Misterija čuvenih građevina: Piramide su izgradili vanzemaljci i Atlantiđani?

Rezultat slika za Misterije piramida izgradili je vanzemaljci

Egipatske piramide već milenijumima ponosno prkose zubu vremena, a ništa manje grandiozne i izdržljive nisu ni mlađe piramide sagrađene u Srednjoj Americi ili one iz drugih delova sveta. Zato i nije čudno što ove strukture dugo zbunjuju ljude, te smišljaju najneverovatnije teorije o njihovom nastanku.

Tako je u poslednjih vek i po nastalo pravo brdo neverovatnih teza – od toga da je piramide gradio Noje i da su Egipćani imali tehnologiju koja je omogućavala levitaciju kamenih blokova, do toga da su ih sagradili vanzemaljci ili pripadnici civilizacije Atlantide.

Što se istorije tiče, nije mnogo toga nejasno kad je o izgradnji piramida reč. Egipatske piramide nastale su uglavnom u vreme Starog i Srednjeg kraljevstva, između 27. i 17. veka stare ere, i bile su grobnice faraona.

Kako su naučnici više puta objasnili, gradile su ih desetine hiljada radnika, a za prebacivanje teških kamenih blokova korišćene su prilično napredne, ali ne i neverovatne tehnike.

Srednjeameričke piramide nastajale su u različitim periodima. Neke u vreme Maja, druge u doba Teotihuakana, treće u vreme Asteka. Zato su pojedine građevine stare oko 3.000 godina, a druge svega pet vekova. Za razliku od egipatskih, one nisu bile nekropole, već hramovi i skoro sve su na vrhu imale platformu s manjim hramom.

Uprkos brojnim izvorima o izgradnji, već dugo cvetaju najrazličitije teorije o nastanku piramida. Iako je pojedinih pogrešnih teorija bilo i u srednjem veku, kad su verovali da su piramide skladišta žita opisana u Bibliji, piramidologija kao pseudonauka rođena je 1859, kad je Džon Tejlor objavio knjigu “Velika piramida: Ko ju je sagradio i zašto”. On je zaključio da su graditelji piramida znali vrednost broja pi i da je to dokaz da je iza svega stajao bog. Zato je izašao s tezom da je spomenik napravio Noje.

“Onaj koji je sagradio barku bio je najkompetentniji da osmisli i sagradi Veliku piramidu”, tvrdio je Tejlor. Njegove teorije su naučnici odmah ismejali.

Američki kongresmen Ignacije Lojola Doneli 1882. godine objavio je knjigu “Atlantida: Prepotopski svet”, u kojoj je tvrdio da postojanje Atlantide nije samo priča, već istina.

“Stanovnici Atlantide prvi su stvorili civilizaciju pre velikog potopa. Taj moćni narod imao je kolonije po celom svetu, a piramide koje su sagradili u tim kolonijama su najvidljiviji primer njihovog uticaja”, napisao je on.

Iako su naučnici poput Keneta Federa objasnili da su egipatske i srednjoameričke piramide različite i po nameni i po stilu gradnje da nije moguće da ih je gradila ista civilizacija, teorija o Atlantiđanima je nastavila da cveta.

Ova teorija otvorila je vrata još smelijim tvrdnjama, da piramide nisu gradili pripadnici izgubljene civilizacije, već neko mnogo napredniji od njih – vanzemaljci.

“Da li je slučajno to što kad se visina Keopsove piramide pomnoži s milion dobijamo približno rastojanje između Zemlje i Sunca? Da li je slučajno što meridijan koji prolazi kroz piramidu deli kontinente i okeane na dva jednaka dela? Teško. S brojem ljudi koji je živeo u Egiptu bilo bi potrebno najmanje 600 godina da se od dva i po miliona kamenih blokova napravi Keopsova piramida. Ova piramida je dokaz tehnike koju ne možemo da razumemo jer ni danas nijedan arhitekta ne bi mogao da napravi njenu kopiju”, piše Erik von Daniken u knjizi “Kočije bogova” i dodaje da su piramide, ali i Stounhendž ili glave s Uskršnjih ostrva stvorili antički astronauti, posetioci s drugih planeta.

