\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Ana Snjegina<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
1<\/strong><\/p>\n – Selo je, dakle, na\u0161e – Radovo,<\/p>\n ku\u0107a, otprilike, dvesta.<\/p>\n Svakom, ko mu se pogledom radovo,<\/p>\n prijatna su na\u0161a mesta.<\/p>\n Bogati smo \u0161umom i vodom,<\/p>\n imamo – pa\u0161njaka, njiva.<\/p>\n Svu okolinu, pod svodom,<\/p>\n topola sama pokriva.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Od va\u017enosti nam – niko nije bolovo,<\/p>\n pa, ipak, sre\u0107ni smo bezumno.<\/p>\n Ku\u0107e nam pokriva pleh i olovo,<\/p>\n svak ima ba\u0161tu i gumno.<\/p>\n Svak ima kapke \u0161arene, ko jaja,<\/p>\n o praznicima – meso i kvas.<\/p>\n Nije zalud nekad pisar-policaja<\/p>\n voleo da malo posedi u nas.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Pla\u0107asmo uredno zadu\u017eenja mnoga,<\/p>\n ali nadzornik, naduvena nosa,<\/p>\n uzimao je i preko toga<\/p>\n po mericu bra\u0161na i prosa.<\/p>\n A da bi izbegli napast: tu \u010dast<\/p>\n i vi\u0161ak davasmo bez srca ledna.<\/p>\n Jer, naposletku, vlast je vlast,<\/p>\n a mi smo samo stoka jedna.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Al’ ljudi su – sve gre\u0161ne du\u0161e.<\/p>\n U mnogih o\u010di su o\u0161tre – ko strele.<\/p>\n Seljaci susednog sela Krju\u0161e<\/p>\n gledali su nas, ko vrane bele.<\/p>\n \u017divljahu te\u0161ko u veku dugom –<\/p>\n u selu ih je, vi\u0161e od pola,<\/p>\n oralo skupa jednim plugom<\/p>\n i s dva iznemogla vola.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Zar mo\u017ee\u0161 tu da \u010deka\u0161 ne\u0161to –<\/p>\n tek kol'ko da se \u017eivet ume.<\/p>\n Oni su sekli i vrlo ve\u0161to<\/p>\n krali drva iz na\u0161e \u0161ume.<\/p>\n Jedanput smo ih zatekli tako …<\/p>\n Dr\u017e za sekire i mi, i oni.<\/p>\n Je\u017eili smo se podjednako:<\/p>\n \u010duo se \u010delik kako zvoni.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n U tu\u010di samrt nikog ne \u017eali.<\/p>\n U op\u0161toj gu\u017evi, neko od grubi’<\/p>\n iz dru\u0161tva njinog tako raspali,<\/p>\n da nadzornika na mestu ubi.<\/p>\n Na glupom zboru na\u0161em bez sloge,<\/p>\n pro\u0161irismo stvar, svedosmo zbir,<\/p>\n presudismo – okove na noge<\/p>\n i desetoricu – u Sibir.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Od tada u nas nastade pako.<\/p>\n Spade sa sre\u0107e dizgin mesni.<\/p>\n Ve\u0107 tri godine u nas kako<\/p>\n \u010das po\u017ear ili pomor besni.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n ***<\/p>\n Takve je tu\u017ene vesti \u010dito<\/p>\n i pevao mi vozar uz put.<\/p>\n U krajeve radovske tad sam hito<\/p>\n da se odmorim koji minut.<\/p>\n Du\u0161u mi pojede taj rat nago.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Za tu\u0111 ra\u010dun – nisam se sti\u0161o –<\/p>\n ve\u0107 sam pucao u telo drago<\/p>\n i grudima na brata i\u0161o.<\/p>\n Shvatih da sam – igra\u010dka svima,<\/p>\n sve sam gazda van fronta, tamo,<\/p>\n i rekav zbogom – topovima,<\/p>\n re\u0161ih da stihom ratujem samo.<\/p>\n Prelomih pu\u0161ku, kao na panju,<\/p>\n kupih “bukvicu” u jednom mestu,<\/p>\n eto, ja sam u takvom stanju,<\/p>\n do\u010dekao – “sedamnaestu”.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n A sloboda grunu, ko klada.<\/p>\n U roze dimu smrdljivom celom,<\/p>\n u zemlji je vladao tada<\/p>\n Kerenski na konju belom.<\/p>\n Rat “do kraja!” “Pobednik biti!”<\/p>\n I istu raju, kao pre,<\/p>\n pokvarenjaci i paraziti<\/p>\n terali su na front da mre.<\/p>\n Ali ja im se nisam dao…<\/p>\n Uz kanonadu smrti i krvi,<\/p>\n ja sam za drugu hrabrost znao –<\/p>\n bio sam u zemlji dezerter prvi.<\/p>\n ***<\/p>\n Prili\u010dno dobar put, ja pratim<\/p>\n prijatan hladni tutanj, sred jela.<\/p>\n Mesec je svojim prahom zlatnim<\/p>\n prosto zasuo daljine sela.<\/p>\n – Tu je ve\u0107 i Radovo na\u0161e –<\/p>\n promrmlja vozar –<\/p>\n tu je, uz vrz!