Im'o sam strasnog petla, bio pravi djavo,
Na kisi i na vetru, uvek je staj'o pravo.
Po selu perije leti, dize se strasna graja,
U nasoj kuci uvek, bilo je dobrih jaja.
Im'o sam strasnog petla, bio je pravi ludak,
Koju taj koku kljucne, ko da je tresnuo budak.
A koke cudne ptice, uvek im srce puca,
Za nekim grubijanom, koji dobro kljuca.
Za njega nisu bile samo koke slatke,
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke.
A tek na curke cim je bilo neke sanse,
Ma princip je isti, sve su ostalo nijanse.
Im'o sam strasnog petla, bio malo cudan,
Po danu nesto dremljiv, a'l nocu uvek budan.
Curice iz mog sela, cule su za tog dasu,
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.
Za njega nisu bile samo koke slatke,
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke,
A tek na curke cim je bilo neke sanse,
Ma princip je isti sve su ostalo nijanse.
O im'o sam strasnog petla, bio je prvak sveta,
Danas su petli cudni, svaka im dlaka smeta.
Ja neznam sta je razlog, danas su drugi dani,
Uglavnom spram mog petla, ovo su sve cerglani.
Meni je ‘sesetpeta’ stize jesen pozna,
Putuje moje društvo, i ja cekam na red.
Ne bi mi ova starost bila tako grozna,
Da cujem petla barem mesecno jedared.