Sretna nova Godina
Autor Vedad Đabanadžović
Sretna nova Godina
Autor Vedad Đabanadžović
Lazaru
vedrim vremenom zamoren prerano
čekao si neveru ludi tren
kamen da se sa stijenjem zavadi
i tebi u prah zaleti
tebi je jeidnom
u ruci čežnjivo
iščekivalo dlijeto
zbnalo je nevrijeme šta čini
kada ti je pod prst željan skotrljalo
parče bijela mermera
ni pogled prvi nije klonuožprepozanste se ti i kamen
u tili čas
smiren prikrade se talas
vreo vaš zagrljaj da osmotri
o silni da na njemu uči
Maza – Zbunjujući saobraćajni znaci
Autor
Vedad Šabanadžovič
“Alah il alah!” hori se s munara
S vrha Carine pa do nakraj Luke.
Akšam. I hrpa znojnih izmećara
Ispušta krasnu iz žuljave ruke.
Hitno iz niskih odlaze dućana
I pravoverni na česmi mošeja
Uzimlju avdes. Nad njima, sa grana
Sevlija, guču kumre.
I dok s leja
I sofa miris alkatmera veje
I obasipa pendžere i streje,
I svud se “Alah” razleže, i čista
Neretva šumi kao bajka stara:
Mlad mesec, eno, svrh Orlačkih Para
Kô prelomljeni zlatni obruč blista.
I zaista poče da prosijava. Napokon. Sada će Djedan Mraz , Rudolf i jarani lakše da djeci raznose paketiće i darove.
Normalno onoj bogatijoj. Onima siromašnim ni deda Mraz ne nosi pakete. Sve prbacuje u UN ,kao zbirnu centralu pljačke himanitarnih sredstava od porobljenih i gladnih.
U 00,00 sati će biti 363 otfikarena dana.
Dakle poslije 10. 9. 8. 7. 6. 5. 4. i ovog 3…slijedi:
vrlo tankosava…skoro pa tanka crvena,linija.
Ostavivši Deda Mraza da mirno spi i Serjožine nježne stihove sni, mi zavirujemo seharu prošlosti da bi vam dokučili dešavanja na današnji dan. Unaprijed vas upozoravamo ništa novo na dunjaluku ni u prijašnjih ,ko ni u sadašnjih vakata,ili stađuna ako vam je milije.
Ništa se ne mjenja pod kapom nebeskom.
Svake godine isti razime.
Milijarda gladnih i šačice sitih.
milijarde nevinih i šačica ubica.
Nebo je zabrinuto, kuda hodi njegov svijet. Nije tako planiranao.
A opet zna ljude. I iako imaju pamet, iako imaju izbor, ipak pogani rade po svome.
Nimalo nije olakšavajuće ako znamo da trasiraju sebi put ka puržunu.
Treba izdržati krvožedne ubice i pljačkaše.
Ali ipak i na ovom svijetu većina njih je obilježena i ispašta. Vako ili nako.
Što bi poete rekle:
– Mošte,mošte kolko hošte slijepci nemilosrdni i zalutali , ali doklen , ne merete spoznati,jer će vam se iznenada o glavu obiti.
U prevodu:
-Svaki kraj pogana i silnika je isti, vrlo plamenito i prevrelo stanište, ostalo su samo nijanse.
Kuda ćeš sama ti što si htela
samnom svuda?
Kako ćeš ležati toliko bela
posred blata?
Kuda ćeš u tamu ti golubice
umiljata?
Mnogo je na svetu devojaka
tebe nema.
Mnoge su devojke na svetu lepe
kao ti nisu.
Mnoge se slatko i blago smeju,
tvog smeha nema.
Svima će opet doći proleće
tebi neće.
Svi braće ponekom cveće što cvate,
ja ne za te.
Sunce će mlado svakom sjati,
tebi neće.
Svak će ponekog na igru zvati,
Ja tebe neću.
Svak pesmu u srcu ponekom sprema,
tebe nema.
Pogledaj kroz prozor.
Sa puste ulice gledaju te odnekud moje oči.
Blago. Kao da se uče nježnosti.
Oslušni tišinu.
Čućeš moj šapat.
Tih.
Pretih.
Kao da se riječi uče govoriti tebi.
Ovo su
slatke djevojke
koje odu na premijere
naviknute biti eho,
pripremljene biti mali okrugli kamenčić u srediđtu
dodirnut u koncentričnim krugovima
dok se valovi razmiču dalje i dalje na pučinu.
To su djevojke
sa kožom glatkom
i dušom još glatkijom
bez asimetričnih uglova.
pB
Ti si tu
predamnom
u svjetlosti ljubavi
A ja
i ja sma tu
pred tobom
sa muzikom snova
Tvoja sjenka
na zidu
vrebe svaki tren
moga života
i moja lična sjenka
radi to isto
vrebajući tvoju slobodu
Pa ipak ja te volim
i ti mene voliš
kao što se voli dan
i život i ljeto
Ali kao što časovi koji se slijede
ne zvone nikada zajedno
naše se dvije sjenke proganjaju
kao dva psa iz istog okota
pušteni s aistog lanca
ali oba neprijateljski raspoložena prema ljubavi
i verni samo svome gospodaru
i svojoj godpodarici
Oni očekuju najstrpljivije
ali treperuće zbog bojazni
od razdvajanja ljubavnika
oni očekuju
da se naš život završi
i naša ljubav
i naše kosti im budu bačene
da bi ih zgrabili
sakrili ih i zakopali
u isto vrijeme
pod pepelom želja
uostatku prohujalog vremena.
Dani jedan drugom okreću leđa , i neplaše se. Nisu pogan ovog svijeta.
Frapira vas ovo činjenica?
Znači , u danima nema straha.
Prijateljski su nastrojeni jedni drugima.
I velikom brzinom greju. Neki jako počnu a nima ih .
A opet, za njima u hipu , hejbet njih , tek kontaju greti.
Čudno, pitamo se mi , da li to , dani ko neke hablečine, nasjedaju na isti fol.
Žive dvadeset četiri sata i nogatrans. To je vrlo nerazumna činjenica .
U tih tek nekoliko treptaja sa sobom povuku mnogo više ljudi, nego što ljudi osjećaju i misle.
Što bi poete rekli:
Mislili , ne mislili dani vas pometu.
U prevodu:
Dani su kao higijeničari. Nekima ugodni , nekima vatreni.