Hajam – Rubaije 74. i 75.

74

Mesece slasti koja ne vene,

kad umrem, jednom seti se mene.

Koliko puta sjaćeš na nebu,

nad istom baštom – bez moje sene?

75

Kad među goste prođeš,

k’o međ’ zvezdama,

travnom putanjom što je tvoja noga zna,

na mestu gde nekad ja samovah pijan,

okreni čašu – i iskapi je do dna!

 

Hajam – Rubaije 72. i 73.

72

Sa nestankom ruže odlazi proleće,

listove mladosti sa sobom odneće.

I slavuj što tiho pevaše na grani –

da l’ će da se vrati, ili možda neće…

73

Ljubavi! Hajde sa Sudbom

da se udružimo

i žalosne sheme života skršimo.

Rasute komade skupićemo tada

da po želji srca opet sastavimo