Teorije Džona Tejlora inspirisale su škotskog astronoma Čarlsa Pjazija Smita da proučava Keopsovu piramidu. On je zaključio da kad se premere otvori i prolazi, može se videti hronologija istorije Zemlje, i prošle i buduće. Tako je tvrdio da je našao prolaz koji predstavlja raspeće Isusa Hrista, pa je proračunao da će se Isus vratiti na zemlju i da će Apokalipsa početi između 1881. i 1911. godine. Naravno, kako se to nije dogodilo, Smitove teorije su ismejane i zaboravljene.

Iako tragovi velikih piramida u Evropi ne postoje, samoproklamovani bosanski istraživač Semir Osmanagić u oktobru 2005. izašao je s tvrdnjom da je brdo Visočica (213 m) kraj mesta Visoko u BiH zapravo drevna piramida, najstarija i najveća na svetu. On je Visočicu nazvao Piramida Sunca, a tvrdi da su ih sagradili Iliri pre oko 7.000 godina. Iako je Evropsko udruženje arheologa u decembru 2006. izdalo saopštenje da je “ova prevara surova obmana neobaveštene javnosti i da joj nema mesta u svetu nauke”, vlasti BiH su pomogle Osmanagiću u propagiranju teorije o bosanskim piramidama.

Posle pojave teze o piramidama iz BiH, i u Srbiji su se pojavile teorije o ovim građevinama. Pojedinci su tako Rtanj (1.565 m) proglasili drevnom piramidom. Koliko to deluje neverovatno najbolje govori podatak da je ta planina skoro duplo viša od Burdž Kalife, najviše građevine na svetu.

Džozef T. Raderford, vođa ranog pokreta Jehovinih svedoka, 1928. godine napisao je članak “Oltar u Egiptu”, u kojem je zabeležio: “Jedno je sigurno, piramidu u Gizi nije sagradio bog, niti je to učinjeno po njegovoj zapovesti. Razumnije je zaključiti da je ta piramida, kao i sve druge, ali i Sfinga, sagrađena po uputstvima Satane. On je stavio svoja znanja u kamen, te je to satanska biblija.”

(Izvor  Plus Svet)

****

Piramide su izgradili vanzemaljci i Atlantiđani?

Vanzemljaci , jes kako ne.

Putovati hiljadama godina i neukim Zemljanima praviti kamene i  glupave građevine bez smisla , samo da bi neuki rekli:

E baš su pametni ovi vanzemaljci. Hvala im đe čuli i ne čuli.

Atlantiđani?

Mere bit da bidne, ako se dokaže da su postojali.

Vjerovanje  Đozefa T. Raderforda je samo još jedan  u nizu bisera koji portkijepljuju d asu Jehovini samo paganska sekta,

osnovana radi brzuog sticanja bogatstva , na naivnim ljudima.

Ima svakakvih ljudi , pa i mišljenja.

Mi opet mislimo da su ljudi , nakad davno bili  mnogo kompleksniji i civilizovaniji bili  nego što su danas.

Imamo dokaza da je promjena polova izazvala  ogromne klimatske  promjene i prouzrokovala  nestanak mnogih civilizacija.

Danas je nedelja , ali… / Igrokaz na dan 26. Februar / Veljača

Danas je nedelja 26.Februar / Veljača 2023. godine . Omjer dana 57 / 308.

Dani  furaju. Nova samo što ne kuca. Za sada ima namjeru  i ako Bog da stići će  na vrijeme . Kao i obočno u ponoć, na isteku  24 00 oliti  početku 00.00. Zavisno od toga koliko ste popili i koliko ste optimisti.

Merete misliti danas je opet Nedelja.. I ne samo to. Svakih sedam dana se desi ta nedelja . Ne mere se je čovjek nikako kutarisati. Nama to baš i nema nekog smisla.

Mi bi voljeli da je svaki dan petak , ono radi rime sa metak. Ili barem da je surbota.

Što bi to bilo ljepota.Rahatluku nigdje kraja nema  ,nebitno je ko mezetluke  , a bome i šiltete sprema..

Al’ mora se i arbajtovati; ko ima posao.

Znamo ,država zahtjeva red i rad, po principima/ tabijatu neradničke vlastele. Njima, njihovom potomstvu i uvlakačima se svaki radni a neradnički dan debelo plaća.

