U šumi blista
mjesec bijeli,
od svakog lista
glas se seli
kroz snene grane..
O moje lane.
U dno zrcala
smirene bare
sjena je pala
vrbe stare
gdje vjetar zove…
Čas je za snove.
Beskrajna sada
meka tišina
kao da pada
ozgo s visina
gdje zvijezda sja se..
To divan čas je.
Danas je još jedan svježi Februarski dan 2023 .poslije obilne kiše.
Oni tako kažu. Kako oni znaju da je to 2023. godina po bilo kome, ili bilo čemu.
Nekome je to prva , nekome 68., rijetkima preko osamdeset.A kažu nekome mere biti 511, 666. ili više godina. Ako toliko doživi. A ne postoji mogućnost. Samo je jedan Metuzalem i par njegovih najdirektnijih prethodnika i potomaka.
Ono tada su ljudi mogli nakantat hejbet godina. Uvijek. Možda i u beskonačnost stići. Ali vole voće. Jabuke i tako to. Bitno da je zabranjeno. Što veći veto to je slađe.
Koga briga za reprekusije. Ne m're se odoljet. A i mi kontamo, kako ćeš joj ba odoljeti. Obla , sjajna , mehka ko duša, čvrsta ko kamen. Drhti i biba se ko rosa na jutarnjem povjetarcu. I slasna . Duša čovjeka da zaboli.
Šta to? Kontate vi.
Ma , voćka ta. Svaka. Ima ih tone i nijedna ista, a sve nalik jedna drugoj. Da li ste vi ikad vidjeli dvije iste voćke, pogotovu one zabranjene. Normalno da niste. I nećete. Doklen god živjeli. Radi njih čovjeku biva žao što ne m're nakupiti Metuzalemove godine, barem.
Joj, što bi to bila fešta od vočki. Ma, pravi voćnjak . A bome kome se posreći i voćnjaci. Čovjek da poludi.
Neke blentovije načisto polude. Izguibe se i ne znaju kako brati voćke. Radi njih je i zmišljena sprava blesimetar. Kad god ne uberu neku voćku, a to im se nikad ne dešava, blesimetar zazvoni. I ne samo zazvoni nego se valja od šege i štanca poruku ko brzojav:
-S.O.S. joj levata S.O.S majko mila, manite mi S.O.S Nek se blente podave podave .
Po računici , koju smo blesimetrom provjeravali, danas je 125, dan u godini. Po računici koju nismo blesimetrom skontali, do kraja te iste gopdine ostalo je još 240 dana.
Taki vam je odnos blentovija i onih koji zamalo nisu blentovije.
Pa vi vidite šta vam je raditi. Ako ste već iz rahatluka radi ljepote prognani , a vi skoristite vrijeme i naučite se brati voće. To vam je najpametnije. Inače sve ostalo je šuplja priča.
Što bi poete rekle:
Snijeg pade na behar na voće.
U prevodu:
Joj levata majko mila. Ne obraše voće na vrijeme.
I tako to.
Maza u epizodi : Naočale
Autor
Vedad Šabanadžović
Dom svoj sam odsanjala.
Šarene prostirke, njegove dolaske.
Čokoladu po džepovima, na oknima bijele dane.
I kad svane kave bijele.
Oproštaje pred vratima.
Praznike i nedelje,
paketiće ispod miške;
miris sapuna i ljiljana, malo svađe
i velike ruke muške.
Mirenja i pomirenja
preko dečijih poljubaca.
Tople vode subotama.
Žute kvake na vratima.
Sve sam tako odsanjala ulicama.
Danas 15. Februar / Veljača 2023. godine.
Omjer dana je 46/319.
Gosti još uvijek pobjeđuju, debelom razlikom, ali ne znamo doklen će. Domaći teren i strpljenje su spas. Ali kako za koga. Nije uvijek strpljen spašen.
Zato nemojte čekati da vas nešto ili neko spasi. Ili pokupi, Dišite. Živite. Igrajte se. Ne rekoše li vam: Sve je igra i zabava. Ali manite se gizde.Oa nije dobra. Taština još manje.
U ovoj tekmi nema neriješeno i svi su manje više egalu. U prosjeku.
