Ja ne bih hteo da svet prati
povest i jad života mog;
Kako to voleh, i što patih –
nek’ sudi savest, ili Bog!…
Nek’ se pred njima duša prazni,
nek’ njima s molbom pruža ruke;
I nek’ me samo onaj kazni,
koji mi smisli sve te muke;
Prekor glupaka, prekor ljudi
nad snažnom dušom nema vlasti;
Nek’ morski talas samo gudi,
granitna stena neće pasti;
Njen vrh je s oblacima surim,
more i nebo su je stisli,
ona, sem gromu i sem buri,
ne kaže nikom svoje misli…