Kemal Monteno – Dušo moja

Zima Bosne zemlje Božije milosti Nebo srušenih nada  Neizmjerna ljubav

Duso moja, ja ne znam vise

koliko dugo ovdje stojim

dok slusam kako liju kise

pod mracnim prozorima tvojim

Duso moja i kada krenem

tako bih rado da se vratim

ti ne znas da je pola mene

ostalo s’ tobom da te prati

Ostalo s’ tobom da te ljubi

kad budes sama i bude zima

jer ja sam onaj koji gubi

i prije nego ista ima

Duso moja, k'o kaplja vode

i ti se topis na mom dlanu

jer s’ tobom dodje i bez tebe ode

stotinu dana u jednom danu

Duso moja, ti umorna si

i bez tebe ti lezaj spremam

na nekoj zvijezdi sto se gasi

ja trazim svijetlo koje nemam

Pod hladnim nebom ispod granja

stavices glavu na moje grudi

jer ja sam onaj koji sanja

i zato necu da te budim

Bookmark the permalink.

Komentariši