Danas je nedelja 31. maj \/ svibanj 2026.<\/p>\n
Pretpostavljamo , ako se dobro izrazimo i pravilno obrnemo konopce u ruci i za\u010dvorimo ih , kao Inke , mo\u017eemo sasvim slobodno kasti da je prohujalo 150 ovogodi\u0161njih dunjalu\u010dkih dana.<\/p>\n
Kad te iste \u010dvorove odve\u017eemo , ponovo dobijemo ravne konopce za steranje ve\u0161a ili ljudskih gluposti To\u00a0 nimalo ne poma\u017ee kako da doku\u010dimo koliko dana ima do kraja ovog ljeta.<\/p>\n
Ipak , ako je jednom data pamet ona ne lapi dok ti je Nebo ne oduzme i mi skontali \u0161tos kako na jednostavan na\u010din izra\u010dunati ovaj preostali dio dana.<\/p>\n
Od ukupnog broja godi\u0161njih dana, a ka\u017eu da ih je ove godine samo 365 , oduzmemo \u010dvornato izra\u010dunate prohujale dane , i to je to.<\/p>\n
Nije da nismo pametni, ali jazuk se hvaliti , mogli bi nas po\u010det kopirati i gdje bi nam onda kraj bio?<\/p>\n
Ne znamo, a vjerovatno ni vi. Zapravo samo sudba mo\u017ee sa sigurno\u0161\u0107u zakantat i zapisat \u0161ta \u0107e biti. Nadmao se da \u0107e kao i uvijek biti milostiva.<\/p>\n
Da ne bi bilo zabune , sa o\u010devidnim retardiranim po\u0161tovanjem prema dunjaluku \u00a0, ipak osje\u0107amo du\u017enost da vam saop\u0161timo da vam\u00a0 se\u00a0 \u00a0do kraja takarli 2023. godine\u00a0 restovalo \u00a0okruglo 215 dana.<\/p>\n
\u0160to ti je na priliku posebna ova\u00a0 vi\u0161a matematika.Ne mo'\u0161 joj pera odbiti. Ba\u0161 kao ni anamo onoj.<\/p>\n
Ono kojoj, ne\u0107emo danaske \u0161iriti tra\u010d i opijenost imamo pametnijeg posla.<\/p>\n
\u0160to bi poete reklo:<\/p>\n
-Ko o \u010demu, dunjaluk uvijek sprema razglebati o njoj.<\/p>\n
U prevodu:<\/p>\n
-Vi\u0161e konkretitacije , a manje razglabanja. da ne bi bili glabanja.<\/p>\n
Daklen, vrlo pametno i svrshisodno natezanje na djelu.<\/p>\n
A na dana\u0161nji dan ;<\/p>\n
1594.- Umro je italijanski slikar \u0110akopo zvani Tintoreto , jedan od najve\u0107ih majstora 16. veka, \u010duven po ve\u0161tini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom (“Tajna ve\u010dera”, “Poslednji sud”) .<\/p>\n
Pravo prezime mu je bilo Robusti , ali su ga savremenici zapamtili kao \u2013 \u201e malog od boje\u201c\u00a0 odnosno Tintoreto , sina boja\u0111ije vune. U ateljeu je\u00a0 \u00a0dr\u017eao podsjetni\u010dki zapis “Mikelan\u0111elov dizajn, Ticijanov kolorit”. Ikao je bio poznat po brzom maniru slikanja.nije s epribli\u017eio slavi iola.<\/p>\n
1740.- Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm Prvi. Diplomatskim i ratnim poduhvatima zna\u010dajno je pro\u0161irio i oja\u010dao zemlju.<\/p>\n
Interesantana stvar ,\u00a0 nasledio ga je sin Fridrih Veliki, pozntiji kao\u00a0 Drugi. Valjd aje to po rodoslovu, odnosno po ro\u0111enju.I sasvim je u redu . jer ne bi biolo\u0161ki, biblijski i kurturolo\u0161ki u redu da sin bude , Prvi a babo Drugi.<\/p>\n
1793.- Hap\u0161enjem \u017eirondinaca u Francuskoj je po\u010dela vladavina jakobinskog terora.<\/p>\n
Evidenrni dokaz da vlast kvari i\u00a0 mijenja ljude i \u010dini ih neljudima.<\/p>\n
1809.-Na brdu \u010cegar kod Ni\u0161a u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sin\u0111eli\u0107. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvr\u0111enje, on je zapalio skladi\u0161te municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci su glave srpskih ustanika ugradili u \u0106ele-kulu.<\/p>\n
Hroni\u010dar zaboravio zapisati da su u toj bitki Turci pobijedili Srbe, \u0161to sasvim dovoljno otvara mogu\u0107nost da SANU proglasi bitku na \u010cegaru pobjedni\u010dkom i da zapo\u010dnu novi niz ratova za zaistrebljenje \u00a0\u201eturska\u201c i poturica.<\/p>\n