<\/p>\n Ne terah zalud konja na pa\u0161e<\/p>\n kad je ovako \u0107udljiv i brz.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n De, gra\u0111anine, bak\u0161i\u0161a malo.<\/p>\n Vi, k vodeni\u010daru?<\/p>\n Tim pre!…<\/p>\n Poga\u0111ali se nismo nimalo<\/p>\n za put koji do njega gre.<\/p>\n ……….<\/p>\n Dajem \u010detrdeset.<\/p>\n – I\u010d ne pali.<\/p>\n Dajem jo\u0161 dvaest.<\/p>\n – Batali, bre.<\/p>\n Tako je gadan ovaj mali.<\/p>\n A malom je trideset dve.<\/p>\n – \u0160ta ti je, bogati?<\/p>\n Zar nisi psina?<\/p>\n Da me odere\u0161 – to dobro zna\u0161?<\/p>\n I meni odgovara tmina:<\/p>\n – Ponela je r\u0111avo ra\u017e.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n De, nek zvekne, neka poteku<\/p>\n i gro\u0161evi – znaj, u slast,<\/p>\n popi\u0107u u kr\u010dmi rakiju neku<\/p>\n u va\u0161e zdravlje i va\u0161u \u010dast…<\/p>\n ***<\/p>\n Ve\u0107 sam na mlinu…<\/p>\n Jelova \u0161uma<\/p>\n zasuta svicima usred tmine.<\/p>\n Mlinar od sre\u0107e da si\u0111e s uma,<\/p>\n ne mo\u017ee, stari, ni da zine.<\/p>\n – Mili moj! Serguha!<\/p>\n Da nije varka?<\/p>\n Ozebe, bogme? Ti si se smrzo?<\/p>\n Da spremi samovar i pirog starka,<\/p>\n pa da ih stavi na astal brzo?<\/p>\n \u00a0<\/p>\n U aprilu se ne zebe tako,<\/p>\n jo\u0161 manje pred kraj, u \u010dasu blagom.<\/p>\n Ve\u010de je bilo zanosno, lako,<\/p>\n kao osmejak na licu dragom.<\/p>\n Poljupci mlinara kakvi su da su,<\/p>\n od njih bi i medved mogo urlati,<\/p>\n pa, ipak, slatko je u te\u0161kom \u010dasu<\/p>\n bar prijatelje dobre imati.<\/p>\n – Otkuda? Na kol'ko?<\/p>\n – Na celo leto.<\/p>\n – E, ba\u0161 dobro, \u0111avole mali!<\/p>\n Pe\u010durki, jagoda, puno je … eto,<\/p>\n pa ma kol'ko u Moskvu slali.<\/p>\n Al’ \u0161ta je divlja\u010di! Prosto nado\u0161la,<\/p>\n pa sama na pu\u0161ku… i\u010d se ne krije!<\/p>\n Zamisli, ve\u0107 je \u010detvrta<\/p>\n pro\u0161la…<\/p>\n a ku\u0107a na\u0161a vid'la te nije…<\/p>\n ***<\/p>\n Svr\u0161i se razgovor …<\/p>\n Mi neimarski<\/p>\n ispismo samovar ceo, do dna.<\/p>\n Ko nekad, ogrnut u plast ov\u010darski,<\/p>\n k staji za seno kora\u010dam ja.<\/p>\n Idem kroz bujnu ba\u0161tu \u0161iroku,<\/p>\n pada na lice jorgovan bled.<\/p>\n Tako je draga mom vrelom oku<\/p>\n ograda stara, sav dugi red…<\/p>\n Nekad sam kraj tih vratnica dvojni’<\/p>\n imao \u0161esnaeet godina, pre …<\/p>\n I devojka je – drug nerazdvojni,<\/p>\n rekla mi tiho i ne\u017eno: “Ne!”<\/p>\n Daleki dragi dani nesveli –<\/p>\n nikad da i\u0161\u010dezne ta slika, glas …<\/p>\n Tih godina smo mi svi voleli,<\/p>\n ali su malo voleli nas.<\/p>\n 2<\/strong><\/p>\n – Ustaj, Sergu\u0161a! Nije no\u0107 kratka!<\/p>\n Ni zora nije potekla,<\/p>\n a baka ti je, du\u0161o slatka,<\/p>\n i poga\u010dice ispekla.<\/p>\n A ja sad idem – ba\u0161 izdangubih! –<\/p>\n k spahijki Snjeginoj…<\/p>\n Golube moj,<\/p>\n ju\u010de u podne ja za nju ubih<\/p>\n i divne \u0161ljuke, prili\u010dan broj.<\/p>\n Pozdravljam te, zoro \u017eivota!<\/p>\n Di\u017eem se, obla\u010dim, izlazim ja.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n U ba\u0161ti s belih jabuka, s plota,<\/p>\n kao dim, rosa, di\u017ee se, sja.<\/p>\n I mislim u sebi:<\/p>\n kako je divna<\/p>\n slika<\/p>\n zemlje<\/p>\n i \u010dovek, brat.<\/p>\n A kol'ko nakaza i mu\u010denika<\/p>\n donese samo svetu rat!<\/p>\n I kol'ko ih je ubijeni’<\/p>\n i kol'ko \u0107e jo\u0161 pasti nji’!<\/p>\n Bride obrazi ispijeni<\/p>\n i u meni – sve drhti…<\/p>\n Ne, ne! Ne idem!<\/p>\n Ni u kom vidu!<\/p>\n Zato \u0161to vidim nekakvu svinju<\/p>\n kako vojniku – invalidu<\/p>\n u blato baca milostinju.<\/p>\n – O, dobro jutro i zdravo, stara!<\/p>\n Ne\u0161to si mi uvela, krine?<\/p>\n I \u010dujem, kroz ka\u0161alj, odgovara:<\/p>\n – Brige me, bogme, satrle, sine.<\/p>\n I u nas ovde poredak pu\u010de.<\/p>\n Na \u017eabokre\u010dinu sve se svelo.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Nasta\u0161e op\u0161te selja\u010dke tu\u010de –<\/p>\n sa selom, eto, bije se selo.