Tatjana Lukić – Zagrljaj

 

Lazaru

 

vedrim vremenom zamoren prerano

čekao si neveru ludi tren

kamen da se sa stijenjem zavadi

i tebi u prah zaleti

 

tebi je jeidnom

u ruci čežnjivo

iščekivalo dlijeto

 

zbnalo je nevrijeme šta čini

kada ti je pod prst željan skotrljalo

parče bijela mermera

 

ni pogled prvi nije klonuožprepozanste se ti i kamen

u tili čas

 

smiren prikrade se talas

vreo vaš zagrljaj da osmotri

o silni da na njemu uči

 


												

Aleksa Šantić – Akšam

 

“Alah il alah!” hori se s munara

S vrha Carine pa do nakraj Luke.

Akšam. I hrpa znojnih izmećara

Ispušta krasnu iz žuljave ruke.

 

Hitno iz niskih odlaze dućana

I pravoverni na česmi mošeja

Uzimlju avdes. Nad njima, sa grana

Sevlija, guču kumre.

 

I dok s leja

I sofa miris alkatmera veje

I obasipa pendžere i streje,

I svud se “Alah” razleže, i čista

 

Neretva šumi kao bajka stara:

Mlad mesec, eno, svrh Orlačkih Para

Kô prelomljeni zlatni obruč blista.














												

Svake godine isti rezime / Igrokaz na dan 29. Prosinac , oliti Decemabr

I zaista poče da prosijava. Napokon. Sada će Djedan Mraz , Rudolf i jarani lakše da djeci raznose paketiće i darove.

Normalno onoj bogatijoj. Onima siromašnim ni deda Mraz ne nosi pakete. Sve prbacuje u UN ,kao zbirnu centralu pljačke himanitarnih sredstava od porobljenih i gladnih.

U 00,00 sati će biti 363 otfikarena dana.

Dakle   poslije 10. 9. 8. 7. 6. 5. 4. i ovog  3…slijedi:

vrlo tankosava…skoro pa tanka crvena,linija.

Ostavivši Deda Mraza  da mirno spi i  Serjožine nježne stihove sni, mi zavirujemo  seharu prošlosti da bi vam dokučili dešavanja na današnji dan. Unaprijed vas upozoravamo ništa novo na dunjaluku ni u prijašnjih ,ko ni u sadašnjih vakata,ili stađuna ako vam je milije.

Ništa se ne mjenja pod kapom nebeskom.

Svake godine isti razime.

Milijarda gladnih  i šačice sitih.

milijarde nevinih i šačica ubica.

Nebo je zabrinuto, kuda hodi njegov svijet. Nije tako planiranao.

A opet zna ljude. I iako imaju pamet, iako imaju izbor, ipak pogani rade po svome.

Nimalo nije olakšavajuće ako znamo da trasiraju sebi put ka puržunu.

Treba izdržati krvožedne ubice i pljačkaše.

Ali ipak i na ovom svijetu većina njih je obilježena i ispašta. Vako ili nako.

Što bi poete rekle:

– Mošte,mošte kolko hošte slijepci nemilosrdni i zalutali , ali doklen , ne  merete spoznati,jer će vam se iznenada o glavu obiti.

U prevodu:

-Svaki kraj pogana i silnika je isti, vrlo plamenito i prevrelo stanište, ostalo su samo nijanse.

Desanka Maksimović – MLADIĆEVA TUŽBALICA

Kuda ćeš sama ti što si htela
samnom svuda?
Kako ćeš ležati toliko bela
posred blata?
Kuda ćeš u tamu ti golubice
umiljata?
Mnogo je na svetu devojaka
tebe nema.
Mnoge su devojke na svetu lepe
kao ti nisu.
Mnoge se slatko i blago smeju,
tvog smeha nema.
Svima će opet doći proleće
tebi neće.
Svi braće ponekom cveće što cvate,
ja ne za te.
Sunce će mlado svakom sjati,
tebi neće.
Svak će ponekog na igru zvati,
Ja tebe neću.
Svak pesmu u srcu ponekom sprema,
tebe nema.

Prever – Sjenke

Ti si tu

predamnom

u svjetlosti ljubavi

A ja

i ja sma tu

pred tobom

sa  muzikom snova

Tvoja sjenka

na zidu

vrebe svaki tren

moga života

i moja lična sjenka

radi to isto

vrebajući tvoju slobodu

Pa ipak ja te volim

i ti mene voliš

kao što se voli dan

i život i ljeto

Ali kao što časovi koji se slijede

ne zvone nikada zajedno

naše se dvije sjenke proganjaju

kao dva psa iz istog okota

pušteni s aistog lanca

ali oba neprijateljski raspoložena prema ljubavi

i verni samo svome gospodaru

i svojoj godpodarici

Oni očekuju najstrpljivije

ali treperuće zbog bojazni

od razdvajanja ljubavnika

oni očekuju

da se naš život završi

i naša ljubav

i naše kosti im budu bačene

da bi ih zgrabili

sakrili ih i zakopali

u isto vrijeme

pod pepelom želja

uostatku prohujalog vremena.

Dani, danima okreću leđa

Dani  jedan drugom okreću  leđa ,  i neplaše se.  Nisu pogan ovog svijeta.

Frapira vas ovo činjenica?

Znači , u danima nema straha.

Prijateljski su nastrojeni jedni drugima.

I velikom brzinom greju.   Neki jako  počnu a nima ih .

A opet, za njima u hipu , hejbet njih , tek kontaju greti.

Čudno,  pitamo se mi , da li to  ,   dani ko neke hablečine, nasjedaju na isti fol.

Žive dvadeset četiri sata i nogatrans.  To je vrlo nerazumna činjenica .

U tih tek nekoliko treptaja sa sobom povuku mnogo više ljudi, nego što ljudi osjećaju i misle.

Što bi poete rekli:

Mislili , ne mislili dani vas pometu.

U prevodu:

Dani su kao higijeničari. Nekima ugodni , nekima vatreni.