1809.-Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao je vi\u0161e od 100 simfonija, vi\u0161e guda\u010dkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala je himna Austrije (“Simfonija rastanka”, “Oksfordska simfonija”, oratoriji “Stvaranje sveta”, “Godi\u0161nja doba”).<\/p>\n
Muzikolozi tvrde da je volio \u010dopiti iz\u00a0 ba\u0161tina pu\u010dke muzike susjednih dr\u017eabva, ne\u0161to nalik Goranu Bregovi\u0107u ili Dini Merlinu.<\/p>\n
Ipak\u00a0 108 simfonija, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violon\u010delo, mno\u0161tvo komornih skladbi za razli\u010dite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate \u00a0\u00a0\u010dine jedan od najbogatijih opusa u povijesti skladateljstva uop\u0107e.<\/p>\n
1819.- Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najzna\u010dajniji pesnika ameri\u010dke knji\u017eevnosti, \u010dija je zbirka pesama “Vlati trave” imala presudan uticaj na moderno pesni\u0161tvo. Neshva\u0107en od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio je od engleskih “prerafaelista” i pokreta za “slobodan stih” (vers libre) u francuskoj poeziji.<\/p>\n
Totalno sumnjiv tip. Ne smijemo se druga\u010dije izraziti , jer bi nas odmah \u017eigosali kao mrzitelje pedera.<\/p>\n
1859.-Po\u010deo je da radi veliki sat (Big Ben) na kuli britanskog parlamenta u Londonu.<\/p>\n
Za nevjerovati i danas radi na isti na\u010din, bez ikakvih zaostataka u vremenu.<\/p>\n
1902.- Mirom u Verenigingu zavr\u0161en je britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.<\/p>\n
Time je otvoren put rasizmu , apartejdu i genocidu\u00a0 u Ju\u017enoj Africi.<\/p>\n
1910.-Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana je Ju\u017enoafri\u010dka unija sa statusom britanskog dominiona.<\/p>\n
Time je i zvani\u010dno potvr\u0111ena i ozvani\u010dena\u00a0 podvu\u010dena konstatacija iz prethodnog poglavlja.<\/p>\n
1924.- Kina je priznala SSSR.<\/p>\n
1930.- Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac, re\u017eiser i producent Klint Istvud. Karijeru je po\u010deo ulogama u italijanskim “\u0161pageti-vesternima” Ser\u0111a Leonea (Sergio), da bi potom postao zvezda Holivuda i uspe\u0161an re\u017eiser (“Za \u0161aku dolara”, “Prljavi Hari”).<\/p>\n
1931.- U Bahreinu je prona\u0111ena nafta – prvo nalazi\u0161te petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.<\/p>\n
Onda je krenulo i definitivno porobljavanje , genocid\u00a0 , saka\u0107enje i ubijanje Levanta, koje nikad ne prestaje.<\/p>\n
1938.- Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film “Povratak Skarlet Pimpernel” koji je prikazala ameri\u010dka televizijska ku\u0107a NBC.<\/p>\n
1939.-Danska je s Nema\u010dkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nema\u010dke trupe okupirale su Dansku.<\/p>\n
1961.- Ju\u017ena Afrika je proglasila republiku s predsednikom \u010carlsom Robertsom Svartom na \u010delu i napustila Britanski komonvelt.<\/p>\n
1962.-U Izraelu je obe\u0161en nema\u010dki ratni zlo\u010dinac Adolf Ajhman, \u0161ef Gestapoa, nakon \u0161to je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n
Od 1948. Izrael sa Palestincima i arapima radi iste , po nekima i jo\u0161 stvari kao Ajhman i Nacisti u vrijeme holakusta. I normalno nikom ni\u0161ta.Nijedan cionista nije obje\u0161en ili strijeljan, jo\u0161 manje upu\u0107en u gasnu komoru , na elektri\u010dnz+u stolicu ili giljotiran.<\/p>\n
1970.-U zemljotresu ja\u010dine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je vi\u0161e od 70.000, a 600.000 ljudi ostalo je bez domova. Potpuno su razoreni gradovi Jungaj, Huares i \u010cimbote.<\/p>\n