<\/p>\n Svojim u\u0161ima \u010duh i tu bruku<\/p>\n od na\u0161ih ljudi koji ne kriju:<\/p>\n \u010das Radovljani Krju\u0161ane tuku,<\/p>\n \u010das Krju\u0161ani Radovo biju.<\/p>\n A to sve zna\u010di da nema reda,<\/p>\n zbaci\u0161e cara, on ode…<\/p>\n klet…<\/p>\n \u00a0<\/p>\n I, eto, po\u010de da plju\u0161ti beda,<\/p>\n na ovaj na\u0161 \u0161a\u0161avi svet.<\/p>\n Otvorili su apsane \u0161irom,<\/p>\n pustili hulje da mogu i\u0107i.<\/p>\n Sad ni na drum ne mo\u017ee\u0161 s mirom,<\/p>\n nit mo\u017ee\u0161 od njih glave di\u0107i.<\/p>\n Recimo, Krju\u0161ani… da bi l nijedni! …<\/p>\n Treba ih stalno apsiti, brate,<\/p>\n a oni se, lopovi jedni,<\/p>\n eto, opet, ku\u0107ama vrate.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Pron… neki… Oglobljin… u njih se vodi,<\/p>\n buka\u010d, prznica… i \u0161ta jo\u0161 nije.<\/p>\n Uvek ljut na sve, svemu da \u0161kodi,<\/p>\n \u010ditave nedelje samo pije.<\/p>\n Pre tri godine, kad ono brzo,<\/p>\n otpo\u010de rat, taj nitkov grubi,<\/p>\n pred celim svetom, sam se navrzo<\/p>\n i nadzornika sekirom ubi.<\/p>\n Takvih se sada sijaset zbralo<\/p>\n da u slobodi gada nastvara.<\/p>\n Propade Rusija, sve je propalo …<\/p>\n Pogibe na\u0161a matu\u0161ka stara…<\/p>\n Setih se pri\u010de vozara stroga!<\/p>\n dr\u017e kapu, \u0161tap, krenem na most,<\/p>\n da seljacima nazovem boga,<\/p>\n ko njihov stari znanac i gost.<\/p>\n Putanjom plavom grem u seti<\/p>\n i vidim, kako u susret k meni,<\/p>\n na \u010dezama moj mlinar leti<\/p>\n po tro\u0161noj zemlji, sav u peni.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n – Serguha, mili! O\u010di jedine!<\/p>\n Pri\u010dekaj, ho\u0107u ne\u0161to… da ti!…<\/p>\n Stoj! Dok popravim samo dizgine,<\/p>\n pa \u0107u te onda obradovati.<\/p>\n Za\u0161to mi jutros ni\u0161ta ne re\u010de?<\/p>\n Banem ti k Snjeginim, ko balvan!<\/p>\n Sti\u017ee mi, velim, ju\u010de uve\u010de<\/p>\n mlad i veseo – \u0111avolan.<\/p>\n (Meni ta lica nisu strana,<\/p>\n znam ih, ve\u0107 ima deset leta.)<\/p>\n A k\u0107er njihova udata, Ana,<\/p>\n upita:<\/p>\n – Da nije onaj poeta?<\/p>\n – Pa da – velim – ja ne znam druge…<\/p>\n – Je l’ plav?<\/p>\n – Dabome, nije ini!<\/p>\n – I grgurave kose duge?<\/p>\n – I gospodin vrlo fini!<\/p>\n – A kad je do\u0161o?<\/p>\n – Tu, skoro, eto…<\/p>\n – Ah, mama, to je taj de\u010dak mio!<\/p>\n Nekad je i on,<\/p>\n pamti\u0161 li sve to,<\/p>\n u mene ludo zaljubljen bio.<\/p>\n Su\u0161toj skromnosti bio je sli\u010dnost,<\/p>\n a sada!…<\/p>\n Gle ga…<\/p>\n Imo je sre\u0107e…<\/p>\n Knji\u017eevnik…<\/p>\n Vrlo poznata li\u010dnost…<\/p>\n Bez poziva nam on do\u0107i ne\u0107e.<\/p>\n I mlinar kao u nekom slavlju,<\/p>\n \u017emirnu o\u010dima lukavije:<\/p>\n – Zbogom do ru\u010dka, i u zdravlju!…<\/p>\n Ostalo ostavljam za docnije.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n I\u0161o sam putem pravo u Krju\u0161u<\/p>\n i \u0161tapom travu bio silnije.<\/p>\n Ni\u0161ta mi nije u\u0161lo u du\u0161u,<\/p>\n i ni\u0161ta me zbunilo nije.<\/p>\n Strujahu slatko dasi s branika,<\/p>\n mislima pjane magle mi teku…<\/p>\n Zgodno bi bilo s \u017eenom vojnika<\/p>\n sad da otpo\u010dnem preljubu neku.<\/p>\n ***<\/p>\n Tu je i Krju\u0161a…<\/p>\n Jo\u0161 od preklani<\/p>\n nisam video krovove znane.<\/p>\n Kao jorgovan, plavilom dani,<\/p>\n poprskali su ti\u0161ine sane.<\/p>\n Ni psina neka da se bar \u010dula,<\/p>\n zaista, na\u0161to ovde stra\u017eari –<\/p>\n u svakoga je koliba trula,<\/p>\n i u njoj pe\u0107i, raklje, nogari.<\/p>\n Vidim, kod Prona, na akovima,<\/p>\n pred ku\u0107om – vreva strahovita.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Divane o novim zakonima,<\/p>\n o ceni stoke, ra\u017ei i \u017eita.<\/p>\n – Poma\u017ee bog, bra\u0107o!<\/p>\n – O, na\u0161a diko!<\/p>\n – Zdravo, zdravo!<\/p>\n Uzmi tu krajnju…<\/p>\n Sedi! da \u010duje\u0161 i ti, sinko,<\/p>\n o na\u0161em selja\u010dkom \u017eivovanju.