Šiler – PEVAČEV OPROŠTAJ

 

Ćuti sad muza; sa stidom na svom
devičanskom licu, ona stoji
pred tobom, da sud sasluša nad njom,
sud koji ceni, al’ ga se ne boji.
Dobrom bi da se svidi, samo tom
ko istinu od lažnog sjaja dvoji,
Kom za lepotu bije srce vrelo,
taj samo sme da njoj ovenča čelo.

Pesme mi biće samo dotle tu
dok bude jedne duše da ih sreće;
da maštanjima slatkim spliću nju,
uzvišenog joj čuvstva beru cveće,
S vremenom one rode se i mru
i do potomstva dolebdeti neće.
U magnovenju nastanu, zabruje,
Pa s brzim kolom časova othuje.

Proleće dođe! Tle zagreja mlak
vetar, pa život svud mladićki bije.
Sve prože miris omaman i jak;
a s neba pesma veselo se lije.
Staro i mlado blagosilja zrak
i svakim svojim čulom radost pije.
S prolećem sve to minu! Sazre cveće,
što na svet dođe, mirno grobu kreće.


												

Jesenjin – Ne Dozivam

 

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem,

ko s jabuka belih cvetni kad –

sve će proći. Suvim zlatom načet,

nikad više neću biti mlad.

 

Više nećes treptati ko ptica,

srce, zimom dotaknuto zlom.

Ni zemlja me brezinoga cica

ne namami bos da lutam njom.

 

Duše skitnje! Sve me redje preneš,

sve mi ređe pališ usta plamna.

O svežino moja izgubljena,

oči bujne, poplavo pomamna!

 

Na željama škrt sam ko na zlatu,

moj živote beše mi tek san?

Ko na rujnom da projuri atu,

u proleće kad zarudi dan.

 

Lisća bakar tiho kaplje s klena,

na tom svetu prolazno je sve…

Nek je svaka stvar blagoslovena,

sve što dođe da cveta i mre.

 

 


												

Ni Isus nije volio blećke / Igrokaz na dan 18. Prosinac / Decembar

Danas je nedelja 18. Prosinac / Decembar 2022.

Otperjala 252 prekrasna dana   i mnoštvo neispunjenih , pobjeglih  snova.

Hoćete se vi nećkati!

Ma zgrabite san , kakav je ,  da je , vaš je i živite ga.

U svakom snu ima mjesta bar za još jedno.

Ako ste pametni proširite ga za još neka bića.

I eto ljepote i radosti.

Cicijašiti na snovima je osobina neukih i blesavih insana,

koji se vrte kao ringišpil, u krug , ili raspamećeni pas za buvom u repu ,  ne znajući rašta su se rodili.

Imate još samo trinaest dana da skrpite koju želju i odsanjate bar jedan nedorečeni san.

Ne plašite se!

Nije broj trinest baksuzan, ni slučajno .

Licemjeri i sveštena lica ga skrojili po odjeći neodlučnih i malo tanje bogobojaznih, koji vjeruju šta im se kaže  ,  laže, i napiše a i bulazni.

A idu blagdani.Mnogo njih

I molimo vas, danas nemojte dopustiti da  dnevni mediji ,u ove nježne blagdanske dane banu u svetost vašeg doma ,među vaše boje, svjetlosti i valere i snove.

Oni bi vam unjeli krv kojim neljudi rijeke i mora boje.

Ili bi vam morbidno  dočarali kolone izgladnjele dječice što umiru od gladi.

Oni nikad nemaju vremena za  život i ljubav.Tamo gdje su oni   smrt je iskupljenje i olakšanje.

Ali kao što rekoše Krstitelj Isusa Hrista i poete:

-To je jecajući  vapaj  izgubljenih u pustinji zla.

U prevodu:

-Ni Isus nije volio blećke u svom stadu. Ne morate nam vjerovati ; pitajte Mariju Magdalenu .

OLGA BERHOLC – Ne štedjeh

 

***

Ne štedjeh nikada srce: kad se poje,
druguje, kad jad je, ili strast najveća.
Oprosti mi, mili. Što bješe – bilo je.
Meni je sad teško.
No sve je to sreća.

I to što strastveno, i vrelo tugujem,
i što plašeći se nenadnih nesreća,
na avet, na malu sjenku negodujem.
Meni je sad strašno…
No sve je to sreća.

Nek je plač, gušenje. Nek prekori zdušno
Biju kao granjem nevrijeme. Veća
Bol je svepraštanje, gora ravnodušnost.
A ljubav ne prašta. I sve je to sreća.

Ja sad znadem i da ubiti umije,
Ni s kim ne dijeli vlast, nit saučešća
Očekuje dok je lijepa, dok žije,
Sve dok to utjeha nije nego – sreća.

<1952>


												

ZINAIDA HIPIUS – PJESMA

 

 

Nad zemljom prozor visoko je meni,
Visoko je meni.
Vidim tek nebo s večernjom rumeni,
S večernjom rumeni

I nebo se čini praznim i blijedim,
Praznim i blijedim…
Ono mi se kezi nad srcem bijednim,
Nad srcem bijednim.

Avaj, u pečali bezumnoj ja mrijem,
Ja mrijem,
I stremim onome što mi znano nije,
Znano nije.

I ova želja ja ne znam otkuda
Dođe mi – otkuda,
Ali srce hoće i moli za čuda,
Čuda!

O, neka bude ono što ne biva,
Nikada ne biva:
Blijedo nebo čuda obećava živa,
Obećava živa.

Plač zbog obećanja lažnog, al ne lijem
Suze, ja ne lijem…
Meni treba to čeg na svijetu nije,
Na svijetu nije.


												

Verlen – Sentimentalni razgovor

 

U pustom parku,niz sleđene staze,

minupše načas dvije čudne nakaze.

