Epizoda – Oni jašu Mojsije harmoniku već bacio a da akorda nije pustio
Luca na sceni ,prvi put.
Vrijema kasnije , ranog jutra poslije noći skršene Frke .Ali i mnogo prije prije noći Rozaklija ,Anterija i nevinosti. Šenkrat plaha noć skršenih srdaca će netom doći.
Noć je odlepršala tužna i zamišljena. Pomišlja da se više ne vrati.Puno je bola na ovom dunjaluku. Svake večeri sve veća bol pristiže. Previše boli muči ovaj epohe koje se gase i rađaju .Ne može se to više podnijeti..
Sabah se preplašeno probija, hiljadu ezana šapuće da usnulu djecu ne probudi.
Sve šuti , niko ne spava samo se Deba pomalo glasa i drinca. Izmorila ga nabrajalica i Mojsijeva milja denari u džepu. On zaspo i pomalo zadovoljno bruji.Sanja da Mojsiju novu milju uzima, a sa Frkom centifolije broji i po njima se valja.
Jedino mu snove remeti ono crnilu na nebu što mu se približava.Misli nije to ništa; gdje će njega crnilo potkačiti.On je svoje prebolio.
Lenji mu se malo na rame prislonio glavu i kunja.Košmare ima, roštilji brizli se na njega okomili i nedaju mu mira.Malu guzu u ruke stišće ne može se odbraniti.Brizle mu u rojevima ulijeću u žvalje u guše ga. Nit se može probuditi,niti spavat , niti mrijeti.Belaj živi,a čini mu se da mu noge do Bentbaše smrde.Boji nazvaće ga smrdo ,pa se skupio ko jado na hipi klupi.
Mojsije bi da svira neki bolero.Zna da nije vakat. Prije pašu Bilećanka,Marš na Drini ili Konjuh planinom.Ali nije mario za te komunjarske „burleske“. Da se udara o doksat , sad vajde nema čime . Vas mu mozak kroz nos i sljepoočnice iscurio. Večeras je skonto da od večeras nema mozga.
Zlata i Lela Jela Jelena pojma nemaju šta se desilo.Mojsije ništa nije objasnio samo reče:
-Oblači krpice,ništa ne pitaj,taksi otkucava, a onaj Šok je ljut ,probudio ga, a on jako došo kući. Ne iz taksiranja nego iz švaleraja.
U Šaćirov taksi upali, po Kosu otišli i u bol vrišteće kraljice uletjeli.Vidjeli kako gitara leti u nebo, a Cigana nigdje nema. Čak ni Ibre Piljka , prvosveštenika i putnika kroz vrijeme . Začudila ih ljuljačka, koja se sama ljulja i Frku Frakicu i Dobru Dobrog zaziva.
Koliko je tu očaja bilo nije se moglo ni rukama, ni velovima utihnuti, ni primiriti.Ništa se nije moglo učiniti ,nego plakati.
Ovdje neki veliki belaj ispo, kontaju pridošli ženski insani, oliti insanke. Mojsije modar i krvav ,ko da ga deset papkara i minimum čet'ri kopitara izgazalo.Vidi se Lenji košmare ima. Deba ko Deba,mjerilo van dometa , mirno i sabrano spava.
Herco nemoćno sliježe ramenima,mali mu smješak na licu.Dobro je, srce ga nije strefilo.
Hana Ana pogled sakriva i cmizdri.One je vabe, ali se pizdunka raspožđena i ojađena odmiče i tuguje. Pizdunka jednom , pizdunka uvijek. Žao njoj Frke , ali više sebe. Zna, izgubila je Dobrog. Možda ne ovog trena ili još koji dan . Previše je fin ,da ne bi oprostio. Sve će na svoja pleća natovariti i prtjati. Njena će se grižnja savjesti postaviti između njih . Neće ga moći u oči pogledati , a on ne voli one koji se ne gledaju u oči. I to će biti kraj.
Svi šute i usnulu djecu glede.
Blagoslovljena noć se svome smiraju bliži. Meleki se povukli sa obzorja , primili želje insana i sada idu vijećati, šta će sa kojom i šta im valja radit. Želje uticaja nikakvog nemaju, samo ponekad i mrven. Zavisi hoće li se neko jako moćan umješati. Ovdje se samo putanje nebeske pitaju. Ima ih nebrojeno mnogo i sve su jednako važne. Samo dvije se mogu ukrstiti. I tako redom, dvije , pa dvije. U igri par nepar neko dobija, neko gubi. Sve je harmonija i sve mora da se posloži. Neko bolje prođe,neko lošije.