<\/p>\n U Petrogradu, ima l’ \u0161to novo?<\/p>\n Poznaje\u0161 valjda ministra kog?<\/p>\n Nije te seoski gazda skovo<\/p>\n onako tek, sveca ti tvog!<\/p>\n Ne grdimo te, de, ko bi mog'o.<\/p>\n Ti si – selja\u010dki, ti si, bre, na\u0161,<\/p>\n ne razme\u0107e\u0161 se ni slavom mnogo,<\/p>\n ti ne\u0107e\u0161 za pare – du\u0161u da da\u0161.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Uvi\u0111avnost tvoja s nama te zbrati,<\/p>\n izvuko si se iz na\u0161ih rupa…<\/p>\n Reci:<\/p>\n Da l’ \u0107e seljaku dati<\/p>\n gospodisku zemlju bez otkupa?<\/p>\n “Sad nije vreme<\/p>\n za tu rabotu!” –<\/p>\n vi\u010du nam i dr\u017ee pridike duge.<\/p>\n A za\u0161to smo onda na frontu<\/p>\n ubijali sebe i druge.<\/p>\n I svaki sa svojim zlovoljnim sme\u0161kom<\/p>\n gledao me je u o\u010di pse\u0107i,<\/p>\n i ja, zauzet mi\u0161lju te\u0161kom,<\/p>\n ni\u0161ta im nisam mogao re\u0107i.<\/p>\n Krckahu daske… i ja, Jesenjin,<\/p>\n pamtim –<\/p>\n nada mnom neko od nj i’<\/p>\n prozbori:<\/p>\n – Je-li,<\/p>\n ko je to Lenjin?<\/p>\n Rekoh im tiho:<\/p>\n To ste – vi.<\/p>\n 3<\/strong><\/p>\n Na sedeljkama je svak prepri\u010davo,<\/p>\n tu se ve\u0107alo uz \u0161apat \u010desti.<\/p>\n I ja sam od moje bake doznavo<\/p>\n u izobilju sve te vesti.<\/p>\n Jedanput kad se vratih iz lova,<\/p>\n legoh – na divan u mojoj sobi.<\/p>\n Oblak – provodnik vlage s ritova,<\/p>\n do kostiju me nekako probi.<\/p>\n Tresla me groznica, ko voda kladu,<\/p>\n \u010das vatra, jeza, od jutra rana.<\/p>\n I ja sam u tom kletom napadu<\/p>\n le\u017eao oko \u010detiri dana.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Moj mlinar, s uma si\u0111e, zacelo.<\/p>\n Ode,<\/p>\n doveze nekog, sustalo…<\/p>\n Vido sam samo belo odelo<\/p>\n i ne\u010dji nosi\u0107 pripr\u0107ast malo.<\/p>\n A posle, kad mi odlaknu tako,<\/p>\n i drhtavica kada mi presta,<\/p>\n uve\u010de, petog dana, nekako,<\/p>\n i moj nazeb, kao da nesta.<\/p>\n Ustadoh.<\/p>\n I \u010dim sam na pod stao<\/p>\n drhtavom nogoni, obli me znoj –<\/p>\n za\u010duh i glas, radostan kao:<\/p>\n – O!<\/p>\n Dobro ve\u010de, dragi moj!<\/p>\n Davno vas ne videh… Iju, srama!..<\/p>\n Sad od deteta – do\u0161o je dan,<\/p>\n ja sam postala otmena dama,<\/p>\n a vi – pesnik, \u010duven i znan.<\/p>\n ………<\/p>\n Sednimo.<\/p>\n Pro\u0111e l’ groznica?… Sjajno!…<\/p>\n Niste ko pre. Mladost – izmakla.<\/p>\n A ja sam i uzdahnula tajno<\/p>\n kad sam se rukom do vas dotakla.<\/p>\n Da…<\/p>\n Nikad ljudi – pro\u0161lost da vrate.<\/p>\n U ponor teku dani opojni.<\/p>\n Nekad sam volela \u010ditave sate<\/p>\n da sedim s vama kraj vrata dvojni’.<\/p>\n Zaj'dno sanjasmo o slavi mali…<\/p>\n Vi postigoste taj cilj uz rad,<\/p>\n da moja du\u0161a sve to batali<\/p>\n naterao je… oficir mlad…<\/p>\n ***<\/p>\n Slu\u0161ao sam je, u \u010dasu lednom,<\/p>\n i silom gledo viti stas dugi.<\/p>\n Zamalo ne rekoh:<\/p>\n U\u0107uti, jednom!<\/p>\n Na\u0111imo neki razgovor drugi.<\/p>\n Al’ ne znam za\u0161to, tek joj odvratim<\/p>\n u nevreme, zbunjeno, blago.<\/p>\n – Da… Da…<\/p>\n Se\u0107am se tek sad, pamtim.<\/p>\n Sedite, sedite.<\/p>\n Ba\u0161 mi je drago.<\/p>\n Pro\u010dita\u0107u vam poluglasno<\/p>\n o Rusiji<\/p>\n kafanskoj<\/p>\n stih istinski…<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Obra\u0111eno je te\u010dno i jasno,<\/p>\n motiv \u2014 ciganski, sevdalijski.<\/p>\n – Sergej!<\/p>\n Vi niste dobri… Bez \u0161ale,<\/p>\n krivo mi je,<\/p>\n i \u017ealim ja,<\/p>\n jer za va\u0161e pjane skandale<\/p>\n cela zemlja gotovo zna.<\/p>\n Recite:<\/p>\n Otkud u vas ta mana?<\/p>\n – Ne znam.<\/p>\n – Pa ko \u0107e onda to znati?<\/p>\n – Zacelo, u jesen, mokrih dana,<\/p>\n rodila me je moja mati.<\/p>\n – \u0160aljiv\u010dina ste…<\/p>\n – Ona pa nije…<\/p>\n – Volite l’ nekog?