Aleksandar Puškin Još uvek čekam ja









Zbog obala svoga zavičaja

napustila si tuđi dom.

Gorko sam plakao do kraja

pred tobom u trenutku tom.

Moje su hladne htele ruke

da odlazak zadrže tvoj,

da rastanka ne kratiš muke

preklinjao je uzdah moj.





Al ti si usne iščupala

iz poljupca dubokog tog,

u drugi kraj si mene zvala

iz predela progonstva mog.

Govorila si: “Dan postoji,

i sastanka će našeg čas

u senci maslina da spoji

poljupcem novim opet nas.”





Al tamo, pod visokim svodom

što sja u plavom blesku svom,

gde raste maslina nad vodom,

usnula ti si večnim snom.

Tvoj setni bol i čar lepote,

sve uze urna večnog sna,

sastanka poljubac nam ote,

al još ga uvek čekam ja.

Louis Aragon – Došao sam tebi

Došao sam tebi kao što reka ide moru
Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine
Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo
Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti
Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke
Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom
Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje kose
Spavam samo u tvojim snegovima
Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile
Odrekao sam se vec davno svojih legendi
U kojima su Rembo Kras i Dikas
I Valmor koja place u ponoci
Konopac Nervalov prekinuo se
I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce
Podeljeno tvojim koracima
Razvejano tvojim pokretima
Ko zaljubljeni vetar neke šume
Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce
I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana
Bršljan koji raste a da niko ne primecuje
Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti
Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja
Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu
Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno
Petparacki roman koji govori samo o tebi
Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitano
Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja
Trepatanje soba kroz koje se prošlo
Parfem koji ostavljaš za sobom
A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo

Dusko Trifunović – Gresio sam

Gresio sam mnogo i sad mi je zao
i sto nisam vise i sto nisam ludje,
jer samo ce gresi, kada budem pao,
biti samo moji – sve je drugo tudje.

Gresio sam mnogo, ucio da stradam,
leteo sam iznad vase mere stroge
gresio sam, jesam i jos cu, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrecim mnoge.

Gresio sam priznajem, nisam bio cvece
gresio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha, niko nece,
a ne bih ga dao ni kad biste hteli …

Vesna Parun – Država luda ostala bez muda

 

Neandertalci,
inače nemam
ništ’ protiv njih,
pola svog ljudstva
pobacali
u tavu,
ispekli ih,
proždrli,
i napravili
Državu.
Kako im je pošlo to
“za trbuhom”, zna se.
To jest: ne zna se.
I nikom ništa.
Sad proračunske
popunjavaju rupe
kruhom.
Vuk sit,
i cijelo je dupe.
Susjedi vele:
ta Država je luda!
A Država im citira
Augustina
i Moniku.
“De civitate Dei”,
dakako.
Ali u toj
nezbiljskoj
Božjoj civitadi
nije li – od straha
da ne umre
od gladi –
premijer
nekom Cigi
ukro harmoniku?
I punih hambara
dao gordo se
u trk,
vičući:
htjeli ste
vi mandrili
muškarca,
koji nema
ni muda,
ni brk.
Pa sad ga
nemate.
Eto vam
Kosorčice!
Nema muda,
doduše,
al ima zato
cice
u koje bozi
dvaju vjetrova
pušu.
Pa prakamenu svoju
spašavaj dušu.
I sritno van bilo
pod štitom svetog Duje.
A meni se
od vas
povijesno podriguje.

 

Pablo Neruda – Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove





Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primer:
„Noć je posuta zvezdama,
Trepere modre zvezde u daljini.
Noćni vetar kruži nebom i peva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je,
a ponekad je ona i mene volela.

U noćima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubih je, koliko puta,
ispod beskrajnog neba.
Volela me, a ponekad i ja sam je voleo.

Kako da ne volim njene
Velike nepomične oči.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam,
osećati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu,
još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je moja ljubav ne sačuva.
Noć je posuta zvezdama i ona nije uza me.
To je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Duša je moja nesrećna što ju je izgubila

Kao da je želi približiti moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me
Ista noć u belo odeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno,
ali koliko sam voleo!
Moj glas je tražio vetar da takne njeno uvo.
Drugome. Pripašće drugome.
Ko pre mojih poljubaca.

Njen glas i jasno telo. Njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista,
no možda je ipak volim?

Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug!
I jer sam je u noćima poput ove
držao u naručju,
duša je moja nesrećna što ju je izgubila.

Iako je to poslednja bol koju mi zadaje
i poslednji stihovi koje za nju pišem.

Galerija Bosna zemlja Božje milosti u 15 03

autor

Hajro Šabanadžović

Svijet maglica     Poljsko cvijeće

Svijet maglica                                                                          Poljsko cvijeće

Biserna školjka    Plodnost

Biserna školjka                                                                     Plodnost

Logorska vatra     Pjevač

Logorska vatra                                                               Pjevač

Prosta računica / Igrokaz na dan 31. Maj / Svibanj

Danas je Srijeda 31. Maj / Svibanj 2023.

Pretpostavljamo , ako se dobro izrazimo i pravilno obrnemo konopce u ruci i začvorimo ih , kao Inke , možemo sasvim slobodno kasti da je prohujalo 150 ovogodišnjih dunjalučkih dana.

Kad te iste čvorove odvežemo , ponovo dobijemo ravne konopce za steranje veša ili ljudskih gluposti To  nimalo ne pomaže kako da dokučimo koliko dana ima do kraja ovog ljeta.

Ipak , ako je jednom data pamet ona ne lapi dok ti je Nebo ne oduzme i mi skontali štos kako na jednostavan način izračunati ovaj preostali dio dana.

Od ukupnog broja godišnjih dana, a kažu da ih je ove godine samo 365 , oduzmemo čvornato izračunate prohujale dane , i to je to.

Nije da nismo pametni, ali jazuk se hvaliti , mogli bi nas počet kopirati i gdje bi nam onda kraj bio?

Ne znamo, a vjerovatno ni vi. Zapravo samo sudba može sa sigurnošću zakantat i zapisat šta će biti. Nadmao se da će kao i uvijek biti milostiva.

Da ne bi bilo zabune , sa očevidnim retardiranim poštovanjem prema dunjaluku  , ipak osjećamo dužnost da vam saopštimo da vam  se   do kraja takarli  , ali prelijepe 2023. godine  restovalo  okruglo 215 dana.

Što ti je na priliku posebna ova  viša matematika.Ne mo'š joj pera odbiti. Baš kao ni anamo onoj.

Ono kojoj, nećemo danaske širiti trač i opijenost imamo pametnijeg posla.

Što bi poete reklo:

-Ko o čemu, dunjaluk uvijek sprema razglebati o njoj.

U prevodu:

-Više konkretizacije , a manje razglabanja. da ne bi bili glabamka-

Daklen, vrlo pametno i svrshisodno natezanje na djelu.

Sergej Jesenjin – Breza

 

Pod prozorom mojim
Bela brezica je
Ogrnuta snegom
Ko srebrna da je.

Na punim granama
Ledenim po strani,
Razvile se rese
Ko beli đerdani.

U tišini stoji
Breza, ko u gaju,
I plamte pahulje
U ognjenom sjaju.

A zora, polako,
Naokolo plovi,
I na strane sipa
Srebrni prah novi…