Okupani zlaćanim dugama izlazećeg sunca ,ono dvoje nerazdvojni u snu, spokojno spiju. U boje blještave se utopili i poput ogledala, refleksije odsjaje svojih nevinih duša ka nebu šalju. Kao da anđelima put osvjetljavaju i sretan povratak na putanje žele.
Utom , troje milicijskih kola se u tišini zaustavljaju prad kapidžikom.Nije neki kapidžik i jeste. Ono kapidžik napravljen po propisu, nov i lijep,ali ga sa strana tarabe trošne nadovezuju, a to je uvijek bio znak propadanja.
Izlaze drotovi iz krajnjih kola.
Ne izlaze,izleću i vrata zadnja srednjih kola otvaraju i podanički se klanjaju i u crnu zemlju, zemlju crnicu gledaju.
Iz vrata se pomalja noga , a na njoj crne štikle dvanaest centimetara duge. Garant. Izlaze štikle , za njima mrežaste crne čarape,pa onda noge. Ali ne bilo kakve noge.
Izlaze noge,pa izlaze i izlaze nikako da izađu.
Deba se rasani, čuo više osjetio da je murija tu, i konta joj dobrih noga za doktorirati, al’ misao sakri u najtamnije kutke malog mozga. Veliki mu nikad nije trebo. Nije se ni u snu igrati sa milicijom. A-a.
Lenji se pita, kako tolike noge u tako malo auto mogu stati.Misao haman ko auto , a za one duge noge , umjesto daljih misli , labrnju do poda razvukao.
Mojsije odahnuo,sam sebi se obraća i sebe i hvali i kudi,šuti dobro si prošo frajeru.ba . Harmoniku si na vrijeme hekno.Sad bi je mor'o ić’ bacat,a jazuk.Zlata ništa ne bi pitala, već bi mu , onako namah,preko ruke,dvije tri vaspitne po krvavoj bletari natandarila.Za svaki slučaj Zlatu privije i grli,ruke joj obuzima.
Čim se noge pojaviše Herco glavu ustranu i u Lele Jele Jelene lice u grudi sakriva, boji se ako nastavi gledati , evo ti novi herc bum bada bum i nema popravnog,ode jadni Herco za anđelima savim očekivano i iznenada.
Noge nastaviše da izlaze,ne samo što su duge ,već su i čvrste i oble i tople i svilenkaste i mirom nekim haremskim odišu i mirišu.
Deba i Lenji pojačali teleskope,durbine našiljili i pooštrili,Mojsije i Herco se zarovili u druge i ne dišu.
Za nogama kojim kraja nema ,nigdje krpice osim crne mreže da se vidi, a đardin zanosni samo što se nije pojavio i bljesnuo. No , klavir prsti, vitki i dugi , kožnu suknjicu zatežu i poravnavaju,kao da znaju da vulgarnostima mjesta u ovoj priči ni’.
Noge izlaze, stidljivo i strpljivo na kaldrmu staju. Za nogama , šinjel kožni stupa, za njim jedre grudi. To nisu grudi ; to je Fidijine Afrodite mramorno poprsje, što se biserno biba i talasa , a zlatna ogrlica brilijantom se hvali. Zatim pramenivi kose, blještavi i svileni ko centifolija, ružičasto žuta, sa tačno sto lista , oprezno proviruju i plešu.
Noge su napokon prestale izlaziti ,uspravljaju se ,pa se uspravljaju i napokon se opet uspravljaju.Čvrste i podatne, vidi se jahačke i nestaju ispod šinjela, što do članaka sežu.Šinjel sve ljepote pokri , da bi na sunce novi sjaj zablistao.
Mili Bože koliko je tih ljepota darovano toj ženi?
Ovalno lice , boje nevinosti ljubičica, je nježno i blago. Lice ukrasi rese. Oči boje safir leda, pa usne kao pupoljak rubin rosne trešnje, taj nos tako skladan , pravilan i miran , ko suza na djetinjoj guzi ,tačno se u središte između školjki postavio.
U školjkama ,u resicama što trepere, dva dragulja veselo zrikaju.U jednoj resici,onoj lijevoj safir plavi smireno .U desnoj resicu rubin kravavi nestašno.
Ta nestvarnost , iz najčudesnijih muških fantazija ukradenih; se eto konziliju usnila i predstavila:
-Ja sam Luce ili Luca kako vam drago. Ja sam vam Wolfova sekretarica u SUP-u , ali neka vas to ništa ne buni. Malo sam jača u mnogim znanjima i atributima nego čitav SUP i sve nevolje meni pred noge i pod noge stižu. Neko prijavio , kao sa džamijskig ahtung megafona u sabah , vrištanje i potoke krvi i harmonike zvuk bacanje.