<\/p>\n – Ne, ne, Ano…<\/p>\n – E, pa onda je jo\u0161 \u010dudnije<\/p>\n \u0161to propadate tako rano:<\/p>\n Pred vama put se pru\u017ea \u017eivo…<\/p>\n Tu\u0161tila se daljine sen…<\/p>\n Ne znam, za\u0161to sam dodirivo<\/p>\n i rukavice i \u0161al njen.<\/p>\n …………………<\/p>\n Smejo se mesec, ko klovn, sred pru\u0107a.<\/p>\n Iako du\u0161a osta bez cveta,<\/p>\n \u010dudno bio sam pun nadahnu\u0107a,<\/p>\n kao da imam \u0161esnaest leta.<\/p>\n Rastanak u zoru bi nam uz setu,<\/p>\n sa zagonetnim okom, rukama…<\/p>\n Ima ne\u010dega lepog u letu,<\/p>\n a s letom ne\u010deg lepog u nama.<\/p>\n ***<\/p>\n Moj mlinar…<\/p>\n Eh, mlinar!… Nema vajde,<\/p>\n da izludim prosto bi hteo.<\/p>\n Udesio je opet gajde,<\/p>\n i ko po\u0161tar se razleteo.<\/p>\n I danas je s ceduljom bio,<\/p>\n ko da je zaljubljen neko, il’ on:<\/p>\n “Do\u0111ite,<\/p>\n Vi ste mi prijatelj mio. S pozdravom –<\/p>\n Va\u0161 Oglobljin Pron.”<\/p>\n Idem,<\/p>\n Krju\u0161a se pribli\u017euje.<\/p>\n Vidim pred ku\u0107om Pronov stas:<\/p>\n on pijan oca i majku psuje<\/p>\n sirotom svetu na sav glas.<\/p>\n – Ej, ti, fukaro!<\/p>\n Po\u010duj i znaj!<\/p>\n Svi k Snjeginoj…<\/p>\n Bup, \u0161to pre!<\/p>\n Imanje svoje ti nama daj<\/p>\n bez ikakve naknade, bre! –<\/p>\n I kad me opazi predupre\u0111en,<\/p>\n po\u010de da spu\u0161ta svoj lave\u017e pse\u0107i,<\/p>\n i re\u010de, iskreno uvre\u0111en:<\/p>\n – Jo\u0161 bi seljake trebalo pe\u0107i.<\/p>\n – \u0160ta \u0107u ti, Pro\u0161a? \u2014 otpo\u010deh meko.<\/p>\n – Ni da oremo, ni da sporimo.<\/p>\n Odmah \u0107u na\u0107i i konj\u010de neko<\/p>\n pa zaj'dno… k Snjeginoj…<\/p>\n da zamolimo…<\/p>\n I spremi\u0161e nam drkelu neku.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Ko\u017ea i kosti – usta – izdi\u0161u –<\/p>\n takve uz pride daju \u010doveku<\/p>\n da ih se samo kurtali\u0161u.<\/p>\n Kaskali smo u \u010dase duge,<\/p>\n put nas zasmevo, zadavo brige,<\/p>\n na uzbrdici, uz sve jaruge,<\/p>\n sami smo, bogme, vukli taljige.<\/p>\n Stigosmo.<\/p>\n Ku\u0107a na sprat – divota,<\/p>\n dodu\u0161e malo nagnuta spreda.<\/p>\n Dopirao je s pletena plota<\/p>\n uzbudljiv miris jasmina bleda.<\/p>\n Si\u0111osmo.<\/p>\n Do\u0111osmo ve\u0107 pred terasu<\/p>\n i, tresu\u0107 pra\u0161inu s ramena siva,<\/p>\n o ne\u010dijem poslednjem \u010dasu<\/p>\n \u010dujemo odozgo pri\u010danja \u017eiva:<\/p>\n – Plakala – ne plakala – i\u010d ne poma\u017ee…<\/p>\n On je sad le\u0161… Eh, moj pti\u0107u!…<\/p>\n Neko u vrata lupa! \u0160ta l’ tra\u017ee?…<\/p>\n Napuderi\u0161i se…<\/p>\n Otvori\u0107u…<\/p>\n Debela tu\u017ena dama di\u017ee<\/p>\n te\u0161ku polugu \u0161to vrata pre\u010di,<\/p>\n I moj ti Pron odjednom sti\u017ee<\/p>\n pa tras o zemlji, bez jedne re\u010di.<\/p>\n – Da nam da\u0161!…<\/p>\n ponovi tiho bez glume. –<\/p>\n Htela bi da ti ljubimo noge!<\/p>\n Ispade ko da i\u010d ne razume,<\/p>\n bajagi brige je spopale mnoge.<\/p>\n Zatim kad do\u0111e red na me, danu,<\/p>\n i procedi<\/p>\n uz pogled \u017ee\u0161\u0107i:<\/p>\n – A vi, zacelo, tra\u017eite Anu?<\/p>\n Pri\u010dekajte…<\/p>\n Odmah \u0107u re\u0107i…<\/p>\n Sad jasno vidim te dane kako<\/p>\n u sudbonosnom tekli su redu.<\/p>\n Al’ meni nimalo ne be\u0161e lako<\/p>\n da vidim njeno lice i bedu.<\/p>\n Ja sam shvatio –<\/p>\n jadi se zbili,<\/p>\n htedoh pomo\u0107i u muku strogom.<\/p>\n – Borja je mrtav… Borju ubili…<\/p>\n Ostavite me!<\/p>\n Idite zbogom!<\/p>\n Kukavica ste i bednik, nego!<\/p>\n On – umro …<\/p>\n A ti – izvu\u010de se …<\/p>\n Ne, to je bilo preko jego.<\/p>\n Svak nije ro\u0111en da podnese.<\/p>\n Ko o\u0161amaren, uz takvu bruku,<\/p>\n odvratih Pronu, dok hvata gr\u010d me:<\/p>\n – Imaju danas veliku muku…<\/p>\n Hajdemo, Prone, do neke kr\u010dme…<\/p>\n 4<\/strong><\/p>\n Provedoh celo leto u lovu.<\/p>\n Ime i lik joj izbrisa bruka.<\/p>\n Uvredu moju<\/p>\n staru i novu<\/p>\n oplaka u ritu tu\u017eilja-\u0161ljuka.<\/p>\n O, zemljo na\u0161a sirota, slatka,<\/p>\n u doba cveta, soka i mo\u0107i,<\/p>\n i leta su ti nekako kratka,<\/p>\n ko tople majske proletnje no\u0107i.