1991.- U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okon\u010dan gra\u0111anski rat.<\/p>\n
1992.-U organizaciji Centra za antiratnu akciju odr\u017eane su u Beogradu demonstracije vi\u0161e desetina hiljada gra\u0111ana koji su no\u0161enjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje sau\u0107e\u0161\u0107e sa \u017ertvama rata u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Ba\u0161 demokratski labu\u0111i pjev.<\/p>\n
1006.- Bosanski Hrvat Dra\u017een Erdemovi\u0107 priznao je pred Me\u0111unarodnim sudom za ratne zlo\u010dine u Hagu da je u\u010destvovao u masovnim pogubljenjima Muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Ha\u0161kim tribunalom.<\/p>\n
Nemamo pojma za\u0161to se izbjegava rije\u010d genocid. Valjda su ljudi,politi\u010dati i novinari nepismeni ili neinteligentni i ne znaju zaviriti u rije\u010dnik i pogledati rije\u010d : GENOCID.<\/p>\n
1997.-Ukrajina i Rusija potpisale su sporazum o strate\u0161kom partnerstvu.<\/p>\n
U tom partnerstvu Ukrajina je izgubila mnogo teritorije.Tek toliko da se zna ko je stariji<\/p>\n
partner.<\/p>\n
2001.- Agent FBI, veteran Robert Hansen, optu\u017een za \u0161pijuna\u017eu, izjavio je da nije kriv. Ameri\u010dka vlada optu\u017eila je Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i odre\u0111enu koli\u010dinu dijamanata.<\/p>\n
2003.- U gradu Marfiju u severnoj Karolini uhap\u0161en je Erik Robert Rudolf osumnji\u010den za postavljanje bombi na klinici za abortuse, u no\u0107nom klubu za homoseksualce, kao i u Atlanti, tokom Olimpijade 1996. godine.<\/p>\n
Da je Erik \u017eivio u Lutovo doba bio bi spa\u0161en od progona, pod uslovom da se ne bi okretao.<\/p>\n
2003.-Sletanjem na aerodrom \u0160arl de Gol u Parizu, supersoni\u010dni avion “Konkord” francuske kompanije Er Frans obavio je svoj poslednji let. \u010cetiri takva aviona bi\u0107e izlo\u017eena u muzejima u Francuskoj, a peti na tom pariskom aerodromu.<\/p>\n
2005.- “Va\u0161ington poust” je potvrdio da je biv\u0161i zamenik direktora FBI Mark Ferlt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika SAD Ri\u010darda Niksona 1974. godine.<\/p>\n
2007.-Uhap\u0161en je ha\u0161ki optu\u017eenik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir i isporu\u010den Ha\u0161kom tribunalu, pred kojim je optu\u017een za zlo\u010dine nad Muslimanima u Srebrenici i \u017depi 1995. godine<\/p>\n
Optu\u017een je\u00a0 za GENOCID \u00a0gospodo kukavi\u010dki i zlonamjerni hroni\u010dari.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas je nedelja 31. maj \/ svibanj 2026. Pretpostavljamo , ako se dobro izrazimo i pravilno obrnemo konopce u ruci i za\u010dvorimo ih , kao Inke , mo\u017eemo sasvim slobodno kasti da je prohujalo 150 ovogodi\u0161njih dunjalu\u010dkih dana. Kad te iste \u010dvorove odve\u017eemo , ponovo dobijemo ravne konopce za steranje\u2026 Pro\u010ditajte vi\u0161e…<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[39],"tags":[],"class_list":["post-59003","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-na-danasnji-dan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/59003","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=59003"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/59003\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":119224,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/59003\/revisions\/119224"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=59003"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=59003"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnazemljabozijemilosti.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=59003"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}