muzi









U pesmama tvojim tajnim ima
sudbonosna o propasti vest.
Ima kletve i u zavetima,
a i sreće koju neću svest.

Tu i neka snaga mami, vrela,
da sam gotov reći dušom svom
ko andjele da si ozgo svela,
zavoleć’ ih lepotom i snom…

I kada se smeješ ubedjenju,
tad nad tobom sine i zasja
onaj bledi, u purpurnom vrenju,
krug koji sam nekad vid’o ja.

Zla il’ dobra? – Sva si tu – uludo
ne priča o tebi star i mlad.
Sva si drugom i Muza i čudo.
A meni si – mučenje i ad.

Ne znam zašto, sred svanuća svetih,
kad ne beše ni snage ni sna,
ne propadoh, već lik tvoj primetih
i draž tvoju isko sam sa dna?

O, što nismo mi dušmani kivni,
i zašto mi dade cvetni raj,
te livade, svod zvezdan i divni –
i svu kletvu lepote, i sjaj?

Lukaviji od severne noći,
i jači od ajskih vina svi’,
od ljubavi ciganske i moći –
beše kraći tvoj zagrljaj zli.

Sudbonosna beše neka radost
pogaziti zavete i čast,
i bezumnom srcu mome sladost –
ova gorka, kao pelen, strast…

Archibald MacLeish – Ars poetica

Pjesma mora biti opipljiva i nijema,
Ko oblo voće.

Šutljiva
Ko prema palcu stari medaljoni.

Tiha ko rukavom izlizani kamen
Pod prozorom, gdje mahovina raste –

Pjesma mora biti bez riječi
Ko let ptica

Pjesma treba biti nepokretna kroz vrijeme
Ko mjesec što se penje

Ostavljajuć, ko što mjesec pušta
Granu po granu u noć zapletena stabla.

Pjesma treba biti nepokretna kroz vrijeme
Ko mjesec što se penje

Pjesma mora biti ravnopravna
Ne istinita

Za svu povijest bola
Prazan hodnik i list javora

Za ljubav
Dvije priljubljene travke i dva svjetla iznad mora

Pjesma ne treba značiti
Nego biti.


												

Horhe Luis Borhes – Trenuci





Kada bih svoj život
mogao ponovo da proživim,

pokušao bih u sledećem
da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da
budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego
što bejah, zaista,

vrlo malo stvari bih
ozbiljno shavatao.

Bio bih manji
čistunac.

Više bih se izlagao
opasnostima, više putovao,

više sutona posmatrao,
na više planina popeo,

više reka preplivao.

Išao bih na još više
mesta na koja nikad nisam otišao,

jeo manje boba, a više
sladoleda,

imao više stvarnih, a
manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što
razumno i plodno prožive

svaki minut svog
života; imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo;

nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli

bez toplomera,
termofora, kišobrana i padobrana;

kada bih opet mogao da
živim, lakši bih putovao.

Kada bih opet mogao da živim,

s proleća bih počeo
bosonog da hodim i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci
okretao, više sutona posmatrao i

sa više dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite, imam 85
godina i znam da odlazim.

Mesožderi ili Izvedenica riječi preživati i čari

U Blekijevom pojmovniku stigosmo do izraza : preživčari.

Neobična i nepoznat riječ. Nikad čuli.

Vjerujemo ni vi.

Odlučili smo da vam napravimo ispis te stranice:

Preživčari

Preživčari – kovanica dvije riječi: preživati i čari ( neumitni Deba uključuje i rigoleto:  šta ćemo, kooautor se more poslušati )

Znači oni koji uživaju u čarima hajvanjskog preživanja i insanskog rigoleta;osobe koje jedu i piju,preživaju,nekad se obaljeste,ali najčešće povraćaju hranu i pri tome uživaju.

Mnogo komplikovano. Naš narod bi to skratio i rekao izjelice (poguzija). Naš narod je fin.U svijetu te individue nazivaju žderonje.

Inače , riječ preživčari ima smisla u jednom dijelu, u drugom i nema. Naš izjelica može pojesti bruku jednu, ali rijetko , skoro nikad, ne povraća.