<\/p>\n Zora hladnija, crvenija biva.<\/p>\n Oblak se spu\u0161ta nekako nisko.<\/p>\n U okolnom lugu \u010duje se \u017eiva<\/p>\n pesma senica – pevanje blisko.<\/p>\n Moj mlinar od smeha prosto penu\u0161a,<\/p>\n neka ga radost golica, kolje.<\/p>\n – Na ze\u010deve \u0107emo sada, Sergu\u0161a,<\/p>\n pa da pucamo do mile volje!<\/p>\n Rad sam i lovu<\/p>\n kada se nema<\/p>\n \u010dim da rastera \u010dame ton.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Ve\u010deras nekako, dok sve drema,<\/p>\n k meni, ko mesec, upade Pron.<\/p>\n – Nek je sa sre\u0107om,<\/p>\n dru\u017ee po lovu!<\/p>\n Do\u0161o je davno \u010dekani \u010das!<\/p>\n \u010cestitam ti i vladu novu!<\/p>\n Sve \u0107emo sad – bup i tras!<\/p>\n Bez otkupa i bez nameti<\/p>\n bi\u0107emo zemlje gospodar slavni.<\/p>\n U Rusiji su sad Saveti<\/p>\n i Lenjin je – komesar glavni.<\/p>\n Dru\u017ee!<\/p>\n Divota, sve se okre\u0107e!<\/p>\n Po\u010detak dobar ba\u0161 je to bio.<\/p>\n Zamalo nisam umro od sre\u0107e.<\/p>\n Moj brat se u ga\u0107e umokrio.<\/p>\n Eh, babu li ti uz tarabu!<\/p>\n Pogledaj, golube, veselije!<\/p>\n Ja \u0107u komunu kroz kasabu<\/p>\n prvi da krenem, \u0161to skorije.<\/p>\n Pron je Labu\u010du, brata imao,<\/p>\n ko peti to\u010dak, seljak o\u010dajni:<\/p>\n pred te\u0161ko\u0107ama uvek je znao<\/p>\n da se pohvali, kukavac krajni.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Vidli ste takve junake vajne.<\/p>\n Na brbljanje ih sudba osudi.<\/p>\n Njemu su i dve bele kolajne<\/p>\n iz rata japanskog krasile grudi.<\/p>\n Muklo i glasa nekako pjana,<\/p>\n na pragu kr\u010dme nado bi dreknu:<\/p>\n – Slavnom junaku sa Laojana<\/p>\n pozajmite paricu neku …<\/p>\n A posle, mrtav pjan bi uz buru,<\/p>\n i uzbudljivo, u ognju pravom,<\/p>\n o predatome Portarturu<\/p>\n slinio susedu svom nad glavom.<\/p>\n – Prijane! Pe\u0107a! –<\/p>\n uz tugu kletu<\/p>\n drao se –<\/p>\n Te\u0161ko mi… Ko pijan!… Ja?<\/p>\n Hrabrost moju na ovom svetu<\/p>\n samo Laojan jedini zna.<\/p>\n Takvi se vide, i u sve pletu.<\/p>\n Bez \u017euljeva im \u017eivot je bio.<\/p>\n I eto, on je ba\u0161 u Sovjetu,<\/p>\n a medalje je u sanduk skrio.<\/p>\n Al’ ipak ista va\u017ena dr\u017eanja,<\/p>\n ko neki sedi veteran,<\/p>\n pominjao je kraj \u010dokanja<\/p>\n \u010desto Ner\u010dinsk i Turuhan:<\/p>\n – Da, be\u0161e muka!<\/p>\n Al’ mi – sve dalje!<\/p>\n Strah nas ipak ne moga da spre\u010di,…<\/p>\n …………<\/p>\n I medalje, medalje, medalje<\/p>\n u svakoj su zvonile mu re\u010di.<\/p>\n On je Prona jeo, kao crvi,<\/p>\n Pron mu majku psovo, ni\u0161ta manje.<\/p>\n Pa ipak je on oti\u0161ao prvi<\/p>\n da Snjeginim popi\u0161e imanje.<\/p>\n Otmicu brzina prati zjelo:<\/p>\n – Daj! Posle sud, pa kako mu drago!<\/p>\n Ceo majur dogna\u0161e u selo,<\/p>\n gazdarice \u010dak, i njino blago.<\/p>\n A mlinar …<\/p>\n Moj stari vodeni\u010dar!<\/p>\n Gazdarice uze k sebi, kud bi:<\/p>\n Natero me prosto, dokoli\u010dar,<\/p>\n da po tu\u0111oj i ja brljam sudbi.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Opet pro\u0161lost dohrlila pusta …<\/p>\n Tad sam svu no\u0107 gledao sustalo<\/p>\n njena divna, uzbudljiva usta,<\/p>\n i od briga – iskrivljena malo.<\/p>\n Pamtim – tiho ona se je klela:<\/p>\n – Oprostite… Ne imadoh prava…<\/p>\n Ja sam mu\u017ea bezumno volela.<\/p>\n \u010cim se setim… zaboli me glava…<\/p>\n Uvredih vas –<\/p>\n uvreda slu\u010dajna…<\/p>\n Naglim sudom smatram gre\u0161ku ovu…<\/p>\n Tu je bila i \u017ealosna tajna,<\/p>\n koju stra\u0161\u0107u prestupni\u010dkom zovu.<\/p>\n Do jeseni,<\/p>\n da, sa mnom bi bili,<\/p>\n i znala bi’ ja za sre\u0107u na\u0161u…<\/p>\n Posle bi me prosto ostavili,<\/p>\n kao neku ispijenu fla\u0161u.<\/p>\n I susrete… i ljubavnu hajku…<\/p>\n Morala sam sve da zanemarim…<\/p>\n Nisam htela da uvredim majku<\/p>\n s njenim strogim pogledima starim.