 

Oči su im mrtve,a usne im trome

jedva čujne riječi sa naporom lome.

 

U pustom parku ,niz sleđene stazer,

dozvaše prošlost dviej čudne prikaze.

 

-Da li se još sjećaš davnog žara tvog.

-A zašto ćelite da se sjetim tog.

 

-Ah! Ti davni dani kad smo usne svoje

spojili u sreći!-Da,da,moućno je.

 

-Sijaše nam nadu sa neba modrine!

-Nada je odbjegla u nebeske tmine!

 

Koračahu tako kroz travu svelu,

samo noć je čula riječ im neveselu.


												

MISTERIJE UNIVERZUMA: 5 najvećih tajni svemira

   Um smotan u fišek

TECH / Kurir

Kako će se sve završiti, otkud Higsov bozon, šta omogućava život, odakle tolika energija neutrinima…
NJUJORK – Napredak fizike u poslednjih 100 godina je, jednom rečju – neverovatan, ali je mali u poređenju s onim što je ostalo neotkriveno.Nedavno je magazin Simetrija (finansira ga vlada SAD) napravio anketu među fizičarima koji se bave ispitivanjem čestica da bi saznao koja su to otvorena pitanja, „sveti gralovi“ fizike čije odgovore bi svi hteli da znaju. Evo šta su odgovorili fizičari.1. Kakva je sudbina svemira?
Pesnik Robert Frost je, u poetskom zanosu, pitao hoće li svet skončati u vatri ili ledu, a fizičari još traže odgovor na ovo pitanje.
Prema onome što se zna, sudbina univerzuma zavisi od tamne energije, o kojoj fizičari u ovom trenutku ne znaju gotovo ništa. Tamna energija je entitet odgovoran za ubrzavanje širenja svemira, a njeno poreklo je nepoznato. Ako je ona konstanta, svemir će verovatno „umreti“ u „velikom smrzavanju“, pošto će se galaksije toliko udaljiti jedna od druge da će ostati samo beskonačna pustoš. Ako se tamna energija poveća, povećaće se i prostor među galaksijama i prostor unutar galaksija, i svemir će se „pocepati“. Ako se tamna energija smanji, gravitacija će povući svemir unazad prema Velikom prasku, i on će nestati u „velikom povratku“.2. Zašto postoji Higsov bozon (pošto nema smisla)?
Jeste da je Higs dobio Nobela, i da je dokazano da postoji, ali naučnici, uključujući Higsa, još ne znaju zašto ovaj bozon postoji. Iako objašnjava kako sve druge čestice dobijaju masu, pitanja vezana za Higsov bozon su brojna. Na primer, zašto on sa svakom česticom reaguje drugačije – gornji kvark, recimo, reaguje sa „Higsom“ mnogo jače nego elektron, što mu daje mnogo veću masu od elektrona. Dalje, Higsov bozon je prva otkrivena čestica sa spinom nula, a odgovor na pitanje „zašto ovaj bozon nema spin“ zasad je, konsenzusom, „nemamo pojma“.

Besmislena pojava... Higsov bozon Krhka bjelina
Besmislena pojava… Higsov bozon

3. Zašto je svemir uređen tako da je moguć život u njemu?
Po svim zakonima verovatnoće, mi ne bi trebalo da postojimo. Galaksije, zvezde, planete i ljudi, sve ovo moguće je u svemiru koji se širio baš ovom brzinom baš u određenom vremenu posle nastanka. Ovo širenje je odredio odnos potisne sile tamne energije i gravitacione sile mase univerzuma, kojom dominira tamna materija.
Da je tamna energija bila malo jača, svemir bi se širio nešto brže i ne bi bilo vremena da se formiraju galaksije, zvezde, planete i život na (koliko znamo) jednoj od njih. Da je tamna energija bila samo malo slabija, svemir bi se urušio sam u sebe.

4. Odakle dolaze astrofizički neutrini?
Postojanje neutrina sa izuzetno visokom energijom je projektovani rezultat sudara kosmičkih zraka s fotonima, u pozadinskoj kosmičkoj mikrotalasnoj radijaciji, koja prožima univerzum. Ali ono što pokreće ovaj proces i kako se ubrzavaju kosmički zraci, to su otvorena pitanja. Jedno moguće objašnjenje je da materija koja upada u supermasivne crne rupe u centrima galaksija rađa kosmičke zrake, ali to je samo nepotvrđena teorija. Inače, majušni neutrini koji nastaju iz ovih sudara u sebi imaju toliko energije da fizičari priznaju da prosto ne znaju kako bi objasnili ovu pojavu.

Misterija... O neutrinima se ne zna baš ništa  Vrelo istine
Misterija… O neutrinima se ne zna baš ništa

5. Zašto je kosmos sačinjen od materije, a ne od antimaterije?
Antimaterija je u suštini isto što i materija – ima sva njena svojstva – osim naelektrisanja. Univerzum je, pretpostavlja se, započeo svoj život s jednakim delovima materije i antimaterije, ali materija je nekako „pobedila“, pošto su se obe ove supstance uzajamno uništile neposredno posle Velikog praska, a posle „bitke“ je ostala samo mala količina od početne količine materije. Zašto je antimaterija „izgubila rat“, to niko ne zna, priznaju fizičari. Neki misle da odgovore treba tražiti u izučavanju procesa koji se zovu „kršenja pariteta naelektrisanja“, u kojima čestice propadaju u materiju.

Drevna borba... Materija i antimaterija
Drevna borba… Materija i antimaterija
****
Sve u svemu, sve je jednostavno.
Tajne su zaključane u seharama  Stvoritelja.
Kada On odluči , imaćemo odgovore o svemu i o kraju.