Danas je Srijeda 9. avgust/kolovoz, 2023. godine Gospodnje.
220.dana je potrošeno po nerazumijevanju neukih.. Ne sumnjajući da će se vratiti ,gluho i ćoravo bilo da se ne vrate , predviđamo da ćemo do kraja godine trebati fasungovati još uobičajenih i okruglih 145 dana.
Kada se nadomiri okruglo 365 dana , dani kreću isponove. Kome opanci , kome obojci. Ljudima i opanci i obojci , jer dani nemaju udova
Nije nam bilo smaranje to izračunati., jer očekivanih dana ima manje od otišlih. A mi vješti sa prstima i još ponečem. Ne mremo pričati o tome. Obrazli smo.
Tek toliko da vam crv zaigra , kasti ćemo vam:
-Radi se o nepoderivoj ljepoti. ljepoti .
Aha, skontaće neuki , kako da ne , vrte glavom mahaluše, a bome i haustorke ne zaostaju. Prestane ih glava boljeti kada pomisle na naše obrazli ponašanje. Neke se i rasplaču ko godine, kad saznaju da do njih ne stiže to naše obrazli ponašanje.
Ah, nekada. Bome i sada,Taki smo mi. Navik isti.
Ne treba pretjerivati. Danas nije nekada, ali i ćoravi pijetao neko zrno ubode. Kakvo ne pitajte,
Ne pita ni naš horo. Bitno je da se zrno,( a ponekad zrno baš i nije zrno , više je nalik smokvici ili baklavici , a mere bit i kojoj voćkici ) nabolo.
Znate onu narodnu , nabola se , nabola , djevojka na trn…
Ostalo vi skontajte. Nije valjda da je sve do nas.
U ovim hibridnim vremenima trnja je sve manje, i zato ruže sve češće boli glava.
A one šute i nadaju se.
Čemu?
Vremenima kao lani ili preklani , ili još daljim.
Kada se pri pominjanju ili sklanjanju crvenog fesića gdje mu je mjesto, jecalo i uzdisalo:
-Joj, mamo mamice.
Izlišno je dodavati ono :
-Crven fesić u dragana moga , joj mamo mamice…
Što bi poete rekel:
-Sevdah baildisanje je to.
U prevodu:
-Đeš ba prevesti ,
taka se milina ne mere ni zapisati,
a kamo li prevesti.