Ali?

Ima to čuveno i famozno ALI.

Ali se zaplaćuje   vječnim pržunom.

Ali…

Nije pogan zaslužila  da kvarimo ovaj prelijepi dan, ovu Boguugodnu Nedelju.

A Vi?

Ruku od srca pod ruku drugom rukom od ljubavi i lagana šetnja ovim lijepim danima,

u susret dobrim ljudima ,ma gdje god se oni nalazili  .

Kad se vratite doma ne zaboravite da je nedelja , a ona pada na kraju nedelje

Vrlo logično.

Ali…

Možda se odlučite i vi zakucate nedeljom u sridu.

Nikad se ne zna!

Kad je srce pune ljepote i Božijih darova, sve sluti da će biti dobro.

Što bi poete rekle:

-Život je prelijep.

U prevodu:

Bog je Jedan i svojom ljubavlju nas uvijek miluje.

Baš je vruće

Baš je ,ovih dana bilo vruće. Vala , prevruće, za ovo doba godine.

Ali dani to ne šljive. Napriliku 55 dana   je o'šlo u privremenu penziju. Pametni su vam dani. Odrade 24 sata pa duškaju.

I tako svake godine. Osim one četvrte. Tada im se priključi onaj najpametniji dan. On lendohani četiri godine.

Tako bi trebali i ljudi. Kao dani. Dan raditi , godinu voljeti .

I tako dok ne im  dođe kaharli vakat.

Nekom milo, nekom stat pa plakat.

Jes , snilo se babi , što joj milo bilo.

Ali neka, kada dođe vakat pola insana će duškati zanavijek.

Pola će imati plaho dobar i uvijek gorući roštilj. Samo insanii zaboravljaju da tamo nema šta da se roštilja, osim…Pogađajte.

Dokraja godine ostalo još 310 dana, za svašta nešto.

Uživajte dok možete.

Večeras vas nećemo smarati. Lijep bijaše dan i ne želimo vam krasti vrijeme.

Pustićemo da vas sunce i toplina i dalje gnjave. Da se navikavate na merebitne gornje pržune.

Kratka crtica o Danteu – Dani i godine prolaze Ljubav vječna je

 

 

Šest sedmina , cirka ba plus minus 1 – 3 dana ove prelijepe  2o23. godine  su pred nama nama. Dobro je. Progurali smo jedan dio . Oni koji su pregurali.

Oni koji nisu , jednostavno im se posrećilo. Ili nije? Otišli su na bolje mjesto.  Ili na gore. Trećeg nema. Ono nesvrstano  – čistilište je izmislio vehti čovjekomrzac, rasista  i bogohulnik  Dante.

On nama neko čistilište. Bedak. Nije skonto da je boravak na zemlji čistilište. I on , sam sebi našo put do raja.

Jes, kako ne.

Ne reče li Isus( Matej 5.):

-27.Ne čini preljube.28.Ali ja vam kažem da je svaki koji ženu pogleda sa žudnjom, več učinio preljubu sa njom u srcu svom…

Beatrice Portinari je stvarna djevojka. Umire mlada , a Dante i kao oženjen sanja njene čari i ljepotu.

–  Beatrice ponekad simoblizira nedostižnu ljubav kojoj jedan pjesnik, pisac ili umjetnik teži.

Znamo mi i za izreku i  za tu ljubav. Iskusili smo je. Iskušavamo  svaki dan. Koga briga za Kalendare.

Neka ga hadumi mačku kače za rep.

Ali ipak , i nedostižna  – ona je čulna i osjetilna kao i svaka.

Po Isusu to je preljuba.

Kome više vjerovati:

Danteu ili Isusu.

A rasista Dante bi u raj?

Malo šjutra…neće on još dugo iz pržuna. Veliki grešnici zasluže kaznu i na ovom svijetu i na onom.

Za života je bio osuđen da luta i veći dio života bude odvojen od žene . Mogla se ona njemu u progonstvu pridružiti. Nije frajerka. Nije se htjela boriti sa sjenima mrtve Beatrice. Zapravo ljubavnicom , kako to Dante  poetski implicira.

A čednost potvoriti takvim optužbama je veliki grijeh.