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Al’ ja tada okretoh na drugo,<\/p>\n gledaju\u0107 je okom ustreptalo.<\/p>\n Uko\u010deno njeno telo dugo<\/p>\n unazad se malo zaljuljalo.<\/p>\n – Je l'te, Ana,<\/p>\n da li vam je \u017ealno,<\/p>\n \u0161to se ku\u0107a va\u0161a razorila?<\/p>\n Al’ nekako \u010dudno i pe\u010dalno<\/p>\n svoj je pogled ona oborila.<\/p>\n ………….<\/p>\n Gle…<\/p>\n Ve\u0107 svi\u0107e? belina je ve\u0107a!<\/p>\n Sjaj, ko \u017ear je na snegu, i glogu…<\/p>\n Mene sve to na ne\u0161to podse\u0107a…<\/p>\n Ali na\u0161ta?…<\/p>\n Pojmiti ne mogu…<\/p>\n Ah!… Da…<\/p>\n To je u detinjstvu bilo …<\/p>\n Druga zora… Ne jesenja, kleta…<\/p>\n Sedeli smo uz vratnica krilo…<\/p>\n Imali smo po \u0161esnaest leta…<\/p>\n Zatim, kad me ne\u017eno, delikatno,<\/p>\n pogledala, dok joj ruke streme,<\/p>\n re\u010de tobo\u017e nekako nehatno:<\/p>\n – E, pa dobro…<\/p>\n Hajd'mo, ve\u0107 je vreme…<\/p>\n ……………..<\/p>\n A uve\u010de – odvede ih staza.<\/p>\n Kuda?<\/p>\n Ne znam kuda – o, da bruke!<\/p>\n Kroz ravnicu punu putokaza,<\/p>\n put \u0107e\u0161 na\u0107i bez ikakve muke.<\/p>\n Doga\u0111aje tadanje ne pamtiim,<\/p>\n nit Pron kako zavr\u0161i poslove.<\/p>\n Brzo se tad u Petrograd vratim<\/p>\n da razbijem i tugu i snove.<\/p>\n 5<\/strong><\/p>\n O, surovi, grozni dani ovi!<\/p>\n Ko \u0107e sve to i da opisuje!<\/p>\n Zar ne \u010du\u0161e i dvorski svodovi<\/p>\n kako vojnik gnusno majku psuje?<\/p>\n Eh, smelosti!<\/p>\n Cvet – u daljnjem viru!<\/p>\n Zar se zalud geja\u010dki gad ote,<\/p>\n da dvori\u0161tem grmi na klaviru<\/p>\n svim kravama tambovske fokstrote.<\/p>\n Za zob, krompir, i za hranu mnogu,<\/p>\n uzimo je seljak gramofon, –<\/p>\n balave\u0107 cigare kozju nogu,<\/p>\n slu\u0161ao je tango tamo on.<\/p>\n Gr\u010de\u0107 novac zara\u0111eni stari,<\/p>\n psuju\u0107 porez, sve \u0161to se name\u0107e,<\/p>\n do ludila on misli o stvari<\/p>\n koja izme\u0111u nogu se okre\u0107e.<\/p>\n A vreme je –<\/p>\n bujno odmicalo…<\/p>\n Bez sre\u0107e je bivo te\u017eak gnevni.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n U fla\u0161ama ne istrule malo<\/p>\n “Kerenki” i para svakodnevni.<\/p>\n Gegula! Hranilac! Na\u0161e lane!<\/p>\n Zemlje, stoke, gazda ponositi,<\/p>\n za dve “katarinke” izgu\u017evane<\/p>\n i da ga premlati\u0161 dao bi ti.<\/p>\n Dosta!<\/p>\n Na\u0161to smeh, re\u010di, i zvona!<\/p>\n Al’ ni plakat opet du\u017eni nismo!<\/p>\n Danas mi je o sudbini Prona<\/p>\n vodeni\u010dar uputio pismo:<\/p>\n “Serguha moj! O, o\u010di jedine!<\/p>\n Zdravo, du\u0161o, i sad ko i prije!<\/p>\n Ve\u0107 \u0161esta \u0107e godina da mine<\/p>\n a Krju\u0161a te opet vidla nije.<\/p>\n Obraduj me!<\/p>\n De, tako ti boga!<\/p>\n Dopadni nam, \u010dim prole\u0107e pro\u0111e!<\/p>\n Ovde ima premnogo novoga,<\/p>\n al’ u pismu – nezgodno mu do\u0111e!<\/p>\n Narod je sad miran, a i ceste,<\/p>\n sti\u0161ala se bura, nigde zvona.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Javljam ti da godine dvaeste<\/p>\n strelja\u0161e i Oglobljina Prona.<\/p>\n “Zemljo…<\/p>\n Je\u010de tvoja \u010duda glupa.<\/p>\n Verovao il’ ne – um da stane –<\/p>\n Kad Denjikin stade da nastupa,<\/p>\n jedanput na Krju\u0161ane napane.<\/p>\n Tad i po\u010de \u0161ala, kome\u0161anje,<\/p>\n ali takvo, da umre\u0161 od jeze.<\/p>\n Uz psovanje, \u0161krgut i smejanje<\/p>\n po\u010de sablja koza\u010dka da veze.<\/p>\n Eto, tad su i \u017eacnuli Prona,<\/p>\n Labu\u0107a se u slamu uvuko<\/p>\n i izi\u0111e<\/p>\n \u010dim ode kolona,<\/p>\n \u010dim se odred koza\u010dki povuko.<\/p>\n Sada pijan i u beloj peni,<\/p>\n neumorno pri\u010da, glade\u0107 bradu:<\/p>\n – Trebalo bi i orden crveni<\/p>\n za tu moju hrabrost da mi dadu!…<\/p>\n Oblaci su sasvim pro\u0161li crni…<\/p>\n Mada ne \u017eivimo – ko u loju,<\/p>\n ipak do\u0111i, golube, navrni,<\/p>\n da olak\u0161a\u0161 ti sudbinu moju …”<\/p>\n \u00a0<\/p>\n ***<\/p>\n Opet na putu –<\/p>\n kroz dalji tmure.