Danas san dobila pismo
pošiljatelj nepoznat
bila koverta
četvrtasta, osigurana
prozirnom ljepljivom trakom
na poleđini
oko deset ujutro, poštar pozvonija
na vrata,
u sandučiću
bilo krcato
reklamni biltena,
ne bijaše mista za kovertu
evo
vrtin pismo u rukan,
ko će znat
možda i skontan
nepoznati pošiljatelj
ko je
a
more bit…
jednom san imala
jednog mog
pisme je volija pisat,
pisma ljubavna, pa
bi zna reč
za tebe su najdraža
uvik, zauvik
a ja
čekala
tog mog
(nepoznazog pošiljatelja “)
… oduvik…
jer
tribah ga u
najboljin godinan
onako
ka more,
il, krilo tica
šta leti više borova
ka, fijuk vitra dok tuče o ponistre u
noći
kad me,
probudi oluja u tilu,
ka zoru
buđenu toplinom ruke
drhtave,
nabijene strašću
pomodrili prstiju
zapleteni u duge kose
jednom doći će
zasigurno
obećo je
taj jedan moj
nikad ne laže
samo smrt
(moliću se za njega,
mnogo je grešan,
kasni)
ga može spričiti