Napustimo sada pržunara i osvrnimo se malo na nadolazeće dane poslije ove prve sedmine ove godine.

Nose nam novo rađanje , nježnost i ljepotu pročljeća . Nećemo ni osjetiti protok dana , a raskoš i topline ljeta nas umivati . Zatim eto je  , bojama i plodovima narskošnije doba , jesen sa zlaćanim  lišćem . Nećemo ga se ni nauživati , a ono samo što nije otpalo. Kad dignemo pogled sve ruja.

Taman se počnemo diviti bojama  o onozapada nas djevičanska bjelina , koja uznosi i miluje.

Priroda  popria nestvarne boje i šare  treperavih niti svih doba u kojima neprikosnoveno vlada najljepši nebeski cvijet :

Žena !

Kao i u svakom godišnjem dobu, nastupajući  dani će biti prepuni Božjom ljubavlju , milošću i dobrotom.

Treba to prigrliti. Nemojte se žalostiti i kukati. Bol ne nosi dobro mile moje.

Lako je to reći.

Jeste , ali tako treba da bude.

Postoji vrijeme ljubavi i patnje.

Radosti i samoće.

Sreće i boli.

Život ide dalje. Ne pita vas za vašu bol. Ako se zakopate u njemu  prestajete živjeti.

To nije Božija zamisao.

Ljubav vječna je, a dani i godine se vraćaju.

 

„  Čitaj  počinjući Imenom

svog Gospodara koji je sve stvorio. “

 

        

Oh, moj Gospodaru

Svaki Tvoj dan je stvoren za rađanje

Svaki Tvoj dan je savršen za življenje.

Svaki Tvoj dan je divan za umiranje.

Svaki  Tvoj dan je prelijep za pjevanje.

                                                                                  O Tebi Bože Jedini.

                                                                                  O  zemlji Tvoje Milosti.

                                                                                  O  Tvome gradu čednosti.

                                                                                  O  nama

                                                                                  O  ljubavi

                                                                                  O  oprostu

                                                                                 J  oš samo treba da život

dobije ta blagorodna bajka

 Oh , my Lord

 Oh , my Lord

 

****


												

Prolaze dani , nekome se jeza , jal’ Leza , jal’ Hutama sprema / Dnevni igrokaz

Danas je Srijeda   22. Februar / Veljača     i interesantno , čudo jedno , ma pravo proviđenje  , to  je istovremeno  i  43 – ći dan  202023. ljeta , računato po čoviječijem sinu , drvodelji Ješi Hanocriju . Sasvim izvjesno. I jedno i drugo.

Kad bi vam rekli da do kraja godine imate 312 dana ,ne bi nam vjerovali, garantovano.

Donekle ste u pravu  , ali nismo mi krivci ako neko od vas nema toliko dana do kraja godine.

Tako vam se potrefilo.

Samo , molimo vas, nemojte nikada željeti nekom drugom da mu nema toliko dana do isteka ove sunčane 2023. godine.

Mere vam se o glavu obiti.

Znate onu narodnu :

Ko kome krade sunce ,zemlju  ili vreće sa zlatom , strefiće ga nepamet kad tad.

I tada riknjava.

Dani prolaze   brzinom svjetlosti , a tada nekome se jeza , jal’ Leza , jal’ Hutama sprema.

I mi ćemo biti krivi što smo loše prijektovali da ova godina ima 366 dana.

A njima usfalilo dana , i života na ovom dunjaluku.

E na onom, to je već druga prića.

Neće im tamo biti,ni sunca ni mjeseca.

Ali plametećeg  ognja i te kako . Non stop .

I ne može se reći od 00-24 h. Već  zanavik.

Tamo nema  dragstora , već pržun.

Što bi rekle poete rekle:

-Svaka razrooka fukara ima tone oraha u džepu.

U prevodu:

-Ne berite zelene voćke i vreće sa narodskim blagom.

Od Nedelke do pržuna / Igrokaz na dan 21.Fabruar / Veljača

Datum je 21. a godina 2023. Mjesec je veljača ,a niti snijeg veje niti se mačke i kerovi vijaju. Nije dobro radio svoj posao ovaj mjesec.Ima samo nekoliko dana da se iskupi. Mere malo zakačiti ožujka,nema veze.