Napriliku danas je Srijeda
Neuki kažu ko juče juče je bila Nedelja, najverovatnije. , drugi dan poslije petka. Eto neka nam kažu kako treći dan može biti sredina hefte, koja koliko mi možemo na prste izbrojati traje sedam dana.
Čak i da sedmica ima 6 tagova, srijeda nije sredina ičega. Tada bi OO OO na razmeđi sride i četvrtka bila sredina , a nije. Sredina je četvrtak.
A Petak je prvi dan poslije sredine hefte. I zato zaslužuje rimovanje. Petak – metak. Zaslužio je. Šilje nam vikend.Onima koje su uhljebili. Onima koji nisu svaki dan je isti , ili gladovanje , ili kontejner.Nema vikenda ni opraznika, ni uhljebljenja. A ni matere da im šalje vreće opljačkanog narodskog blaga.
Da vidimo kako je prije bilo:
399.-Grčki filozof Sokrat osuđen na smrt zbog toga što “ne vjeruje u bogove u koje vjeruje država, nego uvodi nova božanstva”.
Ni mi ne vjerujemo u religije koje vode današnja sveštena lica.Sve sami kukolj i bajata so.Ugušiše žito i hajvane. I samo vlastite jasle hrane.Ni briga ih za Nebo i Podzemlje. Do neba nemaju šanse , to im podzemlje sa vatrenim smiješkom poručuje. Hoće se oni u kolo sa pljačkaškom bagrom i fukarom faćat.
Što bi poete rekle:
-S kim si takav si!
U prevodu:
-Lopovska ruka , pljačkašku ruku pere i miluje.
Iznenadno, moja će ruka,
brza i silovita,
na tebe da se spusti.
Uzeću te za tvoj
puni i obli potiljak,
za osnovu saznanja
i htenja,
između duše
i duha.
Držaću te za oslonac
tvoje buntovne glave,
za stub tvojih svetlosti ;
pritisnuću te uza se
šta ja želim, a ti ne želiš
i šta ja želim da ti želiš;
staviću te skršenu
pod svoje noge,
i reći ću ti da te volim.
I savijaću ti vrat sve
dok me ne budeš shvatila,
dobro, potpuno shvatila,
Jer ja sam tvoj Gospod
i Učitelj.
Ti ćeš plakati, ti ćeš grcati;
tražićeš blesak slabosti
u mojim pogledima;
podignućeš, savićeš
svoje molećive ruke,
svoje tako molećive ruke,
svoje bele ruke kao okovane
tvojim jasnim očima.
Pobledećeš, pocrvenećeš,
smejaćeš se, zgrabićeš
svojim rukama moje
grube noge;
i volećeš me, i volećeš me,
jer ja sam tvoj Gospod i
Učitelj.
O, šta će meni soba pusta
što molitve je puna bila;
On pozva me sred mraka gusta;
Na grudi sam mu grudi svila.
O, šta ce meni dom moj sretni,
ni briga majke mi ne treba;
Od mojih vlasi krov će cvjetni
od olujnog nas skriti neba.
Kraj vrata manastira sveta
Trese se ispružena ruka.
To prosjak vapi, slab i setan
Od gladi, žeđi i od muka.
Za koru hleba moli jadnik,
Oko mu piju jadi pusti;
Al’ neko tada kamen hladni
U ispruženu ruku spusti.
Tako ja prosih ruku tvoju,
Dok suze kapahu polako;
I ti se svetlu nadu moju
Obmanula zauvek tako.
40
Kažem vam, mili, obraza čista:
kuća mi novim veseljem blista.
Jalovi razum gurnuh od sebe –
oženih ćerku vinovog lista!
41
Za „jeste“ i „nije“* nikad nisam brin’o,
o „gore“ i „dole“ dileme prekin’o.
Jedino što želeh do kraja da saznam
bilo je šta znači – u suštini – vino.
Drugi prihvataju vino i ulje što im naspu
u ovalan svod, u taman prostor kružan.
Ja, kao manja mera, i najvitkiji nasud,
za drugu se potrebu vajam: za vodopad suza.
Vino se bogati, ulje i dalje bistrije biva.
Šta sa suzama? Od njih otežah otromljen
oslepih, počeh da se na prevoju prelivam,
napukoh sav – i najzad ostah prazan i slomljen
pB