Aco Šopov – Žena u Iveranžu

 

Žena u Ivernažu

Preliva se čaša noći. Prosipa bujicu kiša.

Noć i kiša. Kiša i Noć. Ivernaž.

I jedna žena sama u noći i u Ivernažu.

Ispod dalekog tutanja tam-tama

zmijasto se izvija na šiši

kao u zagrljaju muškarca.

Jedna žena u starim škripavim kolima noći

Jedna žena šumom kiše probuđena,

jedna žena od radosti zaluđena-

Pleše u noći, na kiši, sama i gola.

 

Kiša pada kao da liječi teške rane,

Kao da oslobađa od tamnih sila i strasti,

Pada kao šaputanje, kao milovanje: Ustani, Rasti!

Kiša pada i nema kraja ovom iveranžu,

Dok se žena zmijasto izvija na kiši

Kao u zagrljaju muškarca,

Kiša pada i čudne priče plete

Kao da se rađa i plače prvo dijete.


											
Bookmark the permalink.

Komentariši