Dani se ipak veju u omjeru 52/313.

Danas je drugi den u hefti. Dakle dan dva prije nedeljne sride  , oliti sedmice. Oliti najavljuje skori početak vikenda Dana smo baš nešto  poliglotski nastrojeni.

Evo na priliku da je nedelja ili  domani po kojoj svaka  Nedelka dobija ime , bio bi neradni dan. Ako ima opanke, italijani  je zovu Domenika Mokasini. Vrlo poetično.

I Nedelke nisu onakve kako im ime kaže.One vole da se dijele. Ma ne da se kloniraju , mada im se ni ta ideja nije činila lošom.Ali odustale. I ovako jednoj jedinoj Nedelki teško naći pravog za djeljenje.

Ma nije humanitarne ili socijalne pomoći.Baš ste dosadni.Jest da su Nedelke vrlo humanitarne i socijalne , i upravo u tom grmu leži  djelidba.

Ma ne govori se , boni o obrazovanju, profesiji ili dobrotvornom radu.Ono vole da ljudi misle da su jako karitativne.A bome i jesu.Vole karitas više nego išta.

Opet vi. Ma nema to nikakve  veze sa religijom. Ono posredno ima. Zbog jedne Nedlke , koja se nije tako vabila, a jako je voljela je da se deli, mi smo proćerani iz raja.

A sad mislite da ste shvatili šta Nedelka voli da dijeli!?Mere i to , ali prvenstveno ulaznice za pržun. Jer kad vas Nedelka jami , pa se počne dušom dijeliti , vi izgubite i ono malo razuma što ste imali i zaboravite zbog čega se ide u pržun.

A tamo nema šale.

A Nedelka? Jok, vas srce strefi usred djelidbe i nemate vremena za popravni. A ona se pomoli tri zdrave Marije ili jendog hvaljenog Isusa i mirna Bosna.

A ako Nedelka nije hrišćanka, šta onda, pitate vi?

Ništa specijalno. Opet se pomoli i nebo joj usliši želju.

Vi garant pomišlate ona se pomolila za oprost grijeha.

Aha , kako ne? Ima ona vremena za to. Ona se pomolila za novu djelidbu, jer je djeljenje jača, i mere se opet moliti i moliti i za ovo i za ono, a kada dođe vakat i za oprost.

I vi sigurno mislite neće joj se grijesi oprostiti. Baš ste blesavi.

Žena se čitav život dijeli , i humanitarnim i socijalnim i svim mogućim drugim karitativnim načinima,i da joj se to ne uračuna u dobrotvorni, merhametli rad. (?)

Što bi poete rekle:

– Baš ste neuki.

U prevodu:

-Svaki vid humanitarnog  rada se izuzetno cijeni i nagrađuje.

Znate onu o Dari buba mari i …

Ne znate?

Dobro, onda nastvaite da čitate  bljuvotine o Karleuši i homo primogeniusu.

Bilo bi morbidno da nije istinito

 

 

 

 

Svijet prošlosti.

Svijet današnjice.

Svijet budućnosti.

Svijet čovječiji.

Tematika naizgled  razna. Okviri isti.

Ubijanje , mnogo, nezamislivo mnogo ubijanja  i onečišćenje.

U ime čega?

U ime jedinog važećeg božanstva zapisanog u neumlju pagana:

-Novca.

Zapitajmo se da li smo sudionici u  terracidu ,

o kojem govori ovaj traumatični video?

I nemojte namah odgovoriti  – nismo.

Jer jesmo!

Nečinjenje i šutnja je saučesništvo.

Debelo saučesništvo i još deblja krivica.

Ruke i noge su nam krvave do iza vrata.

Ko koga vara; Nauka nas ili majmuni nauku-Ravna zemlja


**

Vi mislite da nešto znate.

Evo “pametnih” učenih ljudi, nešto kao naše ilmije koji sve “znaju”.

Toliko toga napričaju da se u međuvremenu od njihovih gluposti i so obljutavi.

Njih nije briga ako ispadaju kreteni ili glupani.

Njih plaćaju da zbunjuju pučanstvo.

Da se narod zabavi sobom, da bi nalogodavci lakše vladali.

Preplavljeni smo pričama iste ili slične sadržine.