Da bi se izbjegle nejasnoće i eventualni nesporazumi, kao svi kojima je istina primarna, navodimo neka obrazloženja uvezi etimologije preživčara. ( Vidjeste li. Ote nam se. Nije da ne znamo te učene izraze, ali ih ne upotrebljavamo. Zašto bi?  Naš , Bosanski  jezik je tako bogat i sočan da mu ravnoga nema.)

Stari Rimljani su najveći preživčari u povijesti. Njihove krkanluke,gozbe i orgije zapisali su  najčuveniji oratori tog i poslije tog vakta. Nije čas oratorstva pa ih ne moramo nabrajati.

Ni drugi barbari nisu zaostajali za njima. Avari, Huni, Goti, ,Briti, Germani, Gali su ih u Debinom kontekstu debelo nadmašili.

Rimljani su to radili sa stilom i dozom elegancije .Normalno oni bogati. Gdje ste vidjeli da siromah u bilo kom vaktu pravi alave gozbe. Dakle kod Rimljana je preživčarski pir uključivao: izobilje raznovrsne hrane, pića i slastica. ( I sasvim normalno takara, ali o tome neki drugi put, jer takar u biti nema veze sa preživčarima.)

Čari sofre su tamanili uz muziku, ples i seks,do bjesomučnosti. Malo bi preživali; neki bi se obaljestili, pa jeli i ponovo malo preživali. Potom obavezno prst u usta i rigoleto. Pa opet isponove. Dok neko ne rikne ili neko cezara ne ubije.

Tada se fešta prekidala; cezar bi se na brzaka pod ledinu metno , pa ope’ isponove. Dok se svi ne urokaju ili obeznane;ovako ili onako.

Avari,Briti,Goti ,Germani i drugi varvari su se prežderavali samo mesom i alkoholom. Na to ih tjerala milenijska glad, pustare i močvare. Nije im uošpte bilo bitno koje je meso, samo nek je sa ražnja.

Mesa nije smjelo nedostajati. Ako nema hajvanskog dobro je i insansko. Nisu se libili okrenuti insanski ražanj. Jok, nikako. Samo su Bizantinci bili iznimka koja potvrđuje pravilo.Oni su prvo žive insane čerečili ili na kolac na bijali, pa onda radili šta im volja.

Kad se ko preždere, on povrati, otkunja, pa ponovo. I tako sve dok im krv ne provri , pa se među sobom pokolju. Najčešće su pravili pauze da kolju one za njihove pojmove  nenormalne. One koji nisu ni preživčari ni kanibali.

Ne znamo, možda su zato Rimljani stalno kukali: Kanibal Ante portas.

Kurtizane su taj stil čarobnih preživarsko rigoletskih čari pretvorile u nešto mnogo suptilnije i isplativije i bez mrtvih,barem ne masovnih smrti. Ako nekom srce crkne , nema veze. Kolateralna šteta.

Kleopatra je to dovela do savršenstva. Dionizije i bahinalije joj nisu mogle pera odbiti. Što bi pučanstvo reklo : ni opepeljiti. Tada se to zvalo Kleopatrizam. U prevodu kleo domovinu. Ima li to nekog smisla ne znamo ? Neki drugi put ćemo opet  navratiti kod Blekija.

Tada je ljubomorni Dionis organizovao usud. Učinio je da Kleopatri sve dosadi i na gozbu pozove kobru. Naivna bila; vjerovala Dioniziju , zmiji otrovnici.

Od tog vakta, kleopatrizam i preživčarenje su polako padali u zaborav.

Termine je oživio konvertit i žbir Savle oliti Pavle, proturivši hin bogatim Rimljanima i zapadno europljanima i njihovim jatacima. Ovi su se tih uzansi strogo pridržavali, proširivši ih do neslućenih mogućnost.

Kanibal Ante portas.

Šta je riječnik ovim pasusom htio rjeti nije nam jasno, tu se objašnjenje završava , kao i naše pisanje o preživčarima oliti mesožderima.