Zadovoljna Luce svojim novim glasom, nije kakav govor, drotovima njenim ko strani je i malo arhaičan, mrven ali dovoljno poetike ima da iskaže narodu misli.Poznat joj taj eglen ,ona se na Bistriku,ispod nadvožnjaka odozdo lijevo, odozgo desno , u Latinluku ponovo rodila. Svog maternjog , dalmatinskog se ko dijete ostavila se ostavila jer ga nije ni upamtila. Sve više se drotovskim služi , a i mahalština joj zadinjih dana poprilično gre.
Neće više; uskladit će škole, filozofiju završila, ali je život u sekretarice bacio. Ona izabrala. Nisu je u drotove htjeli primiti. Kažu kako će bolan filozof u drotove, i to još kakva i takva filozof.ica . Isto bi bilo ko kad bi pastir u klanac ovce međ’ svinje navodio .
Preko veza se kod Wolfa zaposlila , pa sad vedri i oblači. O svlačenju ,još uvijek ni jene , nije dotlen priča došla , A i niko je ne svlači , ono koliko čaršija zna. A čaršija nema šta ne zna. I još više od toga.
Ovo oblačenje nema veze sa krpicama stoko jedna ; reko bi Deba, reko bi Deba krkanima. Namah i objene, ali ne smije drotovima ni je'ne opepeljit. Imaju ga na piku.
Kod njega bio fazon : Kakvi hajvani taki insani il obrnuto , Nikad mu se u blentaru ne moš zvalit . Mi šutimo ; nismo Deba ali isto mislimo, da je bez krpice život na ovom dunjaluku ljepši i podnošljiviji. Nismunam Eva i Adam džabe rod. Ni oni nusu voljeli krpice . Do jendom. Tako vam je sve i životu . Do jednom . U beskrpenjaše prvenstveno ubrajamo samo nas ,naše druge i… Vala ne saznaste ove hefte , a vjerovatno ni poslije. Niste vi sveštena lica da vam se ispovjedamo. I još vam za odavanje vlastitih nevolja , bola i tajni plaćamo , pa da nas vlastima drukate . Nismo džabe mahalske sise sisali.
Popova, fratra i hodža se pučanstvo , poslije novog rođenja Juge , kutarisalo. Tito i partija tako naredili. A bome i sama srca i duša.Kako se neće kutarisatri dušmana ljepote i ljubavi.
Jeste da se hodže oduvijek , i još uvijek metiljaju i rovare, ne možeš se gamadi i nametnika istrijebiti. Ni staljinisti , ni maoisti , ni demokrati to nisu uspjeli, pa ih braća sveštena sredila, da se zbude: ko bi gori sad je doli, ko bi doli sad gori pristaje. Pederska posla.
Komšiluk na kapiđike izašao, iza nekih penđera zavjese se tresu .Milicija: tri auta , ej bajto moj, nikada se to ovdje desilo ni. Još neka filimska ljepot bedevija ih voda. Ne ide to i bezbeli se fertutma neka sprema. Il se za neki akcioni film teren priprema .
Luca ne gleda i samo nezainteresovano prozbori:
-Mičite minderpuze i gnjecavce sa kapidžika i penđera.Niko ne smije ništa vidjeti, čuti ni zucnuti. U raspored , šest plus lakat.
Rasporediše se drotovi u počasnu stažu, šest koraka jedan od drugoga , plus lakat. Unakrst okrenuti jedan ovako, drugi onako , treći ni tamo ni vamo,četvri vako i nikako i opet tako dalje.
Klima Luce glavom nisu oni krivi . Ne mogu skontat ni aršin ni lakat, ima ih toliko da boli glava. Stani ženo kako to govoriš, ko da ti se neko u blentaru uvuko pa rijeti kazuje.Žena se načisto zacrveni,ali dignu glavu,neće moći i prkosno bradu diže.
Pištaljke , čvrsto će ona će ona i oni iz sve snage u pištaljke pušu , oni ko silni graktavi gavrani urliču.Sve pobježe ,u kuće se vrnu,na prozore, deke, čaršafe neprozirne narod stavlja. U ormare, pod dušeke, pod krevete i zahodima se kriju. Bio je tada u narodu veliki strah od njihove narodne milicije.
Na parove razbrojs, rikta Luca; prvi drugi i tako do devet , deseti se ne javlja u Kosu se zableno. Ni briga ga što je on deseti,odnosno peti drugi. Šuti mulac i u djevojku bleno,Jadno dijete još nije prestalo suze liti, pogled i tijelo iza Lele Jelene sakriva , samom joj pospani pramenovi vire.
Luca je neumoljiva:
-A šta ti čekaš, konju jedan, što si zino ko peš?