Kopija kopije, pa onda kopje kopija i sve dok vam se na zavrti u glavi.

Dobri stari Gering.

-Dajte mi navjeću laž i stvoriću od nje istinu.

Ponavljanjem , upornim i napadnim ponavljanjem.

Tako vam je to.

 

Što bi poete rekle:

-Lud ili zbunjen insan je uviejk natakaren,

U prevodu:

-Klonite se “pameti” od nepameti.

Mit o Sirenama traje


Uz pomoć drona blizu obala Kalifornije snimljen je nevjerojatan videozapis na kojemu je  vidljivo čitavo jato sirene, tajanstvene humanoidne figure, koje se plivale , izbacivale se iz mora.

Tajanstvena  bića izbacila su ruke poput najbržih plivača , koristeći tehniku leptira. Na snimcima je vidljivo , da duga tijela svih tih stvorenja završavaju s repom ili barem nalikuju repu.

Nešto razmišljamo i shvatimo da ćemo prije vjerovati u postojanje podvodnih humanoidnih bića nego u vanzemaljce.

O sirenama ima relevatnih dokaza, dokumenata , slika koje datiraju hiljadama godina unazad…

Kažu sirene se kriju od ljudi.

Imaju rašta. Destruktivnost homo sapiensa je poznata diljem univerzuma.

Zbog toga podvodne humanoidne populacije skoro da i nema.

Na volju vam vjerovati.

Šaban Šaulić – In memoriam

 

Šaban Šaulić – In memoriam

Šabac, 6.septembar 1951. – Bielefeld, 17.februar 2019.

 

 

Ima imena i imena. Slavnih i manje slavnih. Vrijeme prolazi, utihnu ,ili  ih zaboravljamo ili im nismo skloni.

A opet iam ljudi koji svojim djelom čitavog života obilježavaju jedno podneblje,  jednu zemlju  ,čak i kada ona više ” ne postoji”.

Šaban Šaulić je  pjevač , kompozitor, producent   novokomponovane muzike bazirane na tradiciji muzike naroda Jugoslavije.

 

Možda je , baš on začetnik , po mnogima od muzike odrođenog i mrskog turbo folka. Možda nistvoljeli ono što je pjevao i skladao , ali morate mu odati počast na istrajnosti i popularnosti, ali i koezistentnosti stvaranju nota koje su ,vrlo često, prelazile granice novokomponovane muzike.

 

Prozvali su  su ga kraljem novokomponovane narodne muzike. Vjerovatno sasvim zasluženo, uz mali otklon. Bio je tu  njegov imenjak  Šaban Bajramović , ali njega zabopravljaju jer je više težio izvornom , autentičnom romsko/ciganskom izrazu.

 

Poznavaoci te vrste muzike ocjenjuju, da su njegove pjesme Dođi da ostarimo zajedno i Dva galeba bela   najbolje , ikad , među otpjevanim novokomponovanim populističkim  pjesmama.

 

Ima još ontologijskih pjesama:

Snijeg je opet Snježana,Lijepi dani mog djetinjstva, Samo za nju…

 

A krenuo je kao osamnaestogodišnjak sa pjesmom Dajte mi utjehu.

 

Ćini se da nije bilo ničega što nije mogao da otpjeva, specifičnim glasom i posebnim osjećajem za melodiku, da sjetu i  tugu utka u damar i da je učini prihvatljivom  malom običnom čovjeku ,kafanskoj loli, a bome i srcelomiteljskih pjesama koje su mamile osmjehe , srca i suze ženskog dijela slušateljstva.

 

Šaban Šaulić!

Čivijaš iz šabaćke jatagan male. Iskustvo odrastanja mu je pomoglo da opstane i traje tačno pet decenija na vrhu estrade kojoj je pripadao.

 

Nedavno je priznao da je prije 30 godina prestao da lomi čaše i srca u kafanama.

Bio je ispunjen, brižan  i voljen čovjek. Supruga Gordana,troje djece, unučad , miran porodični život,

Uglavnom.

Izazov kafane i estrade , putovanja i koncerti ponekad su uzimali  svoj danak.

 

Nažalost , ovaj put  i njegov život.

 

Slava i hvala dobri umjetniče.