<\/p>\n Julsku no\u0107 je sumrak dotako.<\/p>\n \u0160kripe promuklo \u010deze i jure,<\/p>\n kao nekada – isto onako.<\/p>\n Prili\u010dno dobar put, ja pratim<\/p>\n tiho tutnjanje, uz miris jela.<\/p>\n Mesec je svojim prahom zlatnim<\/p>\n prosto zasuo daljine sela.<\/p>\n Promi\u010du crkve, vir zasvetluca,<\/p>\n krajevi sela i plot poneki.<\/p>\n I srce opet, ko nekad kuca,<\/p>\n ko \u0161to je kucalo dana daleki’.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Opet na mlinu…<\/p>\n Jelova \u0161uma<\/p>\n zasuta svicima usred tmine.<\/p>\n Moj mlinar, ko nekad, da si\u0111e s uma,<\/p>\n ne mo\u017ee stari ni da zine.<\/p>\n – Mili moj! Serguha! Da nije varka?<\/p>\n Ozebe, bogme? Ti si se smrzo?<\/p>\n Da spremi samovar i pirog, starka,<\/p>\n pa da ih stavi na astal brzo?<\/p>\n Sergunj! Moj zlatni! O\u010di jedine!<\/p>\n ………….<\/p>\n Ostario si ve\u0107 i sam…<\/p>\n Imam za tebe jedan dar, sine,<\/p>\n i evo, odmah \u0107u da ti dam.<\/p>\n – Kakav dar?<\/p>\n – Ne…<\/p>\n Pismo je do\u0161lo.<\/p>\n Ne \u017euri, sokole, pri\u010dekaj!… Da!<\/p>\n Dva meseca je gotovo pro\u0161lo<\/p>\n kako ga s po\u0161te donesoh ja.<\/p>\n Otvaram… \u010ditam… Dabome, zna se!<\/p>\n Ko mo\u017ee drugi! Rukopis kriv…<\/p>\n I nemarno on vijuga se…<\/p>\n I \u017eig londonski nekako siv…<\/p>\n \u00a0<\/p>\n “\u017divi ste? Ba\u0161 sam od srca rada…<\/p>\n \u017diva sam, ko vi, al’ du\u0161a je\u010di.<\/p>\n Tako se \u010desto ja se\u0107am sada<\/p>\n ba\u0161te, vratnica i va\u0161ih re\u010di.<\/p>\n Ja sam od vas… vrlo daleko…<\/p>\n Rusiju sada april oble\u0107e.<\/p>\n I plavi\u010dasta koprena meko<\/p>\n pokriva breze, jele i cve\u0107e.<\/p>\n I sad, dok ja u svakom slovu,<\/p>\n izlivam svoju tugu i muke,<\/p>\n Vi i mlinar ste, mo\u017eda, u lovu,<\/p>\n vrebate tetrebe il’ neke \u0161ljuke.<\/p>\n Do pristani\u0161ta \u010desto odlazim<\/p>\n i, uz radost il’ strah pakleni,<\/p>\n me\u0111 parobrodima katkad opazim,<\/p>\n i gledam sovjetski barjak crveni.<\/p>\n Tamo su \u010dvrsto sad gnezdo svili.<\/p>\n Moj put je jasan, put moj znani…<\/p>\n Ali vi ste mi ko nekad mili,<\/p>\n ko otad\u017ebina, i majski dani…”<\/p>\n …………….<\/p>\n Pismo, ko pismo.<\/p>\n Zalud, neimarski.<\/p>\n Nikad ne bih piso ja pisma ta.<\/p>\n Ko nekad ogrnut u pla\u0161t ov\u010darski,<\/p>\n k staji za seno kora\u010dam ja.<\/p>\n Idem kroz bujnu ba\u0161tu \u0161iroku,<\/p>\n pada na lice jorgovan bled.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n Tako je draga mom vrelom oku<\/p>\n pognuta ograda, sav dugi red…<\/p>\n Nekad sam kraj tih vratnica dvojni’<\/p>\n imao \u0161esnaest godina, pre …<\/p>\n I devojka je – drug nerazdvojni,<\/p>\n rekla mi tiho i ne\u017eno: “Ne!”<\/p>\n Daleki dragi dani nesveli!…<\/p>\n Nikad da mine ta slika i glas.<\/p>\n Tih godina smo mi svi voleli,<\/p>\n ali su, bogme,<\/p>\n volele i nas.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n\n\n \u00a0 \u00a0 \u00a0 Ana Snjegina \u00a0 1 – Selo je, dakle, na\u0161e – Radovo, ku\u0107a, otprilike, dvesta. Svakom, ko mu se pogledom radovo, prijatna su na\u0161a mesta. Bogati smo \u0161umom i vodom, imamo – pa\u0161njaka, njiva. Svu okolinu, pod svodom, topola sama pokriva. \u00a0 Od va\u017enosti nam – niko nije\u2026 Pro\u010ditajte vi\u0161e…<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5,17],"tags":[],"class_list":["post-7051","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-magazin","category-umjetnost"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=7051"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7051\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":87221,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7051\/revisions\/87221"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=7051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=7051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=7051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"